СВОМ ДЕТЕТУ МОЖЕТЕ ПРЕНЕТИ И ВАШЕ ЗАВИСНОСТИ! Ево шта је још наследно, осим физичког изгледа - Наука рекла своје!
Ево које све особине наслеђујемо од предака.
Већина људи је некад чула нешто попут "Имаш мајчине очи, али нарав на оца". Ретко ћете чути да ће неко рећи "Имам агорафобију, као и мој деда". ДНК садржи много више информација него што и можемо да замислимо. Иако научници још увек не могу да дају јасан одговор на питање шта највише утиче на карактер људи – околина, гени или васпитање, многе студије су показале да не наслеђујемо само изглед већ и неке "успомене", као што су на пример, фобије. Погледајте како сећање предака утиче на нашу личност захваљујући ДНК. Ево које све особине наслеђујемо од предака, пише Зелена учионица.
Робијашица открива "ЗАТВОРСКИ ТРИК" за упорне мрље, а када чујете како решава ЖГАРАВИЦУ, живот ће вам бити лакши
"Црква пљачка сиромахе да би ПОПОВИ возили МЕРЦЕДЕСЕ!": Отац Александар открива праву истину - "И свештеник је човек!"
"Можда производите ОТРОВНУ КИСЕЛИНУ!": Професионална чистачица открила које МЕТОДЕ избегава по сваку цену, на списку и мешавине са СИРЋЕТОМ
1. Фобије
Успомене могу да се преносе с генерација на генерацију, али не у облику у ком смо навикли. Ово је доказала студија у којој су мишеви тренирани да избегавају све мирисе сличне мрису трешњиног цвета. Ово је утицало на ДНК субјеката: део ДНК одговаран за осетљивост на овај мирис био је активнији у сперматозоидима мишева-очева. Као резултат, деца и унуци су били веома осетљиви на трешњин мирис и избегавали су га иако нису имали прави разлог за то. Експеримент је показао да трауматично искуство утиче на ДНК и понашање нових генерација. Научници сматрају да су резултати ове студије важни за истраживање фобија, анксиозности и посттрауматског стресног поремећаја. Можда ваш страх од паукова није ирационалан као што изгледа?
2. Екстровертност
Неке карактерне особине стичемо с годинама, а неке су већ записане у нашој ДНК. На пример, гени WSCD2 и ПЦДХ15 повезани су са екстровертношћу. Стога, можда разлог што сте толико друштвени лежи у вашим прецима, а не у чињеници да су вас родитељи уписивали у све могуће ваншколске активности. Осим тога, постоји и генетска веза између екстровертности и поремећаја пажње и хиперактивности.
3. Смисао за хумор
Неки људи верују да је смисао за хумор стечена особина која зависи од околине у којој особа одраста. Али, током студије је откривено да људи са кратким алелима на гену HTTLPR, показују позитивне реакције и чешће се смеју. Људи са кратким алелима су се чешће смејали од особа са дужим алелима истог гена. Резултати студије су потврђени и када су у обзир узете године, пол, етничка припадност и симптоми депресије.
4. Подложност стресу
Неки људи су подложнији стресу, а ова особина се преноси са родитеља на децу. Стручњаци тврде да ако је мајка била изложена стресу у трудноћи, њено дете ће бити подложније стресу у животу. Штавише, ако су родитељи били под стресом дуго пре него што су добили дете, постоји ризик да је хронични стрес оштетио хромозоме. Међутим, нема потребе да паничите: промене због стреса на ДНК могу да се обрну бихејвиоралном терапијом.
5. Склоност зависности
Гени су 40-60% одговорни за развој зависности. На пример, веза између зависност и гена Д2 проучена је до детаља. Д2 је тип допаминског рецептора. Људи код којих ови рецептори не раде добро склонији су узимању супстанци које изазивају зависност.
6. Способност да се наспавају за неколико сати
Неки људи могу да спавају мање од 5 сати и да опет добро функционишу. Постоји ген назван Тачеров ген по премијерки која је спавала само 4 сати ноћу и сјајно се осећала. Људи са овим геном не само да спавају мање већ и изводе боље менталне задатке након што нису спавали 38 сати. Иначе, Тачерова није једина са овом супермоћи – Томас Едисон је такође спавао мање од 5 сати.
7. Склоност ка штедњи новца
Када се ради о новцу, наше акције се у 30% случајева могу објаснити природним факторима. Неки људи су генетски склони штедњи новца без обзира на висину прихода, пол и образовање. Овакви људи ређе имају лоше навике попут пушења и мање су подложни дијабетесу. Ово се дешава јер су доследнији у понашању и имају бољу самоконтролу захваљујући својој ДНК
8. Музикалност
Гени играју већу улогу од вежбања када је у питању музички таленат, нарочито препознавање тона и ритма. Студија на идентичним близанцима показала је да су људи који су вежбали мање имали боље резултате од оних који су вежбали више. Један од близанаца је вежбао 20.228 сати више од брата, али није могао да надмаши његове музичке способности. Научници објашњавају да неки аспекти талента за музику леже у нашим генима.
