ОТКРИВЕНО: Дизајнери НЕ ЖЕЛЕ да праве одећу за пуније даме а разлог је ПОРАЖАВАЈУЋ за сваку жену

Дизајнери су пре неколико година полако кренули да се окрећу од премршавих модела ка женственијим фигурама налик на оне које имају модели Викторијас сикрета (иако су мршавице, далеко су од анорексичних девојака које су се раније шетале по пистама). И читав свет је на тренутак поверовао да се модна индурстрија заиста заљубила у право женско тело, са облинама и понеком несавршеношћу. Онда су на сцену ступиле плус сајз манекенке. Добиле су своје место на пистама и насловним странама магазина али чини се да и даље нису једнаке са мршавицама.

Популарна глумица Кристина Хендрикс, која је изузетно позната по својим великим грудима решила је да стане на пут овоме и открије какве је проблеме она имала. Како је рекла, месецима није могла да нађе хаљину за доделу Еми награда 2012. године јер ниједан једини дизајнер није хтео да направи хаљину за жену са већим грудима или, далеко било, гузом! Она је прва покренула дијалог у који су се прикључиле и друге славне жене које нису манекенски грађене, али модна индустрија до дан-данас остаје слепа за захтеве ових жена.

Сви се питају само једно - зашто?

Вероватно сте као већина помислили да је у питању фашистички приступ лепоти и опседнутост савршеним прорпорцијама женског тела, и јесте у праву једним делом. Сваки дизајнер жели да његову креацију прошета савршене грађе јер његова одећа онда на њој изгледа исто тако савршено, а то је главни магнет за купце. 

Ипак, основни разлог и заправио срж овог огромног проблема јесте што се дизајнерима економски не исплати да праве веће моделе. Врхунски дизајнери од сваког модела праве само један комад, и то је исти онај комад који ћете видети на пистама, на насловним странама магазина и на крају - на црвеном тепиху. Тај модел се прави у манекенској величини и логично је да касније може да га носи само жена тих пропорција. 

Блогерка Маријана Лонџ такође је говорила о овом феномену, а будући да је дуго сарађивала са многим познатим брендовима, упућена је у процес израде скупе, дизајнерске одеће. Према њеним речима, увек се праве прво мали модели који одговарају манекенкама, а тек онда могу да се баце на плус сајз колекције. Међутим, прављење већих модела одеће подразумева и ангажовање плус сајз манекенки на којима ће се одећа испробавати у току рада, а то кошта, и то позамашних 400 долара по сату. Јасно вам је како се онда то дизајнерима не исплати.

Дизајнерска одећа, с друге стране, не може да се прави по калупу за све величине, као што се ради са одећом коју можете купити у радњама, јер онда то не би било "то".

Има, наравно, и тога да модна сцена једноставно није спремна и не жели да прихвати да женско тело има и кук и струк. Први је Карл Лагерфелд изјаво да "нико не жели да види плус сајз жену на модној писти" и изгледа да је читав модни свет само климнуо главом и сложио се.