Овако се ЖИВИ БРАНЕ од МРТВИХ: Православни свештеник открива има ли разлога да се плашимо УПОКОЈЕНИХ, које обичаје треба да поштујемо, а који су ЧИСТО СУЈЕВЕРЈЕ
Почевши од тренутка смрти па до коначног сахрањивања, упокојење прате разни ритуали од којих су неки чак и бизарни
Сујеверје је широко распрострањено у нашој традицији, а посебно долази до изражаја у најважнијим тренуцима човековог живота - рођењу, крштењу, свадби и упокојењу. Разлог томе је врло једноставан - човек је одувек настојао да објасни свет око себе, али су му највише мука задавали почетак и крај, односно рађање и смрт.
Може се чак и рећи да су се сујеверја развила из жеље да се живи заштите од мртвих, а не због бриге према прецима, како се то често истиче. Тако је око смрти исплетена читава мрежа веровања и обичаја, који се често називају православним, а уствари нису ни п од православља!
ДАНАС ЈЕ ПРВИ ДАН ГОСПОЈИНСКОГ ПОСТА: Овај дан је посебан, јер славимо седам светих мученика - БРАЋУ МАКАВЕЈЕ, треба да се испоштује само ЈЕДАН ОБИЧАЈ
Мислите да су ПРАВОСЛАВНИ ОБИЧАЈИ, а они ЧИСТО СУЈЕВЕРЈЕ - Српске свадбе су време када ПРАЗНОВЕРЈЕ доживљава врхунац, ево шта ти ритуали уствари значе
Управо због тога су од давнина народи водили рачуна да удовоље духу покојника, јер су се бојали његове љутње. Тако су настала бројни празноверни обичаји везани за период пре, за време и после сахране. Колико год да су у контексу религије ови обичаји погрешни, толико нам у антрополошком смислу може рећи много о ниву свести примитивног човека.
Почевши од тренутка смрти па до коначног сахрањивања, упокојење прате разни ритуали од којих су неки чак и бизарни.
- Сујеверја су део корозивног стила живљења, односно немоћ да се одговори на питања која нас окружују - оцењује социолог Ратко Божовић.
- То су страхови донесени од наших дедова и баба из прошлости, који су дошли као неочекивани ветар који нас стално опомиње и узнемирава. Ирационална уверења имају једну димензију која је наслеђена као једно, рекао бих, оптерећење или нагон који долази од архетипских структура, каже социолог Божовић и додаје:
- Оно што није засновано на темељу знања може да произведе позицију која је део система конфузија које се јављају у људској сложености. То је методолошки проблем. Не можете рационално одговорити на питања која нас окружују, а тичу се ирационалних уверења.
О односу сујеверја и религије проговорио је и отац Предраг Поповић. Он је у свом стилу објаснио сав апсурд веровања у остатке паганства или новонастале празноверице. Објашњавајући на основу личног искуства колико је безначајно поштовање тих обичаја, закључио је да је много важније да уведемо "обичаје" као што су поштење, част, доброта:
- Кад сам имао неки парастос, гледао сам једног човека, за кога сви знамо какав је, како прескаче гробове и прави акробације. Ја га упитах 'Пријатељу, шта радиш то?', а он ми одговори да то ради да не би згазио на покојника, односно на гроб. Рекох му онда: 'Друже, толико си ти згазио живих, унесрећио породице, бракове, мајке, децу и све остале. Гази слободно преко покојника, мртвих немој да се бојиш.'.
