"Шта они раде недељом ако не иду у цркву?" Отац Пеђа указао на обавезу сваког православца, без овога нема живота са Богом

Пракаса коју су многи полако почели да напуштају или је уопште и не примењују.

Отац Предраг Поповић указао је на потребу и обавезу човека да недељом иде у цркву и на литургију. Објаснио је суштину живота која је у Христу и као таква захтева молитву и причешће.

-Велика обмана ђавола је што човек мисли да може да живи без цркве. Да може да живи са Богом, а да не иде у цркву и да се не причешћује. А баш овај догађај на путу за Емаус сведочи о томе да је то немогуће. И за апостоле је немогуће да препознају Христа без овога. И сада ми који идемо у цркву редовно, који смо литургијски сваке недеље, ми то разумемо. И не можемо да разумемо оне који не иду у цркву. Шта они раде недељом и шта недеља значи за њих? Шта раде недељом, када не иду у цркву? Како могу да живе без тога? Деца ме питају како је то могуће, не верују. То је Христос човече, а он је сам смисао нашег живота.

У наставку подсећамо како се правилно обући за одлазак у цркву, али и како се правилно крстимо.

Савет оца Предрага Поповића - Како се обући за одлазак у цркву?

- Недељом, када се иде у цркву, носи се светла одежда. Ми, свештеници, носимо светлу одежду, не облачимо црвене, плаве, зелене и остало, него светле, беле или златне. Христово је васкрсење, прослављамо га поново - каже отац Поповић и саветује да верници у посети цркви, на себе стави неки детаљ у белој боји.

Одевање и изглед

У цркви треба да смо одевени пристојно, без голих стомака, жвакаће гуме, упадљиве шминке, држања руку у џеповима, љубопитљивог посматрања осталих верника, смеха и разговора. Пристојно одевање искључује кратке сукње, шортсеве, сукње са дубоким изрезом, провокативну и пренападну одећу.

Зачуђујуће је то што људи никад не постављају питање како да се обуку за одлазак у позориште или у госте пријатељима, а када иду у госте своме Господу и Спаситељу, за његову Свету Трпезу, где добијају дар живота, ту се о начину облачења или непотребно полемише или се на то чак и не обраћа уопште адекватна пажња.

Недопустиво је коришћење мобилних телефона у цркви! Као што и у својим и туђим домовима поштујемо одређена правила понашања, како би наш живот у заједници био олакшан и служио на међусобну радост, поштовање и љубав, па су нам та правила сасвим природна и разумљива, тако и у храму треба да будемо природни, не претварајући се у роба правила, како не бисмо спутавали дух љубави и молитве, али ни да се према храму односимо нехајно, бахато и без поштовања јер се налазимо на светом месту.  

Како се крстимо?

Све свештене радње и све молитве освећују се знаком крста. Крстимо се тако што у једно саберемо три прста десне руке – палац, кажипрст и средњи прст, а мали и домали прст савијемо на длан.

Три спојена прста симболизују Свето Тројство – Оца, Сина и Светога Духа, док су два прста на длану симбол двојства Христове природе – божанске и људске.   Са три састављена прста дотичемо најпре чело, посвећујући Богу свој ум, и говоримо:

"У име Оца", затим део испод груди, посвећујући Богу своје срце, изговарајући: "и Сина", а на крају додирујемо десно па лево раме, посвећујући Богу своју снагу, говорећи: "и Светога Духа".

Завршавамо са "Амин", што значи: "Нека тако буде".

Погрешно је крстити се "у ваздуху", на брзину, импровизовати крсни знак кратким потезима испред себе у знаку малог ромба, не довршити га сасвим, а нарочито га злоупотребљавати у сујеверне сврхе.

Знаком крста – под условом да смо се прекрстили исправно – освећујемо себе, читаво своје биће. Крсним знаком растерују се нечисте силе, њиме се исповеда наша вера у Бога и Васкрсење, као саставни део наших молитава.