"Ја сам у исламу од малена, али ме срце вуче ка православљу!" Девојчица (14) из Сарајева жели да промени веру, направила пометњу на мрежама
Дете је из мештовитог брака, са мајком која је муслиманка је одрасла, а отац православац одселио се далеко након развода.
Једна 14-годишња девојчица обратила се анонимо корисницима друштвене мреже Редит са проблемом који је веома мучи. Живи у Сарајеву, родитељи су разведени, отац, православац, јој је у Москви, а мајка, која је исламске вероисповести, не би лепо прихватила њену жељу да пређе у хришћанство, тачније православље, иако јој је срцу ближа ова религија. Због тога је описала како се осећа до детаља и добила бројне савете у коментарима.
"Моја мајка је пореклом из околине Сребренице, а мог оца је упознала у том граду и одатле је све кренуло. Нико није имао ништа против њих двоје. Само нису били за то да имају децу јер су мислили да ће их разлика у културама, односно вероисповести раздвојити. Након рата и завршене средње школе у Сарајеву моја мајка наставља везу са мојим татом и тако све до 2009. Тад је сазнала да је трудна. Отац је био срећан, али с обзиром на финансијску ситуацију, одлази у иностранство да ради када сам имала три месеца. Редовно ми шаље алиментацију, јер су се, игром случаја, развели. Да се разумемо, и даље су у коректним односима. Сад, 14 година касније, често се чујем са татом. Једном месечно долази чак из Москве (где се остварио) само да би видео мене. Међутим, ја сам од малена 'у исламу', али ме и даље срце и неки унутрашњи осећај вуче ка православљу", започела је причу ова 14-годишњакиња.
Потом је описала како је изгледала њена посета цркви.
"Мој први одлазак у цркву и та топлина око срца, тај неки мир, никад се не заборављају. Иако сам још 'мала' да одлучујем, мислим да не припадам овде у центру Сарајева, међу људима који мрзе различитости. Желим да поносно седнем и свима кажем у шта верујем, али немам снаге. Шта да радим, не знам", завршила је своју исповест.
Једна група Редитора саветовала да се не замера мајки, док је друга била става да ради по свом осећају.
"Ако си стварно малолетна, живиш са мајком и не тролујеш, саветовао бих ти да не отежаваш себи живот, ако мислиш да она не би добро прихватила твоје интересовање за хришћанство, тј. да то задржиш за себе док се не осамосталиш", "Буди то што јеси и нико то не може да ти нареди/забрани. Ја сам лично атеиста и моји дословно умиру и пребледе кад год то изговорим, и онда креће лудачко убеђивање да верујем у Бога. Од маме и тате и не толико колико од баба/тетки/стрицева", "У истој сам ситуацији, отац католик, мајка православне вероисповести. Ја сам атеиста".
Други јој нису поверовали у причу јер сматрају да је Сарајево веома толерантан град када су различитости у питању.
"Одрастао сам у Сарајеву где сам ишао у школе са особама различитих вероисповести. Најбољи другови су ми православци и католици. Зато, заобиђи ме те приче како је Сарајево затровано. Наравно да увек и свуда има изузетака и да ће се нас неке будале које су задојене мржњом хушкати међусобно", писало је у једном у коментара.
Како бисте ви посаветовали ову девојку, шта је, по вашем мишљењу, најбоље да уради?
Србија Данас/ Блиц жена/ пренела: Д.М.