ПЕДИЈАТАР САВЕТУЈЕ: Труднице са алергијом морају да обрате пажњу на ОВО, посебно када су у питању ове бебе!

У репродуктивном периоду 18-30% жена  пати од неке алергијске болести - најчешће алергијске кијавице и астме. Са једне стране алергијске болести могу утицати  на природни ток трудноће и на њен исход, а са друге трудноћа  може довести до погоршања алергијске кијавице и астме. Окосницу терапије алергијских болести у трудноћи представља на првом месту избегавање алергена, придржавање предложене терапије, примена антихистаминика, интраназалних кортикостероида и уобичајене локалне терапије за атопијски дерматитис. 

Као што је добро познато у настанку алергијских болести подједнако важне улоге имају и генетика и фактори средине. Позитивна породична анамнеза - посебно појава алергије у току трудноће, атопијски дерматитис код мајке и високе вредности једне врсте антитела (ИгЕ ) представљају најзначајније факторе ризика за развој алергије код деце. Ако се зна да формирање имуног система бебе почиње још  у десетој недељи трудноће, јасно је да се и са спречавањем појаве алергијских обољења мора започети што раније тј. још пре рођења. Супротно деценијском мишљењу новије студије су показале да  материца није стерилна. “Добре” бактерије су пронађене  у плаценти, плодовим овојцима, плодовој води, као и у пупчаној врпци. Микробиота мајке зависи од: хигијене зуба, исхране, инфекције, уботребе антибиотика. Из плодове воде беба добија своју прву дозу пробиотка. 

Поремећај на било ком нивоу формирања цревне флоре код бебе може представљати фактор ризика за развој алергије. У зависности од тога да ли је у питању природни порођај или царски рез, у којој недељи се жена породила , да ли је током трудноће узимала антибиотике, код детета ће се ређе или чешће јављати алергије. Бебе рођене царским резом не пролазе кроз вагинални канал и самим тим добијају мање добрих бактерија од мајке и због тога чешће развијају алергије. Студије су показале да се флора ових беба састоји углавном од бактерија са коже мајке и особља у операционој сали. 

Додатно, примена антибиотка током порођаја може пореметити цревну флору не само мајке, већ и њеног новорођенчета. Присуство одређених бактерија у плодовој води може да доведе до превременог порођаја који са собом носи бројне  компликације попут чешће потребе за кисеоником и антибиотском терапијом, већи број дана проведених у болници, а посебно у јединицама интензивног лечења.

Са аспекта микробиоте превремено рођена деца имају више анаеробних бактерија у односу на децу рођену на време. Само 3 бактерије су изоловане код превремено рођених беба  у 10. дану живота: Ентеробацтериа (Е. цоли анд Klebsiella), Enterococcus фаецалис анд Staphylococcus ауреус, а веома мали број “добрих”  из рода Бифидобацтериа.  Задатак лекара  је да препозна труднице и новорођенчад у ризику. Фокус треба да буде на утврђивању чланова породице који имају алергије - врло једноставна метода, иако родитељи некада могу заборавти.  

За сада су генетске студије - скупе и не користе се у рутинској клиничкој пракси. Посебна пажња треба да буде усмерена на  новорођенчад рођену царским резом, новорођенчад која нису на природној исхрани, новорођенчад која су у првим данима живота примала антибиотике и  она са високим бројем ИгЕ антитела у крви пупчаника. 

Примена пробиотске културе Lactobacillus рхамноус LGG у комбинацији са Д3 витамином и цинком се препоручује код све претходно поменуте новорођенчади као и код трудница које имају алергије - саветује др Филиповић.

Са применом производа би било најбоље започети још у првом триместру трудноће по утврђивању трудноће јер је то тренутак  када почиње формирање имуног система. Саветује се примена Бебицол® капи са цинком и витамином Д3 током читавог периода трудноће, као и у пероду дојења. Са применом  Бебицол® капи код новорођене деце у ризику треба започети још од првог дана живота.