"Да нисам ништа урадила, завршила бих у Клиничком центру" БОЛНА ИСПОВЕСТ Јоване Пајић о РАЗВОДУ - са ћеркама otišlla у ПОДСТАНАРЕ, остала без ичега

Многи су се изненадили када су певач "Тропико бенда",  Александар Цветковић, познатији као Сале Тропико и певачица Јована Пајић саопштили да су донели одлуку да се разведу. Они су важили за један од најскладнијих парова на нашој јавној сцени, па је ова вест многе зачудила. 

Јована Пајић је у велико исповести испричала са чиме се сусретала након што су донели ову одлуку и како се осећала када је ушла у процес развода.

- Развод је, заиста, био најтежи период мог живота, јер мораш да останеш стабилан због њих две, а осећаш се потпуно супротно. Ако прескочимо ситно задовољство да ме је ова песма оснажила и pothranila мој его, много ми је значајније што сам им својим примером показала како да се сутра саме изборе за било коју своју жељу или како да прођу кроз кризу. То ми је драгоценије од било чега.

- Мада је био на моју иницијативу, развод је изузетно тежак. Моји родитељи су и данас у браку, а ја сам се удала с идејом да це то бити заувек. Ту своју идеју сам јурила пуних десет година, али када дође тренутак за развод, он се увек осети, само је питање да ли ћемо га игнорисати или не. Кад останеш сам са собом, јасно ти је да ли нешто може да се поправи, да ли проблеми могу да се реше и на који начин или за то не постоји никаква шанса. У том моменту имала сам тридесет и нешто година и јасно ми је да не могу да тако живим ни следећих пет, а камоли двадесет-тридесет година и да ћу се, ако покушам, сигурно разболети. Људи често говоре како у лошем браку остају због деце, али ако нешто треба чинити због њих, онда је то настојање да их изместите из такве приче како сутра не би сматрала да је нормално да брак тако изгледа. Пред доношење кључне одлуке, када сам психички баш потонула, помислила сам - кад би сутра неко моју децу питао да опишу своју маму, шта би рекле, кад ме у последње време стално гледају како седим у бадемантилу, с цигаретом и празним погледом усмереним кроз прозор. Та слика ме је буквално прогањала. Била сам спремна да учиним све сто је неопходно да то не буде опис њихове маме.

- Наравно да сам се бојала, али што би рекла једна моја пријатељица - и моје дно је имало подрум, а ја сам била у том подруму. Била сам сигурна да ће ми, ако нешто не урадим, следећа станица бити клинички центар. Да нисам имала ћерке, можда не бих имала мотив да било шта учиним, већ бих пустила да се разболим или ископним. Оне су биле моја снага.

- Неко ће ми рећи лако је теби да тако говориш кад си имала ово или оно, али то није тачно. Нисам имала ништа. Из сопственог стана сам, заједно са Хеленом и Дином, отишла да живим као подстанар. Срећом, имала сам породицу и пријатеље који су ми помогли да се исправим. Међутим, колико год сви они били дивни, сваку помоћ на неки начин треба вратити, на њу се не може рачунати довека, а и не можеш се осећати лепо у таквој ситуацији. Сада сам захвална и Богу и људима око мене, који ми нису дозволили да верујем да не вредим довољно, да не могу, не умем, да нисам довољно јака... Нису ми дозволили да обитавам у мислима које немају решење. Константно су ме гурали, звали, неке ствари радили уместо мене... На крају ме је било срамота да изневерим све њих. Помислила бих - ја немам снаге да се померим, а сви они се цимају због мене. Наравно, померала сам се због моје деце, али и због њих.

Јована и Сале су се венчали када је имала само двадесет две године.

- Кад имаш двоје деце, прво гледаш њихов интерес. Имам њих, живим са њих две и то је оно што зелим. Волела бих да се поново заљубим, да имам партнера, да проводимо заједно време, да путујемо, али да будемо на две адресе. Верујем да само тако може да траје. Мислим да би живот под истим кровом био превеилики стрес за Хелену и Ђину, а сигурно је и да би нестала магија.

- Мислим да је почетак краја сваког односа тренутак у коме се јави жеља за поседовањем, свеједно да ли мушкарац жену или жена мушкарца. Људи све више имају ту потребу, али зар није лепше да једно другоме будемо - избор. Зар није лепше да он буде мој избор, ако треба, упркос свима и упркос свему? Мислим да бих могла да такву намеру препознам на километар. Желим да се у мом животу појави неко ко ће бити отворен, према коме ћу ја бити отворена, да се међусобно подржвамо, да разговарамо... Тешко је да у овим годинама упознам некога ко иза себе нема брак, озбиљну везу или децу. Волела бих да и њему његова деца, ако их има, буду приоритет, али да обоје желимо да будемо једно с другим. Не желим да икада више нешто морам. Што сам морала - морала сам - истакла је она за "Story".