ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ! Наша беба је сломила три ребра: Отишли смо код лекара и почео је ПАКАО

Једна мама приметила је да са њеном бебом од само три недеље нешто није у реду. Лекар је закључио да су детету сломљена три ребра и позвао социјалну службу и полицију, па су родитељима сва деца одузета. Након што су их већ оптужили за малтретирање и занемаривање сопственог детета, стручњак из Бостона је открио да малена Зејдн болује од рахитиса и Елерс-Данлосовог синдрома. Међутим, суђење родитељима је већ било у току. Ево потресне судбине ове породице, испричане речима мајке мале Зејдн.

"Зејдн је имала само три недеље кад сам први пут приметила да с њом нешто није у реду. Она ми је пето дете, па сам већ знала како би мала деца требало да се развијају. Али кад год бих је подигла, нешто једноставно није штимало. Кад бих јој ставила руку на леђа, осетила бих како јој ребра крцкају и шкрипе. Није јој то сметало, али ипак ме је мучило зашто се то догађа. Зато сам је одвела нашем тадашњем лекару, који ми је рекао да се не бринем, да се она само навикава на живот ван материце и да је све у реду.

Шест недеља касније било је очигледно да Зејдн нешто мучи. Узнемирила би се сваки пут кад бисмо јој додирнули десну руку, па сам је, као што би то учинио и сваки други савестан родитељ, одвела лекару. Наш педијатар је тог дана био заузет, па нас је преузео његов колега и послао на рендген. Исти тај лекар зауставио ме је на ходнику неколико минута након што смо завршили. Рекао ми је да морам заједно с њим назад.

ОВО ЈЕ ЗАБРАЊЕНО ТРУДНИЦАМА! Ево због чега НЕ СМЕТЕ користити ОВЕ ПРОИЗВОДЕ у другом стању!

Тада ми нису допустили да уђем у собу у којој је била моја ћерка, нити да будем с њом - натерали су ме да чекам у ходнику. Помислила сам да је то баш чудно. Онда ми је лекар коначно рекао да су на беби пронашли фрактуре ребара на три места, као и фрактуру десне руке и да је позвао полицију и социјалну службу.

Исте те вечери моје петоро деце су одвели из нашег дома и сместили их у хранитељске породице. Били смо раздвојени наредних 10 месеци!

Зејдн је моје прво биолошко дете са супругом Ентонијем. Имам још четворо деце - Захарија, Зој, Зендера и Завијера - из претходне везе. С обзиром на то да досад нисам имала историју злостављања или занемаривања деце, социјална служба је претпоставила да је управо Ентони злостављач, а да сам ја све време знала за то. Није им било битно што је мој супруг, који иначе активно ради у војсци, био одсутан у тренутку кад је Зејдн наводно доживела фрактуре.

Управо тада смо се преселили у нову кућу, довољно велику за све нас, а тишина која је у њој владала била је заглушујућа. Имала сам осећај да сам залеђена. Само сам се изнова питала како се ово могло догодити. А онда су једне вечери почеле да ми стижу небројене поруке на „Фејсбук“. Људи су ми писали о једној причи на ТВ-у. У једној емисији гостовале су две породице са истом ситуацијом као што је моја. Мама Синтија је свог двомесечног синчића Рајдера одвела лекару због отеклог зглоба, а кад је лекар открио да дечак има неколико фрактура по целом телу, он и његова сестрица одведени су од родитеља и смештени код баке и деке. Друга мама такође је остала без тромесечне ћерке након што ју је отац одвео у хитну јер су јој кукови необично и снажно пуцкетали приликом мењања пелена. И једно и друго дете, као што се касније показало, боловало је од Елерс-Данлосовог синдрома, поремећаја због ког су им кости постајале изузетно ломљиве.

СВАЂА СРПСКОГ БРАЧНОГ ПАРА СРУШИЛА ИНТЕРНЕТ: Ово МОРАТЕ видети!

Обе маме сам одмах нашла преко „Фејсбука“ и уз њихову помоћ сам почела сопствено истраживање. Открила сам да је стандардни поступак, кад се код малог детета открију овако озбиљни ломови и повреде, да се прво уради тестирање стања хормона паратиреоидне жлезде и количина витамина Д како би се искључила могућност рахитиса. Лекарима је требало скоро седам недеља да Зејдн коначно подвргну тестирању. Након што су обавили тестирање, утврдили су да јој је ниво паратироидног хормона повишен, а да витамин Д готово уопште нема, што је дефинитивно упућивало на озбиљан рахитис. Затим сам и сама отишла на тестирање и открила да и мени озбиљно недостаје витамина Д.

Током целе наше борбе социјална служба нам је говорила да би једноставно требало да признамо да смо ми повредили Зејдн. Рекли су и да нам неће тек тако дати да је виђамо ако једноставно не признамо да смо јој ми сломили кости. Чак ми је и једна моја бивша пријатељица рекла да би било најбоље да једноставно све признамо како бисмо затим могли да покренемо процес и евентуално вратимо своју децу. Али ја ни у једном тренутку нисам ни помислила на то да нас лажно оптужим, а нисам то допустила ни свом супругу. Никад не бих могла да кажем да сам урадила нешто за шта сам свим срцем сигурна да није тачно.

ДАНАС САМ САЗНАЛА ДА САМ ТРУДНА: Отишла сам код мужа на посао и УХВАТИЛА ГА с другим мушкарцем!

Након три месеца за суђење смо прикупили све од материјала што смо могли, имали смо доказе да је пуцање костију узроковано ћеркином болешћу и да није настало због нашег занемаривања. Али неким нашим медицинским стручњацима нису допустили да сведоче, а без њихових доказа и нисмо имали шансе.

Ипак, суд нам је допустио да из нашег Мизурија одемо код специјалисте у Бостон. Све трошкове смо сами платили. Он је Зејдн одмах дијагностификовао рахитис и Елерс-Данлосов синдром, али и Ентонију и мени су дали исту дијагнозу. Кад болујете од овог синдрома, можете да се савијате и померати како други не могу, али ако су вам кости ломљиве попут Зејдних, последице могу бити катастрофалне.

И, ето, добили смо и друго мишљење једног од водећих светских стручњака за ово питање, а и Зејдн је доживела још један прелом костију док је боравила у хранитељској породици. Али то и даље није било довољно да се наш случај закључи. Зато сам о овоме говорила свуда, причала сам за новине, на телевизији. Онда су надлежни ваљда пожелели да све што пре заврше, па су решили да нам врате децу.

Али то је ишло поступно. У почетку су нам допустили да их посећујемо кад год желимо, уз надзор, а следеће, 2016. године коначно смо били заједно. Тад сам била трудна са шестим дететом и, мада пресрећна што се све завршило, плашила сам се да ће ми социјална служба одузети још нерођено дете.

Знаш ли шта је ЉУБИЧАСТО плакање код беба? Ево како јој помоћи...

Да ми је неко пре три године рекао да родитељима могу одузети децу јер су им се сломиле кости, казала бих да је то логично јер их вероватно злостављају и малтретирају. Али, нажалост, сад сам и ја једна од њих, а многи никад не докажу невиност.

И дан-данас мој супруг и ја смо на државној листи злостављача и родитеља који занемарују сопствену децу. И поред тога, циљ ми је да помогнем другим породицама да избегну пакао који смо ми пролазили.

Сва моја и Ентонијева старија деца показују неке znakove posttraumatskog стреса, па се трудимо да стално организујемо прославе како бисмо створили што више позитивних и лепих успомена. Недавно смо их одвели и у Дизниленд, али мислим да њихов страх никада неће нестати.“