Маријина БЕБА изазвала БЕЗБРОЈ ПИТАЊА - Ембриолог открива да ли је СУРОГАЦИЈА ДОЗВОЉЕНА у Србији, ПЛАЋА ли се СУРОГАТ МАЈКАМА и да ли је то ЕТИЧКИ ОПРАВДАНО
Марија Шерифовић је добила дете путем сурогат мајке, што је изазвало многе недоумице. Ембриолог Тамара Живић, докторант биомедицинских наука, даје нам одговоре на сва питања. Она полази од еволуције сурогат мајчинства кроз историју, пружа увид у различите приступе неплодности у древним цивилизацијама. Наглашава да су данашње технике асистиране репродукције, укључујући сурогат мајчинство, постале виталне за парове суочене с неплодношћу. Докторанд Живић истиче етичке дилеме које прате ове технологије, с посебним освртом на сурогат мајчинство. Приказује различите облике сурогат мајчинства, истражујући правни оквир и ризике у различитим земљама, укључујући Србију. Ауторица истражује мотивацију сурогат мајки, наглашавајући важност подршке породице током овог процеса. У закључку, др Живић отвара дијалог о етичким питањима повезаним с сурогат мајчинством, постављајући нагласак на пажљиво разматрање добробити детета, права сурогат мајки и моралних аспеката овог комплексног процеса.
Многе је обрадовала вест да је Марија Шерифовић постала мајка, те су се сви питали како је толико дуго успела да сакрије трудноћу. Међутим, она је у интервјуу за "Блиц" открила да је бебу на свет донела сурогат мајка, што је покренуло многа питања везана за ову технику зачећа.
Многи се питају да ли је то легално код нас, какав је однос између сурогат мајке и детета и сурогат мајке и мајке, те да ли постоје неке правне обавезе страна. Јавља се и проблематика када рећи детету, те се јављају многа правна и етичка питања. Сва ова питања и многа друга, постављен аи непостављена, решава ембриолог Тамара Живић, докторанд Докторских академских студија биомедицинских наука.
Марија Шерифовић постала МАМА! Иако је желела да РОДИ, бебу је добила путем СУРОГАТА - ево шта треба да знате о овој ТЕХНИЦИ ЗАЧЕЋА
Марија Шерифовић проговорила о СВИМ детаљим из ПОРОЂАЈНЕ САЛЕ - Овако су изледали ПРВИ тренуци са након што је беба дошла на свет
Увођењем разноврсних техника асистиране репродукције, сурогат мајчинство постаје свеприсутна тема у савременом друштву, а код нас је постала посебно актуелизована мајчинством Марије Шерифовић. Кроз историју, људи су различитим методама решавали проблеме неплодности, а сурогат мајчинство се појављује као један од начина суочавања с тим изазовом. Тамара Живић, докторанд биомедицинских наука, истражује ову тему, анализирајући како се сурогат мајчинство развијало кроз векове и како се данас суочавамо с етичким питањима у вези с овим поступком.
У раду посвећеном етичким и биолочким становиштима сурогат мајчинства Тамара Живић осветљава историјске примере који подсећају на данашње облике сурогат мајчинства. Наводи Плутархову причу о жени именом Стратоника која је, свесна потребе свог мужа да има легитимне потомке, убедила мужа да има дете с другом женом коју је она изабрала. Овај антикни пример сугерише на то да су људи вековима уназад тражили различите начине решавања проблема неплодности.
Др Живић такође анализира приступе неплодности у древним цивилизацијама попут старе Грчке, старог Рима и древних Јевреја. У Риму, мушкарци с неплодним женама често би имали децу с другим женама, док су код древних Јевреја користили робиње за ову сврху. Историјски контекст пружа основу за схватање еволуције различитих пракси које су претходиле савременим техникама асистиране репродукције.
Према др Живић, сурогат мајчинство је постало неопходно решење за многе парове суочене с неплодношћу. Наводи да око 5. до 6. парова има проблема с неплодношћу, подсећајући на значајну глобалну потребу за алтернативним репродуктивним опцијама. Ова статистика подстиче потребу за приступом специјалистима инфертилитета након одређеног периода покушаја зачећа.
- Неплодност представља озбиљан глобални проблем, где сваки 5. до 6. пар има проблем са истим. Сматра се да након годину дана покушавања, ако је партнерка млађа од 35 година или након шест месеци ако је старија од 35 година, ако изостаје жељена трудноћа неопходно је јавити се специјалистима инфертилитета. Управо из чињенице да у 12 циклуса, шанса да се јави жељења трудноћа је већа од 90 %, тако да тада више нема потребе за чекањем. Технике асистиране репродукције омогућиле су паровима суоченим са неплодношћу да се остваре у улози родитеља. Стога је из персперктиве остваривања репродуктивне аутономије, метода асистиране репродукције несумњиво оправдана, наводи докторанд биомедицинских наука.
Марија Шерифовић је и сама открила да је покушала да изнесе трудноћу, али да је имала проблема, те се зато одлучила на овај вид опложења.
- Велика жеља да имам дете ме је водила кроз тај врло комплексан и захтеван процес. Иако сам у више наврата покушавала сама да изнесем трудноћу, због потешкоћа кроз које сам пролазила, нисам то успела. Тако да се сурогат показао као, заправо, једина опција за мене, рекла је она за "Блиц" и додала:
- Заиста не желим јавно да објашњавам медицинске разлоге за то, али сурогат материнство је коначно био мој једини избор.
Живић наглашава да, с аспекта репродуктивне аутономије, ове методе имају своје оправдање. Међутим, развој нових репродуктивних технологија доноси са собом сложене етичке дилеме. Брза еволуција биомедицинских наука често се одвија брже од развоја етике и права која би требала усмеравати њихово деловање.
Посебно се бави сурогат мајчинством, које описује као поступак у којем жена пристаје изнети трудноћу с намером предаје детета пару који га жели. Наводи др Живић које су земље легализовале сурогат мајчинство, док су друге земље задржале строге забране, укључујући и тренутни правни оквир у Србији.
- Сурогат мајчинство се примењује у Великој Британији, Холандији, Израелу, Грчкој, Скандинавији, Украјини, Јерменији, Грузији, САД-у, Аустралији, Канади, Индији и Македонији. Док је строго забрањено у Француској, Италији, Словенији,
Швајцарској, Шпанији, Немачкој и Аустрији. У нашој држави релевантни закони којим се не дозвољава сурогат мајчинство су: Породични закон из 2005. године и Закон о биомедицински потпомогнутој оплодњи из 2017. Тренутно је у изради преднацрт Грађанског законика, којим се предвиђа спровођење у пракси сурогат мајчинства, а које се назива рађање за другога.
Правни и емоционални оквир
Истиче да пре потписивања уговора о сурогат мајчинству, сви учесници требају бити свесни ризика које овај процес носи. Поред физичких ризика, др Живић указује на потенцијалне психолошке изазове које сурогат мајке могу доживети током процеса и након предаје детета.
- Покушаји оплодње и трудноће могу негативно утицати на приватне односе сурогат мајке, трудноћа може имати негативне психичке и физичке последице, као и то да деца сурогат мајке могу лоше поднети изостанак бебе након мајчине трудноће. Управо се истиче важност познавања свих ризика, јер често се сурогат мајке одлучују за овај корак из крајне егзистенцијалних разлога, где нису свесне све што овај поступак носи са собом.
Приказујући различите облике сурогат мајчинства, генетску (парцијалну) и гестацијску (пуну), Живић објашњава да се у Србији тренутно разматра увођење сурогат мајчинства, али само у облику гестацијске сурогације како би се смањио ризик од емоционалних проблема.
- Постоје два облика сурогације: генетска или парцијална и пуна или гестацијска сурогација. Генетска сурогација је када жена која рађа дете такође је и његова генетичка мајка, односно она је донор јајне ћелије, са друге стране гестацијска сурогација је када дете води порекло од пара који жели дете, у питању су њихове репродуктивне ћелије и њихов потпуни генетички материјал. Сматра се да постоји шанса да се у Србији у будућности, спроводи сурогација, али само онај случај са репродуктивним материјалом пара који жели дете или гестацијска сурогација, на тај начин се
смањује шанса да жена која износи трудноћу не жели да преда дете, јер она није његова генетичка мајка.
Забрањено је давати новац!
- Велики проблем везан за сурогат мајчинство, је лоша правна регулација у већини земаља, где људи управо проналазе 'рупе' у закону, и доводе до материјалног момента, који није дозвољен. Сурогат мајки је забрањено да добија новац од стране пара који жели дете, осим за болничке трошкове. Сматра се да једини мотив сурогат мајке треба да буде помоћ неплодном пару који желе да се остваре као родитељи.
Постоји неколико врста сурогације
- У зависности од тога каква је веза између сурогат мајке и пара који жели дете, разликујемо следеће начине сурогације: породична (сродничка), пријатељска и трећи начин када не постоји никакав однос између сурогат мајке и пара који жели дете.
Често се јављају ситуације у којима сестре преузимају улогу сурогат мајки за своје рођаке, укључујући и случајеве када сестра носи дете за свог хомосексуалног брата и његовог партнера. Позитивне стране сродничке сурогације обухватају одсуство компликација приликом предаје детета, недостатак комерцијалног односа, али истовремено изазивају потенцијалну конфузију и поремећај сродничких односа ако особа одбије бити сурогат мајка за другу особу.
Пријатељска сурогација дели сличне позитивне стране сродничке сурогације, али нема основну негативну страну повезану с конфузијом у сродничким односима. С друге стране, ситуације у којима жена која носи трудноћу нема никакву повезаност с особом која жели дете елиминирају конфузију, али укључују комерцијални елемент, а негативна страна може бити различито схватање прихватљивости сурогат мајчинства, што може довести до поремећаја односа између лица с пријатељским односима.
Такође, постоји могућност да жена која износи трудноћу, након порођаја, одлучи задржати дете или да ни једна страна не жели бринути се о детету, посебно ако дете има неке недостатке. Ауторица илустрира ове аспекте кроз конкретан случај младе сурогат мајке која је родила близанце, при чему је наручитељски пар прихватио здраво дете, али одбио дете с Дауновим синдромом. Све ове ситуације постављају етичка и морална питања о прихватљивости сурогат мајчинства, узимајући у обзир различите мотиве и потребе парова који се одлучују на ову врсту родитељства.
Ауторка рада је користећи сутудију "Сурогација, искуство сурогат мајки" открила да су мотиви за улазак у процес разнолики, при чему најчешћи укључују помоћ неплодним паровима, уживање у трудноћи и породу те лично испуњење. Новац је био примарни мотив само за једну испитаницу. Већина сурогат мајки одржавала је добре односе с наручитељским паром, иако је дошло до конфликта у једном случају.
Током трудноће, већина сурогат мајки редовно се виђала с наручитељским паром, при чему су жене будуће мајке биле више укључене од мужева. Након порођаја, трећина мајки редовно је виђала дете, док осам њих није имало контакт. Утврђено је да су однос између сурогат мајке и детета те честе посете зависили о томе јесу ли се раније познавали.
Ауторица такође указује на друго истраживање ("Surrogacy фамилиес 10 years он"), које испитује однос између парова који желе дете и сурогат мајки након порођаја, укључујући планирање објашњења детету о surrogat мајци. Разликује се стабилност контакта овисно о типу сурогације и познавању сурогат мајке од стране пара. Већина мајки жели да дете сазна своје порекло, а однос између детета и сурогат мајке сматра се хармоничним према њиховом проценама у десетој години живота.
Дијалог о етичким питањима
У закључку, др Тамара Живић отвара дијалог о етичким питањима која су повезана с сурогат мајчинством. Нуди различите перспективе, али истовремено наглашава потребу за пажљивим разматрањем добробити детета, права сурогат мајки и моралних питања која произлазе из овог сложеног процеса.
- Битно је предочити сурогат мајки сва њена права, обавезе, новчане бенефите уколико их има као и све потенцијалне ризике које трудноћа може да донесе. Битно је да држава јасно озакони овакав тип трудноће, те да се законске регулативе редовно ревидирају, унапређују или по потреби мењају, на обострану добробит и сурогат мајке и будућих родитеља детета. Мој лични став је да не треба забранити нешто, ако доноси неку добробит, али треба дефинисати јасно у којим ситуацијама се може користити. Према мом мишљењу то би било искључиво ако ни на који други начин није могуће добити дете, а не као што је то мода на западу, закључује докторад Биомедицинских наука, Тамара Живић.
