"Немојте да сте прости и глупи!" Отац Предраг указао на грешке који многи верници праве свакодневно

Отац Предраг Поповић врло често се осврне на ситуације из свакодневног живота и покушава да својим говорима реши многе недоумице и укаже на вредности са којима верници морају живети и носити се са проблемима који им се нађу на путу. 

Овога пута указао је на смисао живота који по њему није борба за материјалне ствари којима многи теже у животу, већ борба за спасење, а шта то тачно значи, сазнајте у наставку. 

-Живот јесте борба, јесте сурова борба! Али браћо и сестре не борба за хлеб, већ борба за спасење. Борба да се очува брак, да се очува мир, борба да се деца васпитају, борба да се сиромашни око нас, болесни, родбина наша, таква каква је, спасе и помогне. Живот је борба неизмерних размена, на нивоу најобичнијих људи, који се сваки дан боре, да оду на посао и да се врате. Борба са осећајима у себи, борба са сумњом, борба са страстима. Живот је браћо и сестре, борба, али не као што многи мисле да се опстане у животу. Немојте да сте прости, да сте глупи. Није борба да дуго живимо и да можемо да остваримо све своје снове овде, да имамо пуно пара, да тако будемо заштићени. Лагали су нас када су нам причали да човек мора да се бори за себе, за бољи положај, за боље школовање. Не! Живот је борба за спасење и за царство небеско  - рекао је отац Предраг. 

Предраг Поповић (свештеник Српске православне цркве, ожењен Иваном, отац Теодоре, Петра и Павла), од оца Душка и мајке Смиљане, рођен је 23. децембра 1983. године у Славонском Броду, где је и започео основно школовање. Ратна дешавања почетком деведесетих година приморавају његову породицу на пресељење у Врњачку Бању, где похађа основну школу „Попински борци“. Средњошколско образовање стиче у краљевачкој електротехничкој школи „Никола Тесла“, а након тога уписује Богословски факултет у Београду, где дипломира на предмету Пастирска психологија, код садашњег патријарха, а тада владике Порфирија, на тему „Самољубље у духовном и душевном животу.

Најпре је као вероучитељ службовао у школи „Попински борци“, потом у ОШ „Академик Радомир Лукић“ у Милошевцу, да би, пошто га је епископ пожаревачко-браничевски Игнатије 16. октобра 2011. рукоположио у чин ђакона – прешао у Свилајнац. Тамо је радио као катихета у средњој пољопривредно-ветеринарској школи са домом ученика (где је оформио кабинет за верску наставу и организовао такмичење за ученике који су у великом броју похађали овај предмет), а уједно био и координатор верске наставе.

У чин јереја бива рукоположен 29. јула 2012. године, а три дана касније по благослову владике Игнатија долази у своју прву парохију- Ракинац са Радовањем (општина Велика Плана).Током безмало шестогодишњег службовања, у овим насељима отац Предраг је оставио дубок траг. Захваљујући његовим великим личним напорима и харизми, уз помоћ житеља Радовања, фирми и приватних дародаваца, у обновљеном парохијском дому у Спомен комплексу Радовањски луг заживео је музеј вожда Карађорђа, вође Првог српског устанка и родоначелника династије Карађорђевића.

Првог маја 2018. отац Предраг долази у Велику Плану где служи при цркви Светих апостола Вартоломеја и Варнаве, а бива постављен и за старешину цркве Васкрсења Светог Лазара Четвородневника при капели на градском гробљу.