ОВА БОЛЕСТ НАПАДА СВЕ: Преко два милиона ОБОЛЕЛИХ, ако имате следеће симптоме одмах посетите лекара

Аутоимуне болести су оне болести које изазивају да наш имуни сустав реагује против ткива нашег тела, а осим што окрећу наш организам против самог себе, они производе и антитела која нападају ткива. Иако је за претпоставити како такве болести одувек постоје, лекари тврде да је модерно доба њихова ера, а поготово у последњих двадесетак година.

Тачан узрок за повећање оболелих је непознат, а нека истраживања указују на њихову повезаност са седелачким начином живота, мањком витамина Д, исхраном са смањеним уделом нутријената, тзв. инфективним агенсима попут вируса и бактерија који могу да буду њихови окидачи, као и стрес и одређена генетска предиспозиција. Жене двоструко чешће оболевају од аутоимуних болести, иако се ни за то не зна узрок. Међу најчешће спадају: реуматоидни артритис, Хашимото болест штитасте жлезде, Кронова болест, целијакија, дијабетес типа 1, мултипла склероза, лупус, склеродерма.

САВЕТ ДАНА: Како да у пар једноставних корака направите торбу за плажу за којом ће се сви окретати

У свету од мултипле склерозе болује око 2,3 милиона људи с тенденцијом раста те бројке. Један од проблематичних фактора је постављање дијагнозе, будући да од почетних симптома до потврде болести често прођу и године.

Мултипла склероза напада белу масу централног нервног система. Болест је врло променљивог тока, јавља се неуролошким симптомима и знацима и карактеришу је честа погоршања различитог степена, која се смењују с наглим побољшањима - ремисијама.

КОКОСОВО УЉЕ ЗА ЛЕПШИ ТЕН: Брже ћете добити тамнији тен а боја ће остати дуже на вашој кожи

Болест западног света

Најугроженији народи и расе од мултипле склерозе су европски народи. Угроженост је мања код црнаца за 50 одсто, док је присутност МС најнижа код монголских народа. Највећу преваленцу мултипле склерозе на свету имају становници Шкотске. На појаву мултипле склерозе утиче годишње доба у коме се особа родила. Због недовољне изложености сунцу и оскудног стварања и уноса витамина Д, појава мултипле склерозе је чешћа код особа рођених у мање сунчаним месецима, а то уједно објашњава зашто је много већи број оболелих на северу Европе, него на пример код екватора.

Код болесника који немају тешке симптоме или знакове болести, стопа смртности није значајно повећана. Просечан животни век болесника с мултиплом склерозом је шест до десет година краћи него код здравих особа, и првенствено зависи од доба болесника у тренутку појаве првих симптома болести. У последњих десетак година, на основу бројних извештаја из земаља широм света, примећен је значајан пад смртности од мултипле склерозе. Изузетак чини тип болести примарно прогресивна мултипла склероза, од које болује од 10 до 15 одсто људи с мултиплом те има знатно мрачнију прогнозу.

Симптоми

Мултипла склероза може да се појави у сваком животном добу. Ипак, најчешће се јавља између 20. и 40. године живота. Први симптоми најчешће пролазе незапажено, јер се чине бенигнима и често их повезују с оштећењем кичме и нерава. Своде се на трнце, вртоглавице, епизоде замућеног вида и болова у удовима, који су чести и код других болести и поприлично општи симптоми. Карактеристични клинички симптом је упала видног живца, тзв. оптички неуритис са слабљењем вида на једном, а ређе на оба ока.

Болесници то описују као појаву завесе или магле пред оком. Други чести симптом је осећање моторичке слабости у удовима, поремећај равнотеже који се огледа у нестабилности у ходу и стајању. Јавља се и немогућност дужег одгађања мокрења или столице, или немогућност започињања мокрења. Коначна дијагноза се поставља тек након што се потврде два критерија - постојање лезија уочених магнетном резонанцом на мозгу и вратној кичменој мождини.

Други важан параметар је постојање тзв. олигоклоналних трака у ликвору.

Лечење

Циљ лечења мултипле склерозе је скратити акутна погоршања, смањити учесталост погоршања болести и ублажити симптоме. Најчешће се примењују бета интерферони, имуносупресиви, лекови против грчења и за опуштање мишића, као и за уклањање умора, а у терапији је честа и суплементација витамина Д који је код болесника чести врло низак.