НАЈТУЖНИЈА РАТНА ПРИЧА: Бошко и његова љубав лежали су седам дана ЗАГРЉЕНИ И МРТВИ у ратном Сарајеву!
Заједно су били од своје 16. године, а заједно су рањени остали да леже до смрти
Пре 30 година, на сарајевском Врбања мосту убијени су Бошко Бркић и Адмира Исмић. Бошко је био Србин, Адмира Бошњакиња, а у Сарајеву је беснео рат.
Тог дана Бошко и Адмира, који су били у дугој вези, покушали су да побегну из ратног лудила. На Врбања мосту зауставио их је снајпер, који је испалио меткове у 17 часова. Прво у Бошка, а онда и у Адмиру. Умрли су загрљени.
Амир Шуловић, Бошков пријатељ из младости, у једном интервјуу је рекао да је њихов план био да се домогну Грбавице, а тамо се могло само преко Врбања моста.
- Било је тешко, али имали смо пријатеље, додуше ниједног довољно моћног да гарантује да ће се из града моћи изаћи. Бошков и Адмирин прелазак на Грбавицу био је договорен и с једном и с другом страном. Знам чак и имена тих људи - рекао је Шуловић.
СУЗАНА МАНЧИЋ (66) БЕЗ ТРУНКЕ ШМИНКЕ срушила интернет! "Хајде да видим оне напумпане кад устану" (ФОТО)
Од БОЛЕСТИ ТЕЛО ПОЧЕЛО ДА ЈОЈ ПРОПАДА! Бака са пијаце дала рецепт ”спаса"од 2 састојка - враћа ЧЕЛИЧНО ЗДРАВЉЕ
Ко је убио Бошка и Адмиру ни данас се не зна, а њихове породице сматрају да је боље да не знају имена убица, јер им је тако лакше да живе. Бошкова мајка Радмила Бркић и Адмирин отац Зијах Исмић у својим медијским наступима увек су наглашавали да се њихове породице нису противиле њиховој вези, без обзира на то што су били различитих вера.
Бошко и Адмира обоје су рођени 1968. године. Заједно су били од своје 16. године. Године 1994. ЦБС је снимио документарни филм "Ромео анд Јулиет ин Сарајево", а режију је потписао Јохн Zaritsky. У документарцу се наводи да је љубавна прича Бошка и Адмире почела на дочеку Нове године 1984. и да су једно другом били прва љубав.
Тања Богдановић, Адмирина пријатељица из средње школе, у документарцу је рекла да је Адмира била потпуно другачија од осталих цура из разреда. Обожавала је моторе и знала да поправља аутомобиле.
- Била је помало дивља. Девојке се обично боје нечега, али она се није бојала ничега. Бошко је био потпуно другачији. Био је тих и миран дечко, били су потпуне супротности - рекла је Богдановићева у документарцу.
Бошкова мајка Радмила Бркић је једном приликом рекла да јој уопште није сметало што Адмира није била Српкиња. Додала је да су Бошко и Адмира планирали да оду у Београд да се венчају, а после тога негде у иностранство.
Из Сарајева никада нису изашли.
Ко је убио Бошка и Адмиру, није познато. Није никада ни утврђено с које је стране метак дошао. Наводно је прелазак био договорен, али је неко запуцао. Могућ узрок ватре на Адмиру и Бошка је смена војника, каже Бошкова мајка, јер вероватно нова постава војника није знала за договор о преласку пара на Грбавицу, односно српску страну Сарајева.
- Бошко је умро први након пуцњева, а она се рањена довукла до њега, загрлила га и тако су умрли - додаје Бошкова мајка којој смета што их зову Ромео и Јулија јер, како каже њихове породице нису биле против њихове везе.
Ни Адмирин отац није се противио њиховој вези. Кад је прихватио одлуку своје ћерке да оде из града, Зијах Исмић каже да је чекао позив Бошка и Адмире. Позвали су га, али из Крушевца да питају је ли истина да су Бошко и Адмира погинули.
Лежали су седам дана на Врбања мосту док су зараћене стране расправљале ко их је убио.
Адмира Исмић и Бошко Бркић сахрањени су на гробљу у Лукавици, а после рата, 1996. године, по жељи родитеља њихова тела су пребачена у Сарајево и сахрањена на гробљу Лав у заједничком гробу.
