ОВАЈ ОБИЧАЈ никако не сме да се ПРЕКРШИ: МИТРОВДАН, велики светац и 5. НАЈВЕЋА СРПСКА СЛАВА
Према предању, Димитријев гроб одисао је босиљком и смирном, па је он зато назван Мироточиви
Српска православна црква у четвртак, 8. новембра слави дан Светог великомученика Димитрија, у народу познатији као Митровдан.
Празник је посвећен античком команданту Солуна који је страдао због ширења хришћанства.
Митровдан је непокретни или стајаћи празник, што значи да је увек истог датума, односно 8. новембра по новом или 26. октобра по старом календару и обележен је у црквеном календару црвеним словом.
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2021/11/06/profimedia-0289432169.jpg?itok=Dr8HNMSt)
ОПРЕЗНО СА ЛИМУНОМ! Није добар за ЉУДЕ који имају одређене ЗДРАВСТВЕНЕ ПРОБЛЕМЕ, погоршавају ситуацију
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/333528/profimedia-0317321847.jpg?itok=Lslf1vEk)
Рибе чека ТЕЖАК ДАН, БИКОВЕ МУЧИ НЕРВОЗА: Дневни хороскоп за СУБОТУ је ту, ево шта можете да очекујете
Свети Димитрије је рођен у Солуну у трећем веку наше ере, за време цара Максимилијана. Игнорисао је царево наређење да прогони хришћане и јавно је проповедао хришћанство.
Када је цар чуо да је солунски заповедник хришћанин, наредио је да га баце у тамницу где је мучен и погубљен. Солунски хришћани тајно су га сахранили. На месту његовог гроба касније је подигнута црква, а Димитрије је проглашен заштитником града Солуна.
Према предању, Димитријев гроб одисао је босиљком и смирном, па је он зато назван Мироточиви. У средњовековној Србији, посвећени су му многобројни храмови, укључујући и цркву у Пећкој патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани.
По броју оних који га славе, Митровдан је на петом месту на листи највећих српских слава. У српском народу Митровдан је једна од већих слава, крсно име неких еснафа и дан одржавања заветине у многим местима.
Како кажу народна веровања, уочи Митровдана и Ђурђевдана треба да је свако код своје куће, јер ко тада не буде у свом дому, тај ће се преко целе године ноћивати по туђим кућама. Ово се уједно сматра и најважнијим митровданским обичајем.
Овај дан је познат, како се веровало, и по томе што су се хајдуци тада растајали да би негде презимили зиму и поново се састали о Ђурђеву дану следеће године.
Тако је и настала крилатица: Митровданак - хајдучки растанак, Ђурђевданак - хајдучки састанак.