ЗОВУ ГА БОГОРОДИЧИН ЦВЕТ
Легенда каже да је НАСТАО ОД ИСУСОВИХ СУЗА - Овај цвет ОБАВЕЗНО унесите у кућу на БЛАГОВЕСТИ, привлачи срећу и благостање
Овај краљевски цвет се лако гаји, па свака кућа треба да га има
Благовести значе радосно сазнање. Архангел Гаврило је послат да донесе радосне вести пресветој богородици Марији. Дао јој је бели крин или љиљан и објавио да је она изабрана да буде та која ће донети на свет господа. Од тада је овај цвет у историји цркве симболизовао љубав, чистоту и невиност.
По народном обичају, на Благовести се устаје рано па чак и у поноћ, или барем у праскозорје, а дан је почињао песмом девојачком. Девојке би уочи овога дана накупиле сувих гранчица и дрва, од којих је разбуктавана велика ватра, обично на каквом брду или сеоском раскршћу.
Уз ватру се веселило и мушко и женско, а понегде, уз младе, и старији. Било је уобичајено да се ватра на ранилу или букари прескаче. Владало је веровање да ће, ко прескочи ову ватру бити заштићен од уједа змије.
Симболично значење љиљана
У Риму је такође посвећен узвишеној богињи Венери, заштитници љубави и благостања. Док је у старом Египту био симбол достојанства владара.
Међутим, симболизам љиљановог цвета је најупечатљивији био у хришћанској ери. По легенди, настали су од суза Исуса Христа током свог погубљења и сматра се омиљеним цветом Девице Марије. Стога је љиљан представљао безгрешну чистоту и невиност, а његове три латице асоцирају на култ Светог Тројства. Такође се верује да свака латица љиљана осликава три најцењеније особине Девице Марија, невиност, скромност и побожност. У нашем народу се другачије назива и „Богородичин цвет“.
Љиљан је био чест мотив у средњевековној Србији, среће се на фрескама и новцу из дома Немањића. Симбол љиљана се налазио и на круни којом је крунисан Стефан Првовенчани.