Сутра је КРСНА СЛАВА АВРАМИЈЕВДАН! Необични светац ДОНЕЋЕ ЗДРАВЉЕ у дом само под једним УСЛОВОМ, немојте га ПРЕКРШИТИ!
Свети Аврамије имао је чудесну судбину, а постао је симбол трпљења!
Српска православна црква и њени верници сутра славе преподобног Аврамија Затворника, мученика одбеглог од света, заштитника овчара, оваца и ситне стоке.
Срби, никако НЕМОЈТЕ ово РАДИТИ на ЦРВЕНО СЛОВО! Строга правила којих се придржавају верници, није само уздржавање од рада
Представљају "МАЛОГ ЂАВОЛА!" Православни СВЕШТЕНИК УПОЗОРАВА: "Ово не желите да имате у КУЋИ, одмах ИЗБАЦИТЕ напоље!"
Још као дете, са великом љубављу је посећивао цркву, слушавши реч Божју и поучавајући се у њој. Родитељи му беху веома побожни и благочестиви људи, те у најбољој намери пожелеше да ожене свог сина и нађоше му девојку.
Он се у почетку противио вољи својих родитеља, али не могавши да их ражалости, он пристаде. Седми дан, после свадбе, руковођен Богом, он оде из града, удаљи се у самоћу и предаде се подвигу, прослављавши Бога. Његови сродници се јако ражалостише, али прихватише његову одлуку и оставише га да живи у молитвеном самовању и тиховању, не узнемиравајући га.
Пронесе се глас по околини о његовој мудрости, разуму, великом уздржању, смирености и целомудрености. Родитељи му умреше, те он све своје имање подели сиромашнима, не оставивши себи ништа, јер се плашио да се његов ум не прилепи за неку овоземаљску ствар.
Подвизавао се пуних 50 година и за то време је изашао међу људе само два пута. Први пут да обрати Богу једно село у ком су били сви незнабожци. Епископ је желео да га постави баш у то село за свештеника, али се Аврамије успротиви тој одлуци. Међутим, морао је прихватити и остати неко време у селу, као свештеник, где је саградио лепу цркву и у њој је узносио молитве Богу свакодневно да сабере расејани народ и уведе га у цркву.
Незнабошци га оковаше, протераше из села и затрпаше камењем, али он се поново врати. Мучен, гоњен, вучен, тучен, камењем затрпаван, гладан и жедан, он се не разгневи на њих и не клону духом, већ трпећи све, он се не предаде очајању, него још више разгореваше љубављу према Богу и сажаљењем према заблуделима.
Молио је и поучавао старце као родитеље, млађе као браћу, децу као чеда, а истовремено је био злостављан и ружен од њих. Својом вером, молитвом и уздржањем, успео је да их преобрати и уведе у цркву и очисти их од идолске нечистоте. Крстио их је све у име Оца и Сина и Светога Духа. Када је завршио свој посао, он се повуче да настави свој подвиг.
Други његов излазак међу људе беше да спасе своју заблуделу синовицу Марију. Врати је на прави пут и поново настави свој пређашњи подвиг у самоћи, али више никад не изађе међу свет. Упокојио се мирно 360. године у 70. години живота на земљи.
Обичаји и веровања
Расуђивање на данашњи дан каже:
- Ко претрпи до краја, спашће се, рекао је Господ. Вера је једина светлост трпљењу, јер трпљење само по себи представља неподносиви мрак. Вера је сјајна звезда у томе мраку; вера ублажава оштрину страдања; она подржава на својим крилима сву тежину трпљења. Св. Аврамије пружа нам прекрасан пример истрајности у трпљењу. Досаде, које му је причињавао ђаво разноврсним искушењима и застрашивањима, мало кога да не би покренуле, да остави једно место и пресели се на друго. Али Аврамије није се хтео пресељавати, да не би демон зли ликовао, него је истрајао на своме месту и победио је ђавола.
Због његовог начина живота, сви верници данас морају да истрпе недаће са којима се сусретну, да буду стрпљиви и да верују да ће им овај светац помоћи да преброде све што их мучи.
Крсна слава Свети Аврамије Затворник прославља се у на подручју доњег Подриња. Западно од Дрине, породице које славе ову крсну славу највише су заступљене у околини Шековића, Сребренице, Власенице, Зворника и Бијељине. Источно од Дрине оне се најчешће јављају у следећим областима: Соколској Нахији (Азбуковици), Рађевини, Јадру, Мачви, Шабачкој Посавини, Шабачкој Поцерини, Ваљевској Колубари и Подгорини, као и у Срему.
Мањи број породице прославља славу Светог Аврамија Затворника у Семберији, Банату, Београду, Шумадијској Колубари и централној Босни.
