Бацамо ли новац на погрешне пробиотике?

Пробиотици су живи микроорганизми од којих можемо имати много користи. Они могу спречити раст лоших бактерија или зауставити дијареју. Међутим, све чешће чујемо да, иако у Србији постоји много производа који се називају пробиотици, нема много и оних који су заправо ефикасни. Са проф. Браниславом Миљковић, преседницом Савеза фармацеутских удружења Србије и аутором Смерница за правилну примену пробиотских препарата, разговарали смо о томе на шта треба да обратимо пажњу када бирамо пробиотике. 

Често чујемо термин цревна „МИКРОБИОТА“. Шта он заправо значи? 

Термин означава заједницу свих микроорганизама у цревима која има велики утицај на здравље човека. У нормалним условима, добре бактерије чине око 90% микроорганизама који живе у нашим цревима. Више од 70% имуних ћелија такође је смештено у цревима. Због свега тога је неопходно одржати равнотежу добрих и лоших микроорганизама у стомаку. Међутим, различити фактори током живота  могу да поремете ову равнотежу. То су најчешће лекови, пре свега антибиотици, затим инфекције изазване вирусима и бактеријама, одређена храна, микробиолошки неисправна вода, неке хроничне болести, дијета, гојазност, стрес, године живота и друго.  Када у цревима владају лоше бактерије њихов ефекат се најчешће манифестује као нелагода и бол у стомаку и/или дијареја.

У Србији данас постоји много различитих пробиотских производа. Како да знамо да изаберемо прави? 

Пробиотици су данас, свуда у свету, па и код нас, веома актуелна тема и често се користе. Управо је један од главних мотива за израду Смерница за правилну примену пробиотских препарата, био да се истакну пробиотици са очекиваним здравственим користима. Смернице су првенствено намењене фармацеутима, па је због тога и моја препорука да се приликом куповине пробиотског препарата око избора увек консултујете са фармацеутом. 

Истина је да нису сви пробиотски препарати исти, па ће тако само одређени пробиотици бити ефикасни за примену уз антибиотике, док ће се неки други пробиотик користити код иритабилног колона на пример. Веома су интензивна клиничка испитивања примене пробиотика последњих десет година, те би стога резултате клиничких доказа требало  применити приликом избора одговарајућег пробиотика. 

Поменули сте антибиотике. Шта је важно да пацијенти знају ако пију антибиотик?

Познато је  да су, од проналаска пеницилина 1928. па до данас, антибиотици излечили милионе људи, продужили животни век и побољшали квалитет живота. Такође, данас знамо да антибиотици, нажалост, не могу да разликују добре од лоших бактерија и тако утичу на смањење броја и разноврсност добрих бактерија у цревима. Зато лечење антибиотиком нарушава нормалну и потребну равнотежу која постоји у цревима, па се код готово 35% особа који су на терапији антибиотицима појављују стомачне тегобе. Нежељени ефекти се могу јавити већ првог дана примене антибиотика, али чак и до 8 недеља после завршетка терапије. Зато се данас препоручује да се већ од првог дана уз антибиотик узима и пробиотски препарат који би требало да обнови и одржи равнотежу цревне миктобиоте после деловања антибиотика. 

Да ли због тога пробиотик увек морамо узимати са 2-3 сата размака у односу на антибиотик?

Уколико је у питању пробиотска бактерија онда је мој одговор апсолутно да. У супротном ће антибиотици уништити добре бактерије из препарата, па пробиотик неће бити ефикасан. Међутим, постоје пробиотици за које је доказано да помажу у спречавању и заустављању  дијареје изазване антибиотиком, а могу се узимати истовремено са антибиотицима.

Међу бројним пробиотским културама, постоји само једна пробиотска гљивица која је у потпуности отпорна на деловање антибиотика - Saccharomyces боулардии. Овај пробиотик се једини може користити истовремено са антибиотицима, јер они на њега и не делују, а истовремено је један је од најбоље испитаних пробиотских култура у медицини и фармацији.

Применом пробиотика С.Боулардии, и то од првог дана антибиотске терапије, можемо избећи непријатна нежељена дејства антибиотика као што су нелагодни бол у стомаку и дијареја који утичу на квалитет живота.

Да ли је важна и доза пробиотског препарата? 

Наравно, доза је веома важна јер од ње зависи ефикасност. Отуда је значајна количина пробиотског соја коју уносимо. С обзиром на то да су пробиотици живи микроогранизми, њихов број временом опада у односу на присутну количину у тренутку производње. Зато је јако важно да број пробиотских култура приказан на паковању (изражен кроз јединицу мере ЦФУ) означава број микроорганизама на крају рока употребе пробиотика, а не у тренутку производње. Искључиво на тај начин, произвођач гарантује да ће пробиотик бити ефикасан све до истека рока употребе. 

На које још критеријуме треба обратити пажњу приликом куповине у апотеци? 

Управо због осетљивости живих микроорганизама који се налазе у пробиотском препарату важно је обратити пажњу на паковање јер обезбеђује стабилност пробиотика. Да би микроокрганизми у пробиотском препарату остали живи, потребно их је сачувати од амбијенталних фактора- кисеоника, влаге, светлости... Отуда ови добри микроорганизми захтевају посебне услове – од производње и паковања, преко транспорта, па све до чувања.

Како можемо да обезбедимо максималну заштиту у циљу стабилности пробиотика?

Максималну заштиту пробиотским културама и гаранцију одговарајућег потребног броја до краја истека рока употребе, омогућава заштитна фолија испуњена инертним гасом која омотава сваки блистер у кутији препарата. Инертни гас азот се додаје у ову фолију приликом паковања производа, што доводи до истискивања кисеоника из кесице, а то је посебно важно јер су пробиотски сојеви углавном организми осетљиви на кисеоник. 

На крају да закључимо, из разговора са проф. Браниславом Миљковић, председницом Савеза фармацеутских удружења Србије сазнали смо да: 

Нису сви пробиотски препарати исти и ако желимо здравствену корист потребно је да се приликом избора консултујемо са фармацеутом који ће на основу Смерница за правилну примену пробиотских препарата, знати да нам препоручи пробиотски препарат који има довољан број клиничких студија које поткрепљују његову ефикасност за конкретну индикацију. Један од најбоље проучених пробиотика у превенцији дијареје је гљивица С. Боулрадии која се једина може користити у исто време са антибиотицима.