Након опоравка од КОРОНАВИРУСА ХРАНА НЕ МИРИШЕ ИСТО! Ево шта то значи и када ће се вратити на старо!
Опоравак мириса је много спорији, јер олфакторним неуронима треба времена да се регенеришу снабдевањем матичних ћелија унутар слузнице носа.
Коронавирус који не проузрокују смртоносне болести, један су од узрока прехладе и познато је да доводе до губитка чула мириса.
У већини ових случајева чуло мириса се враћа када су симптоми јасни, јер је његов губитак једноставно последица блокирања носне шупљине, што спречава да молекули ароме дођу до олфакторних рецептора у носу.
Желите да РАСКИНЕТЕ? ЕВО КАКО да то учините НАЈБЕЗБОЛНИЈЕ
Волите да једете ЗАЧИЊЕНО? Будите без бриге, ова ХРАНА "ЛЕЧИ" ПРЕХЛАДУ - Ево како!
У неким случајевима губитак чула мириса може да траје месецима, па чак и годинама. За нови коронавирус - САРС-ЦоВ-2, образац губитка чула мириса је другачији.
Многи људи са COVID-19 пријавили су изненадни губитак мириса, а затим изненадно и потпуно враћање нормалном мирису за недељу или две.
Занимљиво је да су многи од ових људи рекли да им је нос чист, па губитак мириса не можемо приписати блокираној носној шупљини. За друге је губитак мириса продужен, а неколико недеља касније још увек нису имали осећај мириса.
Било која теорија о аносмији у COVID-19 мора да објасни оба обрасца.
Овај изненадни повратак нормалног мириса сугерише опструктивни губитак мириса у коме молекули ароме не могу да дођу до рецептора у носу.
Сада када имамо ЦТ скенирање носне шупљине и синуса особа са губитком чула мириса као последице COVID-19, можемо да видимо да је део носа који је задужен за мирис - оксафинални прорез, блокиран отеченим меким ткивом и слузи, познатим као синдром расцепа.
Остатак носа и синуса изгледају нормално и пацијенти немају проблема са дисањем на нос. Знамо да начин на који САРС-ЦоВ-2 инфицира тело везује се за АЦЕ2 рецепторе на површини ћелија којесе налазе на линији горњих дисајних путева.
Протеин зван TMPRSS2 тада помаже вирусу да нападне ћелију. Када једном уђе у њу, вирус се може поновити, што изазива упални одговор имуног система.
То је полазна тачка за хаос и уништење које овај вирус једном проузрокује у телу. У почетку смо мислили да вирус може инфицирати и уништити мирисне неуроне. Ово су ћелије које преносе сигнал из арома молекула у носу у подручје у мозгу где се ти сигнали тумаче као "мирис".
Међутим, међународна сарадња показала је недавно да АЦЕ2 протеини нису нађени на мирисним неуронима. Али нађени су на ћелијама названим "сусентакуларне ћелије", које подржавају мирисне неуроне.
Очекујемо да ће те подржавајуће ћелије вероватно бити оне које је вирус оштетио, а имунолошки одговор изазвао би отицање те области, али ће олфакторне неуроне оставити нетакнутима.
Када се имуни систем суочио са вирусом, отеклина престаје и молекули ароме имају јасан пут до својих неоштећених рецептора и осећај мириса се враћа у нормалу.
Зашто се мирис у неким случајевима не враћа?
То је више на нивоу теорије, али произилази из онога што знамо о упали у другим системима.
Упала је реакција тела на оштећење и резултира ослобађањем хемикалија које уништавају ткиво које је у то укључено. Када је ова упала јака, друге ћелије у близини почињу да се оштећују. Сматра се да је то повезано са другом фазом у којој су олфакторни неурони оштећени.
Опоравак мириса је много спорији, јер олфакторним неуронима треба времена да се регенеришу снабдевањем матичних ћелија унутар слузнице носа.
Почетни опоравак је често повезан са измењеним мирисом, појава позната као паросмија, при чему ствари не миришу као што су мирисале некада.
КАСНИТЕ увек и свуда? УЗ ОВАЈ НЕВЕРОВАТАН ТРИК бићете ОПУШТЕНЕ и СТИЗАЋЕТЕ НА ВРЕМЕ
