Како да СПРЕЧИТЕ ЉУДЕ да вам се МЕШАЈУ У ЖИВОТ? Чувени руски психолог има савете злата вредне

Понекад у животу све крене наопако. Проблеми на послу доводе до свађа са пријатељима, сукоба у породици, па чак и пролазници покушавају да вас повреде методом случајног узорка. У таквим тренуцима хоћете да бежите на крај света, само да нема других људи у близини. А када дођу такви дани, имајте на уму савет чувеног руског психолога Михаила Литвака.

Зато неретко затварамо очи пред проблемима. Сањамо о срећном животу, али одустајемо јер све препреке око нас остају исте. На послу се ствар погоршава, код куће се партнер претвара у проблем, због којег не желите да се вратите кући, а већ сте изгубили интересовање за пријатеље.

Ништа не омета гледање као тачка гледишта

Човек који је заробљен у проблемима не може се извући из њих, јер свако подручје његовог живота почиње да се квари. Али више нема снаге да погледа са друге стране. Целог живота трагамо за срећом: сада ћу завршити школу, факултет, запослити се и опустити; онда ћу добити унапређење и одморити се; одмараћу се више у новој години; одмараћу се у пензији итд.

Уместо срећног живота, гледамо у далеку будућност и надамо се да ће нам она донети мир. И у садашњости налазимо разлоге да се ослободимо одговорности. Јер много је лакше кривити случајне људе, посао, државу за чињеницу да ће срећа доћи тек у будућности, да сада морате бити стрпљиви.

Природно је да желимо да се оправдамо. У супротном, били бисмо затворени у љусци наших искустава и плашили се да погледамо свет.

„Ништа не омета гледање као тачка гледишта“, каже Литвак.

Свет је застрашујуће место ако се фокусирате на успех других људи

Неко је увек лепши, успешнији, срећнији. Већина људи покушава да тежи онима који су изнад њих, копирајући њихово искуство. И само се претварају у неспособну копију.

Михаил Литвак је добро приметио шта треба да се уради да бисмо били срећни и не мислили да нам други сметају:

„Човек жели да буде срећан. Шта треба учинити за то? Пре свега, немојте тежити срећи, јер је она, као и ауторитет, љубав и радост, нуспроизвод правилно организоване активности. Дакле, човек мора постати достојан среће, односно неопходан је лични раст. На том путу стећи ћете свој стил, свој рукопис и нећете се мешати са другима, јер 'бити значи бити другачији'.“

Срећа, љубав, успех нису случајни резултати бачени на коцкице. То је резултат рада. Да би послодавац „насумично“ открио таленат стручњака, прво морате да постанете стручњак. Да бисте изградили снажну породицу, морате предузети кораке према њој.
И у реду је ако нешто не успе. Важно је како реагујете на проблеме. Ако почнете да кривите све око себе, онда ће увек бити оних који су за нешто криви. Ако тражите оно што можете побољшати у себи и својим вештинама, онда можете постићи оно што желите.

„Незрела особа жели да јој неко уређује послове, зрела особа их сама уређује“, каже Литвак и том реченицом објашњава главни проблем нашег времена. 

Сигурни смо да други људи мисле само о себи. Навикли смо да је човек човеку вук. Истовремено, очекујемо да други људи реше наше проблеме. Да ће доћи партнер и доћи ће срећа. Да ће се наћи послодавац који ће то ценити, и све тако. Али зар ова два мишљења нису у супротности једно са другим?

Зашто би неко коме је стало само до себе дошао да вам поправи живот?

Зашто ће се, уместо сопствене користи, неко без заједничког животног искуства са вама одлучити да се бави алтруизмом? Многи су сигурни да менаџмент покушава да профитира од својих подређених. Па зашто да размишљају о томе како и кога да вреднују?

Принцип личне одговорности

Све је принцип личне одговорности. Цене се вредни стручњаци, партнери, пријатељи. Ако знате вредност својих вештина, увек ћете наћи место под сунцем. А ако сте на вечном путу и ништа вам се не нуди, онда погледајте шта можете пронаћи.

„Додајте интелигенцију тврдоглавости и добићете упорност.
Додајте ум шкртости и добићете штедљивост.
Додајте очајање уму и добићете храброст.
Додајте екстраваганцију свом уму и добићете великодушност.
Додајте интелигенцију привлачности и добићете љубав“, саветује Михаил Литвак.