СРПСКА СТРИПТИЗЕТА БИЛА ДЕТЕ ЗА ПРИМЕР: Ево због чега је почела то да ради и са каквом ТРАУМОМ се још бори
Никада није скривала чиме се бави, а њена професија јој је донела веома лагодан живот. Истиче да јој је најважније што у свему има пордшку породице!
Бранка Блек Роуз је наша најпознатија српска стриптизета. Она годинама држи и свој бар, а сада открива све о свом контроверзном послу, али и како је њена породица прихватила ту "професију".
– Моји синови се никад нису љутили на мене што сам изабрала да будем стриптизета, јер сам с њима увек отворено причала о свему. Један дечко из одељења мог млађег сина слао ми је љубавне поруке преко друштвених мрежа.
НАПИТАК С КОЈИМ НОВАК ЂОКОВИЋ ЗАПОЧИЊЕ ЈУТРО: Ово је ГЛАВНИ РАЗЛОГ зашто треба да пијете ВОДУ С ЛИМУНОМ
ИСХРАНА ЈЕ БИЛА НАЈВАЖНИЈИ ЕЛЕМЕНТ ЊЕГОВОГ ЖИВОТА! Никола Тесла избацио ручак и препородио се - овако се хранио највећи српски геније
Међутим, једно време њена деца су имала свакодневне непријатне ситуације.
- Отишла сам у школу и све испричала њиховом разредном старешини и директору. Тада сам рекла сину да слободно може да позове све другаре да одгледају мој шоу, како више не би имали предрасуде и да се не би дешавале непријатне ситуације. На мој наступ је дошло цело одељење, нека деца су чак повела и родитеље. Од тада су сви долазили једном месечно да ме гледају како играм и моја деца више никада нису имала проблем с тим што им је мајка стриптизета – каже Бранка за Хит.
Са сетом се присећала како је уопште почела да плеше око шипке.
– Радила сам као комерцијалиста на терену за неколико фирми. У то време је једна моја другарица играла као денс плесачица по дискотекама и причала ми да за једно вече узима и по 50 марака. Волела сам да играм и одлучила да пробам јер је зарада била много већа од оне коју сам добијала као комерцијалиста у фирми. Менаџер једне дискотеке ми је предложио да код њега почнем да играм јер му се допао мој плес, који је више био еротски него денс. Рекла сам му да не бих смела да се скинем јер сам стидљива, једино бих могла да покушам у бикинију.
Прихватила је да одигра свој први стриптиз, и то на испраћају једног момка у војску!
– На том слављу је било и младића и девојака. Лепо сам извела тачку, поскидала сам их и сви су се лепо провели. Питали су ме колико се дуго бавим овим послом. Рекла сам им да ми је ово први наступ, а они су ми на то одговорили: „Ако си овако извела први наступ, онда овим послом треба да се бавиш цео живот“. И тако је све почело.
Први пут се окуражила да се скине у топлес на наступу у Вршцу, а с њом је тада била и чувена стриптизета Весна Почуча Шана:
– Шана и ја смо имале наступ у том граду, а ја нисам ни планирала да се скидам. Међутим, газда дискотеке је рекао: „Платио сам стриптиз, а не да гледам неког у купаћем“. Одлучила сам да будем прави професионалац и испоштујем договор јер је све било унапред плаћено. Пред крај наступа скинула сам горњи део, тада сам разбила трему и стид и после је све ишло глатко.
За прве наступе је узимала по 100 тадашњих марака, а цена је временом скакала.
– Крајем 1999. године у Сремској Митровици одиграла сам први наступ са новим грудима. Било је то свега десет дана након операције, играла сам са све концима. Шана је као звезда тражила 200 марака, а ми остали по 100. Након наступа, пришао ми је газда дискотеке, рекао да сам најбоље одиграла и дао ми дупло од траженог износа. Од тог тренутка почела сам да дижем цену, па сам за наступ узимала 300, па 500, па 1.000, па 2.000 марака… Могла сам то себи да дозволим јер сам пунила дискотеке, а њиховим газдама се исплатило да ме ангажују – каже Бранка, која је, бавећи се стриптизом, почела да зарађује право богатство:
– Једном сам за три узастопне вечери зарадила толики бакшиш да сам од њега купила аутомобил, уградила нове груди, обновила сву гардеробу и још ми је остало за трошак. То је било у време моје највеће популарности, почетком двехиљадитих. Имала сам турнеје по целој бившој Југославији, моји наступи су се препричавали, а газде дискотека биле су одушевљене мојим перформансом и програмом.
Све то је могла некада само да сања, док је као девојчица одрастала у Шапцу без оца и мајке.
– Кад сам била беба, звали су ме „паприка“. Тај надимак ми је дао један комшија јер када год бих плакала, зацрвенела бих се у лицу баш као паприка. Моја мајка Јадранка и отац Бранислав су 15 дана после мог рођења отишли у Аустрију да раде, тако да су ме одгајили бака Сара и деда Богосава. Било је то седамдесетих година, када су наши људи масовно одлазили у иностранство, па су и моји родитељи морали трбухом за крухом.
Бранка каже да су јој детињство и основна школа остали у дивном сећању и да је била ђак за пример.
– Прва четири разреда Основне школе „Селе Јовановић“ завршила сам на Мишару. Сви учитељи су ме много волели. Од петог до осмог разреда школовала сам се у селу Орид, које се налази три километра од Шапца. Са дечацима сам играла кликере и фудбал, нисам имала момка у основној.
У то време је највише времена проводила са десет година млађим братом Мирославом.
– Одувек сам му била велики ауторитет и више је слушао мене него наше родитеље. Нажалост, по завршетку средње школе кренуо је странпутицом, упао је у лоше друштво и почео је да се дрогира. Имао је бројне прекршаје и тренутно је у затвору. Више се не дрогира, али је његов живот уништен, јер је на блокаторима. Никад више неће бити као пре. Када је почео да се дрогира, родитељи су га штитили и крили су од мене да има проблем, јер нису хтели да се секирам. Говорили су да преувеличавам и да он „само мало више попије“, а да се у ствари не дрогира – прича Бранка.
И додаје да је једном приликом ситуација у кући ескалирала и да је брат насрнуо на оца и мајку:
– Једном ме је мајка позвала из комшилука и рекла да је брат насрнуо на њу и на оца. Тада сам позвала полицију и хитну помоћ. Дошла сам из Београда и рекла им: „Син вам се дрогира, морате му помоћи“. То је једна велика траума у мом животу и због тога тестирам све своје раднике и играчице у клубу, јер не желим да радим с неким ко је наркоман - закључује Бранка.
БОНУС ВИДЕО: Миа Борисављевић: Монах нас је наговорио на брак
