Знате ли који манастир чува последњег Немањића? Овој светињи се диве и они који нису хришћани

Ако је Фрушка гора симбол духовности српског народа, онда је манастир Јазак један од најдрагоценијих бисера тог симбола. Најпознатији је по чувању моштију Светог Уроша, сина цара Душана и последњег владара из династије Немањића, ког је црква прогласила за мученика. 

Ова чињеница вековима привлачи вернике из свих делова земље у овај прелепи манастир на јужним падинама "српске Свете Горе".

Иако је Јазак значајан и познат центар духовности, и место које се уписало у историју не само Србије, него и целог православног света, још увек га обавија аура мистичности и тајанствености. Порекло оснивача манастира Јазак није потпуно јасно. Легенда каже да је манастир основао деспот Јован Бранковић, млађи син Стефана Слепог и Ангелине Бранковић, али ово је црквено предање слично онима која прате многе фрушкогорске светиње. Најстарији запис о манастиру потиче из 1522. године, али како је деспот Јован тада већ био преминуо, вероватно је да је манастир старији.

Такође, није потпуно познато ко је све учествовао у изградњи данашње манастирске цркве посвећене Силаску Светог Духа на Апостоле. Градња је почела 1736. године уз помоћ монаха из Жиче и Раче, као и захваљујући донацијама православаца из Новог Сада, Осијека, Шида, Баје и Шашинаца. Међутим, многа имена донатора су заборављена, па је најприкладније рећи да је манастир Јазак изградио народ. Иако је ово мало познато, данашњи Јазак је "нови" манастир. Иако ће ускоро обележити три века постојања, спада међу млађе манастире Фрушке горе. О првом, средњовековном Јаску се мало зна. Прича каже да је то била фрескописана камена црква са два скромна конака, а братство које је ту живело борило се са великим сиромаштвом.

Промена је наступила 1705. године када је монах Христифор из Неродимља донео мошти Светог цара Уроша. Ово је убрзо учинило манастир местом ходочашћа верника из целе земље. Услед овога је изграђен нови манастир, завршен и освећен 1758. године, где су мошти последњег Немањића пренете.

"Стари" Јазак је затим постао женски манастир под покровитељством патријарха Арсенија ИВ Јовановића Шакабенте, али је након уредбе царице Марије Терезије "о редукцији монашког живота" из 1774. године морао бити угашен и срушен. Остатке старог манастира можете видети око два километра северно од данашњег Јаска.

Манастир Јазак дели име са истоименим селом поред којег се налази. Ово мало насеље први пут се помиње 1702. године, што значи да постоји преко три века. Почетком 21. века, Јазак је добио титулу најлепшег села до хиљаду становника на манифестацији "Сусрети села Србије". Становници Јаска поносно истичу да живе у најлепшем малом месту у Србији.