НИЈЕ САМО КРОМПИР! Ово ПОВРЋЕ такође ГОЈИ, само 100 грама дневно може да НАПРАВИ ХАОС у организму

Проблем настаје у средњим годинама кад вишак скроба додаје килограме. Бирајте зато радије спанаћ или шаргарепу испред кромпира, грашка или кукуруза.

Поврће је здраво и већ сте на добром путу ако је на вашем јеловнику чешће него слаткиши и прерађена храна. Ипак, јесте ли знали да вас конзумирање погрешне врсте поврћа може удебљати у средњим годинама? То је период кад метаболизам успорава, а убацивањем само додатних 100 г кромпира, грашка или кукуруза сваки дан могло би додати 2-3 килограма вашем струку, сугерише студија истраживача с Харварда.

Људи који једу више порција грашка, кукуруза шећерца и кромпира имају већу вероватноћу да ће се удебљати од оних који уживају у поврћу без скроба попут броколија, шаргарепе или спанаћа. Прелазак на прехрану богату влакнима – као што су целовите житарице и воће укључујући јабуке и крушке – такође може смањити учинке ширења струка у средњој доби, открили су. 

Пратили навике 24 године

Истраживачи с "Харвард TH Chan School оф Public Health" проматрали су прехрану 136.432 мушкараца и жена у доби од 65 година или млађих између 1986. и 2014., тијеком просјечног времена од 24 године. Судионици су испуњавали упитнике о личним карактеристикама, историју болести, начину живота и другим чимбеницима повезаним са здрављем на почетку студије и сваке 2-4 године након тога. 

У просеку, људи су добили око 1,5 кг сваке четири године. Студија је открила како су повећања гликемијског индекса и гликемијског оптерећења – мере учинака различитих намирница на разину шећера у крви – снажно повезана с дебљањем. 

На пример, повећање скроба или доданог шећера од 100 г/дан повезано је с повећањем тежине од додатних 0,8 кг на већ споменутих 1,5 кг током четири године. Повећање уноса влакана од 10 г дневно, с друге стране повезано је с просечно 0,7 кг мањом тежином, према њиховима налазима.

Већи утиецај код гојазних

Повезаност између тих фактора била је јача међу учесницима с прекомерном телесном тежином него код оних с нормалном тежином. Већина тих асоцијација такође је била јача међу женама. 

Када су угљени хидрати кривци за гојазност?

У даљњим анализама, истраживачи су открили да је замена угљених хидрата из рафинираних житарица, скробног поврћа и заслађених напитака једнаким порцијама угљених хидрата из целовитих житарица, воћа и поврћа без скроба повезана с мањим дебљањем. 

Иако је реч о опсервацијској студији, која ње конкретна јер су људи сами попуњавали упитнике, ова открића наглашавају потенцијалну важност квалитета и извора угљених хидрата за дугорочно управљање телесном тежином, посебно за особе с прекомерном телесном тежином, кажу аутори студије.