СТРУЧЊАК ОДГОВАРА: Како одабрати прави ПРОБИОТИК од многих који постоје на тржишту?

На ову тему, данас говори проф. др Мирјана Рајилић-Стојановић, један од 2% најутицајнијих научника света. Проф. Рајилић-Стојановић је аутор више од 50 научних радова у области цревне микробиоте, пробиотика и функционалне хране.

Шта су пробиотици? Пробиотици су живи микроорганизми који, када се дају у адекватној дози, остварују позитиван ефекат на здравље домаћина. Интересантно је да је концепт пробиотика зачет на Балкану, када је нобеловац Илија Мечњиков дуговечност локалног сеоског становништва повезао са конзумацијом млечно-киселинских производа. Човек је кроз историју исхраном уносио микроорганизме, најчешће кроз природно конзервиране прехрамбене производе. Данас, када у исхрани доминирају свеже и смрзнуте намирнице и хемијски конзервирана храна, наметнула се потреба за употребом пробиотика у виду суплемената. Суплементација капсулама које садрже живе корисне микроорганизме доказано спречава развој неких болести и/или убрзава процес излечења.

Често чујем питање: „Како је могуће да у капсули буду живи микроорганизми?“. Не само да је могуће, већ је и од изузетне важности. Када су осушени, у форми праха, микроорганизми су способни да преживе у „стању хибернације“ месецима чекајући воду. Овај процес је веома очигледан при коришћењу сувог пекарског квасца, који може месецима стајати на полици без икакве активности, а потапањем у воду почиње да расте и уз одговарајуће састојке прави тесто за хлеб или штрудлу. На сличан начин се понашају пробиотски микроорганизми након уношења у наше тело. Када стигну у дебело црево, које је циљано место њиховог деловања, они постају активни.

Значи ли то да од тога да ли су микроорганизми живи зависи ефикасност пробиотика? Да, то је заправо кључни услов да би се микроорганизам могао сматрати пробиотиком. Микроорганизми које узмемо у пробиотској капсули могу да испоље своје дејство на човека ако успеју да стигну до дебелог црева. Међутим, пре него што стигну у дебело црево пробиотски микроорганизми морају да преживе желудац где је киселина изузетно јака. Ензими који варе храну такође нападају микроорганизме унесене храном и уништавају их. Велики број пробиотских микроорганизама не преживи у нашем дигестивном тракту управо због јако агресивних услова у желуцу и танком цреву. Али, ако смо унели довољан број, преживели пробиотски микроорганизми када стигну у дебело црево у њему живе и трансформишу несварену храну у корисне метаболите, односно састојке који позитивно утичу на наше здравље.

Ту се прича о бројевима не завршава. У дебелом цреву већ живе различити микроорганизми и сви они се труде да дођу до хране тј. остатака хране коју човек није сварио. Да би пробиотски микроорганизам имао икакве шансе да учествује у подели доступних ресурса, не сме да буде малобројан. Због тога су позитивни здравствени ефекти видљиви само када се одговарајући микроорганизам унесе у одговарајућој количини. Колики број микроорганизама ћемо унети капсулом дефинише наш избор пробиотског производа. Наиме, различити произвођачи пакују различите количине живих микроорганизама и то се може лако утврдити на основу података на декларацији производа.

Такође, услови чувања пробиотика, на које произвођач директно утиче одабиром паковања, директно утичу на преживљавање пробиотика на полици апотеке или у несесеру потрошача. Наиме, иако су у „стању хибернације“, микроорганизми у капсули полако одумиру, па се број живих ћелија временом смањује. Најбрже одумиру микроорганизми који нису заштићени од услова спољашње средине, нпр. када су капсуле пробиотика спаковане у стаклене теглице. Највећи степен преживљавања омогућава одабир одговарајуће комбинације пластичне и металне фолије, као и примена модерних технологија паковања попут aTECH технологије коју примењује компанија Абела Пхарм. С обзиром на то да микроорганизми одумиру временом, произвођач треба да обезбеди да препарат током целог рока трајања садржи ону дозу микроорганизама која омогућава ефикасност конкретног соја. И пред истеком рока трајања и након истека рока трајања, пробиотици су увек безбедни али уколико њихов број падне испод дозе потребне за постизање клиничког ефекта, пробиотски препарат постаје неефикасан.

Значи ли то да када бирамо производ треба да узмемо онај са највише добрих микроорганизама? У принципу да, али, поред броја, јако је важно обратити пажњу и на сој, тј. име и презиме микроорганизма. Важно је знати да нису сви пробиотици исти. Само за мали број микроорганизама је клинички доказано да су ефикасни у одређеним индикацијама. Тако постоје пробиотици који спречавају дијареју изазвану антибиотицима, али и они који спречавају развој екцема, или маститиса, или који утичу на расположење. За сваку од ових индикација потребно је применити сој који је показао конкретну ефикасност у клиничком испитивању. Одговарајући сој за индикацију од интереса потрошачу ће препоручити едукован фармацеут. Иако постоји пуно индикација за њихову примену, у широј популацији пробиотици се најчешће користе за спречавање дијареје коју изазивају антибиотици. Антибиотици убијају бактерије неселективно и можемо рећи да делују као „тепих бомбардовање“. Због тога се применом антибиотика уништавају, поред бактерија које изазивају болест, и добре бактерије цревне микробиоте. Да би се спречили поремећаји цревне микробиоте и повезани здравствени проблеми од великог је значаја узимање пробиотика. Постоји неколико сојева који су ефикасни за ову индикацију, али је за потрошаче вероватно најзгодније да користе пробиотски квасац - Saccharomyces боулардии, на који антибиотици не делују зато што није бактерија. Захваљујући чињеници да је квасац, овај пробиотик преживљава „тепих бомбардовање“ чак и када се узима у исто време кад и антибиотик.