"Држала га као у затвору!" Славни СРПСКИ глумац последње дане провео БОЛЕСТАН у самоћи, БРАТ криви супругу!
Тешка прича!
Легендарни глумац Властимир Ђуза Стојиљковић, преминуо је 15. јуна 2015. године, иза себе није оставио децу, али јесте публику која ће га вечно памтити.
Ђуза је био један од плодоноснијих глумаца Србије. Играо је у више од 140 филмова и серија. Иако је о приватном животу ретко говорио, оваква биографија није могла остати незапажена.
Рођен у учитељској породици у Ражњу. Имао је само 12 година када остаје сам са мајком, јер му Немци одводе оца у заробљеништво. Он са мајком учитељицом остаје у родном Ражњу где се бори за опсатанак. Њих двоје сами, без ичије помоћи, живе у трошној кући близу школе, где му је мајка предавала.
Четворку МУЧЕ ГЕНЕТСКЕ БОЛЕСТИ, деветку ВИРУСИ: Провери свој лични број, он доста говори о твом ЗДРАВЉУ
ОЗБИЉНО УГРОЖАВА ЗДРАВЉЕ ВАГИНЕ: Многе жене ово раде неколико пута недељно, није добро за природну флору
- Отац је био у заробљеништву. Једини домаћин у кући и чувар наш, и хранилац – мајка. Строга. Учитељица. Стан нам је био у једном делу школе, тако да смо били на удару свима који дођу. Позове једном мајку немачки командант. Ми премрили. Мислимо ко зна шта ће да буде. А оно ништа. Немац бас учтив. Каже да би хтео мами да укаже дужно потовање, јер је и он био учитељ - рекао је једном приликом Ђуза.
Са свега 16 година одлази на Уједињење савеза антифашистичке омладине Србије, потпуно бос. Од Ниша до Београда ишао је голих ногу.
- И даље сам био бос. И тако данима. Преко планине Радан за Лебане, па одатле за Лесковац. У међувремену смо сви постали боси. Табани су ми пуни трња. Некако сам се и на то привикао. И није било страшно у току дана док смо ишли. Ваљда загрејан, па нисам ни осећао бол. Али, ујутру, када се пробудим, кад се табани охладе, нисам могао ни да станем на ноге. Једва сам се уздржавао да не јаукнем када су ме другови усправљали и приморавали да станем - присећао се Ђуза у једном тренутку.
Оно што га је посебно болело јесте чињеница да није имао деце, а сматрао је да она само праве проблеме.
- Када сам себе упитам шта ми значи Београд, дођем до тога да је одговор – ништа. Када не радим, прошетам мало, попијем негде кафу. Немам деце. Она могу да направе велике проблеме, али ипак дају и повода да можеш да бринеш. Продужетак врсте, шта ја знам. Мислим да је најтеже, бар мени, бити сам. То је ужас један. Када ми је умрла жена Олгица Станисављевић, преселио сам се у стан преко пута нашег, јер у њега више нисам могао да уђем. Прва три месеца после њене смрти провео сам код оца и мајке у Крушевцу. Олгица и ја били смо заједно још из гимназије. Не постоји прва, друга или трећа љубав, постоји једна која се претвара у велико пријатељство. Иначе, ако тога нема, то и није била љубав - говорио је Ђуза.
Колико је обожавао супругу говори чињеница да се са њом скоро никада није посвађао и да су многи њихов брак увек карактерисали као савршенство, без мане. Али, у други брак је ушао због администрације, иако никада то није желео.
- Није нимало лако бити жена Ђузе Стојиљковића. Са њим је изузетно тешко живети јер је стално намргођен, велико је чантрало и наше расправе су бесконачне. Дешава се да се посвађамо чим устанемо и да се разводимо сваког дана. Али, мислим да наш брак функционише све ове године зато што је Ђуза једини мушкарац у мом животу коме код мене ништа није било чудно, а и ја сам бескрајно толерантна - причала је његова друга супруга, Душанка.
- Ђуза, ја и наш папагај Паја смо једна породица. Глума је Ђузина највећа љубав, а ја сам то знала, тако да немам права да се жалим. Често му кажем да је заљубљен у себе, а да мене нема ко да воли. Уме он да ми приреди и неки романтичан гест, али то ради тако као да се стиди. Не говори много, већ своја осећања исказује неким ситницама, али то је и мало и ретко. (Смех) За мене је он велики глумац за кога се вреди жртвовати и знам да ми је захвалан на томе. Желим само да будемо здрави и да он ради до последњег даха јер је за њега нерад смрт - рекла је својевремено Ђузина друга супруга, Душанка.
О чудном односу Ђузе и Душанке, сведочио је и његов брат Ненад, који је касније причао како је та друга жена, глумца тајно сахранила не испунивши му последњу жељу:
- У монографији „Властимир Ђуза Стојиљковић“ аутора Зорана Јовановића мој брат је изјавио да би волео да га сахране на гробљу у Рибарској бањи. У том месту нам је деда сахрањен, а родитељи су нам тамо били учитељи - причао је Ненад Стојиљковић, рођени брат великог српског глумца.
- Држала га као у затвору. Мој однос с братом и његовом супругом био је коректан. А онда долази до његове болести, о чему ме Душанка није обавестила, а о томе сазнајем у кафићу. Зовем је и питам: „Зашто?" Њен одговор је смешан: "Ђуза ми је рекао, при чистој свести, да ти не кажем да не би некоме рекао." Да је то лаж, било ми је јасно, јер код можданог удара ни свест ни говор више нису чисти - присетио се тада Ненад.
А онда сазнаје да је Ђуза пребачен у старачки дом Луг, на неколико километара од Младеновца.
- Што даље од људи. Бојала се и из само њој знаних разлога сматрала да га треба изопштити од пријатеља, обожавалаца и родбине. Наравно, то је њен разрађени сценарио, који ће извести до краја. Пребацује га са озбиљном цревном болешћу, клостридијом, која се не лечи у старачким домовима. Али њен циљ и није био да се он излечи, јер да је то хтела, могла га је послати и у Беч - рекао је Стојиљковић.т
Ненад је тада испричало да га посебно боли што Душанка током осам месеци готово уопште није обилазила супруга.
- Сазнајем од сестара да га врло ретко посећује, већ комуницира преко мобилног телефона, чији број, наравно, ни мени није дала. Одлазим коначно у тај дом Луг, али на вратима чека ме управник, који не дозвољава да видим брата, наглашавајући да они са Ђузином женом имају уговор да га нико не може посећивати - открио је.
Тек пошто је запретио да ће довести новинаре и полицију, дозвољавају му да види Ђузу, али само на десет минута.
- Није тешко пронаћи одговор зашто је Ђуза провео осам месеци сам у соби с погледом на таван. Па то је њен сценарио. Како неко може да заврши с болешћу коју је имао а да је не лечи? Ускоро је и стигао одговор који је многе ражалостио, али можда не и њу: Ђуза је умро - испричао је Ненад 2016. године.