УОЧИТЕ НА ВРЕМЕ! Како да ПРЕПОЗНАТЕ АУТИЗАМ код детета: Ови СИМПТОМИ су показатељ да нешто није у реду
Аутизам је развојни поремећај који прати дете цео живот.
Америчко психијатријско друштво аутизам дефинише као развојни первазивни поремећај кога карактеришу оштећења у коминукацији и социјалној интеракцији, ограничени репетативни и стереотипни модели понашања, интересовања и активности.
КЉУЧНА СТВАР: Не држите децу под стакленим звоном, пустите их да пробају "главом кроз зид"
ГОСТИ ОСТАЛИ БЕЗ ДАХА: На прослави рођења Вељковог сина ОГРОМНО изненађење - сви гледали у неверици!
НИСИ ОПСЕДНУТА СВОЈИМ ДЕТЕТОМ И ТО ТЕ БРИНЕ? Ево зашто су "ЛЕЊЕ" МАЈКЕ БОЉЕ од оних које ЧИНЕ СВЕ за дете
Оштећење у комуникацији подразумева сметње у употреби вербалне комуникације. Најчешће се прво примећује да дете има застој у развоју говора или потпуно одсуство говора, где не постоји потреба да исти надомести неким алтернативним начинима комуницирања, на пример мимиком и гестикулирањем. Такође може да се примети да дете никада не иницира разговор или пак не уме да одржи конверзацију; затим да употребљава говор који вама и околини није разумљив; као и одсуство имитације (на пример девојчица од 3 године би требало да уме да имитира маму како кува, пегла купа бебу…).
Ако се говор развије код аутистичног детета, оно га не користи у функцији социјалне комуникације. Аутистичне особе тешко или уопште не разумеју изразе лица и боју гласа; понављају оно што сте ви или нека друга особа рекли и то без разумевања значења садржаја који понављају; о себи говоре у трећем лицу; деца могу да понављају реченице из цртаћа. Имају необичан нагласак, интонацију, и врло често бржи или спорији темпо говора од нормалног. У говору могу да преовлађују именице. Битно је да знате да говор може бити бесмилслен. Неретко, говор детета може да се односи само на задовољење њихових потреба. Особе са аутизмом, нажалост, не схватају шалу.
Оштећења у социјалној интеракцији првенствено подразумевају тешкоће у примењивању невербалног понашања. Пре свега треба обратити пажњу на то да ли постоји контакт очима и неки израз лица или гест који би указао да дете подржава социјалну интеракцију. Затим, обратити пажњу да ли се дете дружи са својим вршњацима и да ли уме само да успостави контак са њима. Да ли постоји емпатија код детета (да ли уме да дели туђу срећу, на пример). Аутистична деца се обично понашају према људима као према објектима.
Ако одете код некога са дететом, обратите пажњу да ли дете примећује људе или само објекте. Често се дешава да дете, уколико се налази у непознатом простору, без икаквог устручавања прилази објектима који га занимају, не реагујући на упозорења родитеља да се то не сме. Аутистична деца ретко или никада не показују прстом оно што желе, већ вас ухвате за руку и воде до жељеног објекта. Не одазивају се на име и понашају се као да вас не чују. Такође је карактеристично да аутистична деца воле рутину и да бурно реагују на промене. Не траже утеху, нити је пружају, али то не искључује да се неће мазити са својим родитељима и другим, блиским, људима.
Ограничени репететивни и стереотипни модели понашања, интереса и активности подразумева ограничено подручје интереса и заокупљеност неком специфичном занимиљивошћу или предметом; стереотипне и репетитивне радње, попут ударања руком, кврцкања прстом, љуљања, окретања, ходања на ножним прстима, лупања по предметима, лепршање рукама, плесање и ходање у круг; цупкање и поскакивање; пљескање рукама; преношење предмета са једног места на друго, отварање и затварање врата, пуштање воде у вц шољу; стално ношење књига са собом, прелиставање; заокупљеност и одушевљеност деловима предмета, најчешће точковима. Дете неће користити играчку у праву сврху, на пример, играће се точковима аутомобила, не користећи их као средство за гурање аута. Постоји одсуство маштовитости, имагинативна игра није развијена. Приметићете, можда, да стално понављају исте игре, посебно оне базиране на цртаћима које воле да гледају. Деца са аутизмом имају необичне реакције на сензорну стимулацију.
Уколико приметите већину од ових симптома код свог детета, потребно је да се обратите свом лекару педијатру који ће вас даље упутити на стручни тим који чине психијатар, психолог, дефектолог и логопед.
9 ЗАПОВЕСТИ ЗА ЗАПОСЛЕНЕ МАМЕ: Ево како да УСПЕШНО избалансирате каријеру и породицу
Ако ОВО радиш ДЕТЕТУ постаће човек без САМОПОУЗДАЊА - Последице по МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ могу бити ОГРОМНЕ
Сазнајте: Да ли беба мора да подригне после оброка?
"СВИ СМО ПЛАКАЛИ, ВИДЕЛА САМ БЕБУ, ЛИЧИ НА..." Богданина БАКА отворила душу, ево ШТА је открила о доласку ПРАУНУЧЕТА!
