ЈЕДИНИ ЈЕ СМЕО ДА ЈОЈ КАЖЕ ШТА МИСЛИ - Брак краљице Елизабете трајаво више од СЕДАМ ДЕЦЕНИЈА, принц Филип био јој највећа ПОДРШКА

Из Бакингемске палате је као што смо раније пренели, потврђено да је краљица Елизабета (96) због здравственог стања стављена под сталну лекарску контролу. 

Због како су лекари потврдили озбиљног здравственог стања краљице, људи су већ почели да се окупљају испред палате.

Судећи по томе да се чланови породице окупљају како би били уз краљицу, а и да су чланови њеног тима лекара обелоданили вест да је краљици лоше, ситуација се може сматрати озбиљном. 

Како британски медији преносе здравствено стање краљице променило се и постало доста горе након смрти њеног супруга принца Филипа за којег је била изузетно везана. 

У браку који је трајао више од седам деценија, принц Филип је био краљичина јавна подршка у значајним тренуцима за нацију - а приватно особа која ју је најбоље познавала.

Као што је то један приватни секретар једном рекао: „Принц Филип је једини човек на свету који се према краљици опходи просто као према другом људском бићу. Он је једини који то сме."

Био је то брак заснован на љубави. Њих двоје су одабрали једно друго.

Иако то није било први пут да су им се укрстили путеви, на фотографијама њиховог сусрета на Морнаричком колеџу у Дартмуту 1939. године забележен је почетак њиховог заједничког живота.

Он је био маркантни осамнаестогодишњи кадет који је запао за око тринаестогодишње принцезе Елизабете, размећући се играњем крокета и тениса. Оно што је започело као тинејџерска заљубљеност током година је прерасло у пријатељство, уз дописивање и повремене посете у ратним годинама.

Док је био одсутан служећи у Краљевској морнарици, млада принцеза је држала његову слику у својој соби.

Принцеза Елизабета (трећа слева) фотографисана је са родитељима у капели на Краљевском морнаричком колеџу у Дартмуту у јулу 1939. године, заједно са морнаричким кадетом принцом Филипом од Грчке и Данске (стоји други здесна)

Његово детињство било је номадско - рођен као принц од Грчке али убрзо потом прогнан, био је приморан да се сељака по Европи, што је било нека врста краљевског еквивалента спавања по софама пријатеља и родбине.

Био је приморан да постане изразито самосталан, самодовољан и емотивно јак. Она је одрасла углавном међу зидинама палате, заштићена од стварног света. Као личност била је резервисана, стидљива и промишљена.

Њих двоје су се допуњавали.

Унук принц Вилијам касније ће најбоље описати њихову везу рекавши: „Он је засмејава зато што су неке ствари које говори и ради и начин на који посматра живот очигледно мало другачији у односу на њу и зато њих двоје чине тако сјајан пар."

„Потпуно заљубљен"

Иако је намере обзнанио годину дана раније, вест о њиховој веридби јавно је обелодањена тек 1947. године.

Принц Филип је помогао да се изради веренички прстен од платине и дијаманата од драгог камења из тијаре која је припадала његовој мајци принцези Алиси од Грчке. Непосредно пре њиховог венчања, принц Филип је писао Краљици мајци рекавши да се „заљубио потпуно и без задршке".

Пар се венчао пред 2.000 гостију у Вестминстерској опатији. Само две године после окончања Другог светског рата и док се земља још опорављала од последица ратног вихора, њихово венчање било је ретка прилика за славље, коју је Винстон Черчил назвао „дашак боје на тешком путу којим путујемо".

Наредне године рођен је њихов најстарији син Чарлс, а потом и ћерка Ана. Принц Филип је убрзано напредовао уз лествицу у морнарици и млада породица је проводила време живећи Малти, где је служио на ХМС-у (броду Њеног величанства) „Чекерс".

Могли су да воде релативно нормалан живот, а на филмском материјалу из тог времена може да се види млади пар, опуштен у заједничком друштву, како ужива у животу у топлој клими далеко од палата и обавеза. Све се то променило 6. фебруара 1952. године, после преране смрти краља Џорџа, Елизабетиног оца.

Краљица Елизабета имала је само 25 година, а принц Филип 30. Одувек су знали да је принцези суђено да постане краљица, али су мислили да ће имати још неколико година да живе своје животе.

За војводу, њено преузимање престола значило је одустајање од свих амбиција у Краљевској морнарици које је можда гајио. За човека који је навикао да командује ратним бродовима, преко ноћи бити сведен на епизодну улогу сигурно није било лако.

А немојмо заборавити ни да је то било педесетих година прошлог века, кад је за мужа било изузетно ретко да буде потчињен супрузи. За краљицу, уз то још и младу мајку, улога коју је била рођена да одигра морала је да буде на првом месту.

Почетком педесетих избила је дугогодишња свађа, кад је Филип желео да краљевска породица преузме његово презиме Маунтбатен.

„Ја сам једини мушкарац у земљи који не може да пренесе презиме на своју децу!", беснео је кад су краљицу убедили да задржи презиме Виндзор.

„Као да сам проклета амеба!".

Филип се мучио да пронађе смисао у ограниченој улози која му је додељена.

„Тимски рад"

Војвода је омогућио краљици да обавља улогу државне поглаварке, док је на себе преузео улогу главе породице. За спољни свет она је била шефица - приватно су улоге биле обрнуте.

Принц Филип је био задужен за роштиљ док је она прала судове - као што то може да се види у документарцу из шездесетих о краљевској породици. Војвода је омогућио краљици да обавља улогу државне поглаварке, док је на себе преузео улогу главе породице.

За спољни свет она је била шефица - приватно су улоге биле обрнуте. Принц Филип је био задужен за роштиљ док је она прала судове - као што то може да се види у документарцу из шездесетих о краљевској породици.

Он би увек био уз њу у важним националним тренуцима - државним посетама, државном отварању парламента, меморијалним манифестацијама, годишњицама и службама захвалности.

Војвода је био тај који је на догађајима често живо ћаскао са масом или гостима, утирући пут или разбијајући лед пред краљичин долазак. Био је то тимски рад који је функционисао.

Али њихова веза је функционисала и зато што су проводили време одвојено. Као што је сам војвода једном рекао: „Тајна срећног брака је имати различита интересовања."

Краљица је славна по томе да обожава псе и коње, и проводи много слободног времена са тренерима и узгајивачима коња.

Принц Филип је читавог живота био активни спортиста, а посебно се занимао вођењем породичних имања и, каснијих година, често је могао да се види како вози кочије по Виндзорском великом парку или Сандрингему.

Принц Хари је 2012. године рекао: „Без обзира на то да ли деда ради нешто своје, лутајући као риба низ реку - чињеница да је увек био присутан, лично, говори, по мом мишљену, да она све то не би могла без њега."

Коначно преломивши да је после много година службе „одрадио своје", принц Филип се повукао из јавног живота 2017. године. То је значило да смо се од тада навикли да краљицу виђамо саму или у пратњи неког другог члана породице док обавља званичне дужности.

Све до марта 2020. године, војвода би најчешће могао да се нађе на Шумској фарми на имању Сандрингам у Норфолку.

Био је славан по томе да не воли помпу и после много година парадног облачења, ћаскања и руковања, нема никакве сумње да је уживао у слободном времену напросто само читајући, пишући и сликајући.

Негативна страна тога била је да је краљичина улога од ње захтевала да време углавном проводи у Лондону и Виндзору. Нема сумње да су непрестано били у контакту, али су физички ипак били раздвојени.

Међутим, кад је избила пандемија Ковида-19, одлучено је да њих двоје време проводе у изолацији заједно у дворцу Виндзор, уз пажњу малог али посвећеног особља које је постало познато као ХМС „Мехур".

Од марта 2020. године, у последњим месецима њиховог брака, због пандемије су вероватно проводили више времена заједно него што би иначе.

Осуђени на зидине замка, вероватно су на располагању имали бескрајне сате да разговарају и размишљају о изузетним стварима које су видели и доживели заједно. Више од 70 година били су једина константа у животима једно другог и краљица ће сасвим сигурно дубоко и темељно осећати одсуство принца Филипа.

Никад разметљива или отворено показна - њихова веза остаће упамћена као дуговечна краљевска љубавна прича.