САВЕТИ СТРУЧЊАКА: Како се носити са стресом и на шта посебно обратити пажњу?

Термин стрес означава универзалну и неспецифичну акутну реакцију организма на било који стресогени фактор (трауматски, токсични, инфективни или психолошки ) који доводи до ремећења био-психо-социјалне homeostaze човека. Ово стање акутне тензије приморава организам да покрене и стави у погон сва своја расположива одбрамбена средства, физичка, физиолошка али и психолошка у циљу адаптације на новонасталу спољашњу или унутрашњу ситуацију, тј. поновно успостављање нарушеног баланса. Прву фазу узбуне тј. шока смењује друга фаза тзв. резистенције (адаптација на стресогени утицај),  која прелази у фазу исцрпљења уколико се учинак стресног фактора понавља или траје довољно дуго. 

Шта се дешава када стрес предуго траје?

Пролонгирана фаза исцрпљења води у синдром сагоревања, тј. бурноут.

Синдром сагоревања настаје у ситуацији пролонгираног дејства стресора у непосредном окружењу. Најчешће се синдром сагоревања везује за радну средину, али и други видови окупационих стресора могу бити узрок овог синдрома. Нека занимања су већ одавно проглашена високоризичним за појаву окупационог стреса и синдрома сагоревања, као што су професионалци у области здравства, просвети, полицији, војсци, па и психотерапији. 

Клиничку слику синдрома сагоревања неретко карактерише један специфичан тип депресивног реаговања описаног као анксиозно-агресивно депресивно стање са предоминацијом симптома анксиозности, док је доминантан поремећај расположења типа такозване дисфорије коју одликује раздражљивост, иритабилности, ослабљена контрола импулса, уз одсуство осећања безразложне туге или потиштености. 

Које су критичне тачке у животу сваке жене које погодују развоју стреса и анксиозно- депресивних симптома? 

Сам почетак партнерског или брачног живота представља изазов свакој жени, управо због уласка у нове животне улоге које захтевају адаптацију. Улога супруге, партнерке, односи са члановима примарних породица супруга, али и својом породицом, захтевају адаптибилност и капацитет да се нови односи интегришу у постојећу мрежу односа младог пара. 

У пракси психотерапеута нису ретки захтеви за помоћ које упућују младе мајке због различитих проблема у вези са својом тек рођеном или малом децом: проблеми са дојењем, спавањем, утисак да се мајка и беба лоше уклапају једна са другом услед темпераменталних разлика, психијатријски поремећаји мајки или деце, озбиљне соматске болести деце, некада и партнерска проблематика, и сл. Рођење детета представља догађај који се на скали стресогених догађаја високо котира.. 

Сепарација детета од мајке поласком детата у вртић или јаслице подједнако је стресан догађај и за дете као и за мајку. Мајчинство у том периоду захтева интеграцију још једне животне улоге жене, а то је улога запослене жене у којој по правилу нема много разумевања за комплексност и тежину свих њених улога. Пословне обавезе, прековремени радни сати, неретко немогућност да се добије слободан дан за негу болесног детета, минимални број дана годишњег одмора, ноћни рад у неким професијама, скраћена породиљска одсуства, стварају кумулативни стрес који сигурно води у сагоревање и анксиозно-агресивно дисфорично емотивно стање. 

На који начин менопауза утиче на психичко здравље жене ?

Менопауза је нови животни циклус који је сам по себи праћен поновном биолошком, психолошком и социјалном буром. Женски организам трпи хормонске турбуленције, хормони снаге и лепоте немају више потребан ниво да би били снажни протективни фактори за менталну и телесну младост жене. Нарушавање хормонског статуса резултира како телесним тако и психолошким рекацијама. Неке психијатријске болести жена неочекивано, управо сам почетак могу имати у овом периоду, посебно када су питању афективне болести типа депресије, анксиозна стања или биполарни афективни поремећај. А као предворје за развој ових поремећаја могу се јавити блажи симптоми анксиозности и депресивности неретко повезани са осећајем исцрпљености и стреса у вишку. 

Социјалне промене које прате старење такође могу бити окидач за стресогено реаговање. Престанак професионалног ангажовања, пад материјалног и социјалног статуса, телесне болести, одлазак деце из породичног дома, губитак блиских пријатеља или партнера, утисак слабљења телесних и менталних капацитета, суочавање са извесношћу краја живота и са страхом од смрти , за жену може бити извор стресогеног реаговања.

Како се борити са свакодневним животним  изазовима ? 

Синдром сагоревања без обзира на природу стресора захтева благовремено препознавање и пружање стручне помоћи, јер непрепознат као адаптивна дисфункционалност може увести у анксиозне, депресивне и друге комплексније психијатријске поремећаје. Могуће предворје или увод у психијатријске компликације неретко искључује психофармаколошку интервенцију, али отвара простор уз психотерапијски супорт, за примену дијететских суплемената као што је Тенсилен® на бази САМ-е и комплекса витамина Б који доприноси смањену умора и исцрпљености, нормалном функционисању нервног система и нормалној психолошкој функцији.

Психотерапијска подршка се сматра неизоставном компонентом помоћи у свим поменутим кризама кроз саветодавни рад са младим паром у смислу побољшања квалитета њиховог заједништва, са мајкама у виду лакшег прихватња улоге, подршке мајкама и очевима у процесу активне сепарације од детета и подршке социјализације детета кроз вршњачку групу као и увођења идеје детету о постојању активног и љубављу испуњеног живота родитељског пара и изван односа са њим. Женама у менопаузи је потребан супорт кроз саветодавни рад о активирању алтернативних извора женствености кроз креативност, стваралаштво, физичку активност, богатији социјални живот, подршку женама трећег доба да адекватно брину о свом менталном и физичком здрављу и у време пред смирај живота интензивно живе и уживају у сваком његовом новом дану.