Женски МАНАСТИР у ком се на ЂУРЂЕВДАН сваке године ДЕШАВА ЧУДО - За тај феномен, научници немају објашњење

Већ деценијама уназад, у рано ђурђевданско јутро, док Сунце ни не помишља да се појави иза високих литица Хомољских планина и огреје манастир утонуо у мир речне долине, на платоу испред манастира, уз саму Млаву која безглаво јури кроз теснаце, ври као у кошници. Оне који су уверени у чудотворну моћ ђурђевданске воде не може да спречи чак ни лош пут од Петровца на Млави до Жагубице (на чијој се готово математичкој средини манастир налази), ни мноштво опасних кривина које вијугају уз Хомољске литице. Јер, они знају, из прича старијих али и из сопственог искуства, да их чудотворни извор неће изневерити.

Све докле допире сећање становника овог краја, ритуал појављивања ђурђевданског извора је исти.

У залеђу манстирске цркве, на месту где стрме литице додирују њене темеље, током ноћи вода се смешта у мало удубљење у стени, природно и ненаметљиво као да је ту одувек била.

Стене најближе удубљењу влажне су,али без пукотина кроз које вода може да се пробије. Немогуће је открити начин на који она испуњава локвицу, нешто већу од шаке. Као да заправо навире из ситних пора наборане коже прастарог камена.

А изнад извора, високо уз литицу, пећина испосница светог Григорија Синајита, оснивача манастира, чије мошти као да бдију над чудесним местом.

До изградње манастира Горњак, довео је сусрет светог Григорија, једног од седам српских испосника који су са Синаја крајем XIV века стигли у наше крајеве, и кнеза српског Лазара Хребељановића. Импресиониран мудрошћу монаха, кнез Лазар је одлучио да на месту испод пећине у којој је обитавао стари испосник подигне манастир као знак захвалности што је упознао тог светог човека.И тако је, у години 1379-ој, прислоњен уз камените врлети планине, настао храм Ваведења Пресвете Богородице - манастир Горњак.

Подигнут у стеновитој чељусти клисуре у прво време носио је име Ждрело, а тек је касније по оштром горском ветру добио име Горњак. Свети Григорије је био први игуман манастира, али нажалост веома кратко. Умро је 1380, а његове мошти су и данас у пећини изнад чудотворног извора.Одлуком Светог архијерејског синода СПЦ, 1968. године манастир је постао женски и тада је почела његова ренесанса, некако упоредо са легендом о мистериозном извору.

Благодети лековите ђурђевданске воде осетили су многи. Тврди се да највише помаже у лечењу очних обољења, мада за то, наравно, нема званичне потврде.Вода из удубљења узима се пажљиво, кашичицом или пипетом, а многи се, пазећи на сваку кап, умивају на лицу места.

Као што је непознато порекло овог извора, исто је тако мистерија и време када се први пут појавио.

Некадашња Игуманија Маленија, једна од оних особа које оставе свој печат на свакоме кога сретну, причала је да је у време када се сестринство, 1968. године, из манстира Лешо код Тетова иселило у Горњак, извор већ постојао и да им је већ при доласку указано на његова лековита својства. Од тада, причала је мати Маленија, извор се редовно појављује на Ђурђевдан, чак и у годинама највећих суша.

Заправо, не би требало да буде претерано тешко открити одакле потиче лековита вода и каква су њена својства. Али, како објаснити чињеницу њеног периодичног појављивања. И то управо на Ђурђевдан. Можда је то управо један од доказа да су шеме природних циклуса исцртане нама необјашњивим системом, или знак да се у природи, ипак, ништа не дешава пуким случајем. Такође, само место где се извор необјашњиво појављује наводи на размишљање о утицају мистериозне енергије, далеко моћније од материјалне природе. А ако већ нема рационалног објашњења,преостаје само да се загонетна појава назове - чудо.

Ђурђевдански извор у манастиру Горњак пркоси строгим законима геологије која тврди да је његову појаву могуће објаснити једноставно - природним резервоаром у срцу планине и ротацијом земљине кугле која га једном годишње доводи у положај да кроз невидљиве пукотине у стени излије свој садржај у природно удубљење.

Међутим ова теорија, коју је истраживачима ове појаве изнео један од угледних српских геолога, била би пуноважна само у случају да су годишњи циклуси савршено исте дужине.У супротном, баш према геолошким законима, извор би барем сваке четврте, преступне године морао да се појављује дан касније (или, по неким тумачењима, дан раније).

Зашто за Ђурђевдански извор не важе утврђени закони званичне науке остаје,за сада, неразјашњено.

Из књиге "Највеће тајне и мистерије Србије"

Србија Данас, Стил, Пренела Ј.Ш.