ОРЛ специјалиста упозорава: Ове симптоме не смете да игноришете! Ево како да заштитите нос и дисајне путеве!

Кијање и цурење носа су досадни симптоми прехладе, али ако додате бол и притисак око носа, велика је шанса да имате инфекцију синуса (синуситис). Са Доц. др Јасмином Стојановић, председницом Секције за оториноларингологију Српског лекарског друштва разговарамо да ли је инфекција синуса опасна и како се спречавају компликације.

Шта је синуситис, а шта ринитис?

Синуситис представља запаљенски процес слузнице синуса. Може бити акутни и хронични. Термин синуситис се последњих година погрешно се меша са термином риносинуситис због велике сличности у узроцима и у току болести, као и честом клиничком удруженошћу запаљенског процеса слузнице носних шупљина и слузнице синуса. Ипак, морамо нагласити да постоје и синуситиси без ринитиса, бар у првој фази настанка. Такав је нпр. синуситис који се јавља као последица кварних зуба или синуситис трауматског порекла, наводи Доц. др Стојановић.

Синуситиси су потенцијално опасна обољења, а неке форме хроничног синуситиса, могу изазвати и компликације, које представљају ургентна стања у медицини.

Горњи и доњих дисајних путеви су међусобно повезани, тако да можемо говорити о уједињеном дисајном путу. Због тога се неретко запаљење слузнице носа и синуса спушта, шири па тако долази до развоја упале бронхија и плућа, објашњава Доц. др Стојановић.

Синуситис је најчешће изазван вирусима, бактеријама и гљивицама, јавља се и као реакција на алергене које удишемо, траума или комбинацију ових фактора. Вирусне и бактеријске инфекције дисајних путева углавном се преносе контактом (са особе на особу), тако да је важно свакодневно прање руку, нарочито после брисања носа или кијања, као и често проветравање просторија.

У највећем броју случајева синуситис представља бактеријску инфекцију која настаје ширењем инфекције из носа. Најчешћи узрочници су стрептококе, вирус грипа, стафилококе и ешерихија. Микотични, гљивични синуситис најчешће изазивају кандида и аспергилус.
У клиничкој слици доминира: отежано дисање на нос, смањен или потпуни губитак мириса, главобоља, сливање секрета, надражајни кашаљ. Од општих симптома могу бити присутни повишена телесна температура, малаксалост.

Терапија риносинуситиса се заснива на корекцији свих фактора који утичу на развој болести. Лечење подразумева терапију антибиотицима, антимикотицима, као и примену кортикостероида или капи за нос. Хирушком лечењу приступамо када лечење не да адекватан одговор, наводи Доц. др Стојановић.

Значајна је и хигијена носа која се постиже редовним испирањем носне шупљине прополисом и Н-ацетилцистеином у сланим растворима, јер се на тај начин поспешује чишћење, противупални и антимикробни ефекат и додатно помаже јачање локалног имунитета. 

Приликом отежаног дисања на нос, ми рефлексно почињемо да дишемо на уста, што за последицу може имати сушење слузокоже грла. Такође, последично се може јавити и инфекција горњих дисајних путева, губитак мириса или укуса, наводи Доц. др Стојановић.

Моја препорука су ПропоМуцил® Physio раствори који својим активним принципима, са пречишћеним прополисом и Н-ацетилцистеином уз додатак етарских уља нане и еукалиптуса пружају вишеструку заштиту: потпомажу елиминацију бактерија и вируса, смањују оток, влаже и регенеришу слузокожу носа, олакшавају тегобе и побољшавају проходност дисајних путева. Здрав и проходан нос је услов за здраве доње дисајне путеве, а и цео организам.

Употребу ових спрејева препоручујем и превентивно, јер могу помоћи да се спречи улазак вируса и бактерија у дисајне путеве.