Прекомерна конзумација шећера води у гојазност и дијабетес

У медијима се често прича о томе да је једна од битних ставки правилне исхране ограничавање уноса шећера у организам. Али, није сасвим јасно, колико заправо смемо слатких ствари да попијемо или поједемо, а да не прекорачимо препоруке експерата. Јер, уколико из дана у дан прекорачујемо унос препоручених количина то може да резултира прекомерном телесном масом, гојазношћу, инсулинском резистенцијом, дијабетесом, повишеном вредношћу триглицерида, а последично и кардиоваскуларним и цереброваскуларним болестима.

Како истиче професор др Будимка Новаковић, дијетотерапеут са Медицинског факултета у Новом Саду, количина дневно унетог шећера зависи од дневних енергетских потреба човека које су врло различите. У односу на дневне енергетске потребе количина додатих шећера не би требала да прелази 10%. На пример, ако нека особа има дневне енергетске потребе 1.500 кцал онда она може да унесе 35,5 г додатог шећера.

Колико је заправо то кашичица шећера, чоколаде, комада кекса или чаша заслађеног сока?

- Наведена количина шећера, 35,5 г је: 7 кафених кашичица, а колико има шећера у једној коцкици чоколаде, једном кексу или једној чаши заслађеног безалкохолног напитка зависи од количине додатог шећера од стране произвођача. Најбољи показатељ количине садржаја шећера у неком од поменутих производа јесте нутритивна декларација (садржај шећера у грамима на 100г/100мЛ производа) и још је прецизније ако произвођач наведе количину садржаног шећера по једном послужењу/порцији одређеног производа - објашњава др Новаковић.

Да ли су сви шећери исти?

Људи су често у недоумици да ли су сви шећери исти, односно да ли је, на пример, смеђи шећер здравији од белог и по чему се разликују. Једна од најчешћих недоумица је и да ли је мед бољи избор од белог шећера.

- Нема разлике између белог и смеђег шећера. Разлика је у степну рафинације, бели шећер је потпуно рафинисан шећер, смеђи шећер је нерафинисан шећер. Енергетска вредност белог и смеђег шећера је потпуно иста. Мед садржи велику количину шећера: фруктозу 28-41% и глукозу 22-35%, има висок гликемијски индекс те свакодневно конзумирање меда није нутритивна препорука. Ако говоримо о утицају на здравље људи сви шећери имају исту улогу у организму човека, ако их користимо у прекомерним количинама имају исте нежељене последице – сматра др Новаковић.

Скривени шећери

Особе које су на дијети често говоре да воде рачуна да случајно не конзумирају „скривене шећере” који се налазе у многим куповним намирницама. Међутим, професорка Новаковић истиче да не постоје скривени шећери јер на сваком паковању намирнице постоји хемијска декларација и нутритивна декларација из којих се може сазнати који је шећер коришћен и колико шећера садржи нека намирница.

- Постоје природно садржани шећери и највише су заступљени у воћу - додаје др Новаковић.

Шећера се не треба у потпуности одрицати

Лекари саветују да грађани не треба у потпуности да избаце шећер из употребе, а да за оне који не желе да уносе вишак калорија постоји избор – нискокалоријски заслађивачи.

- Шећер има различите физиолошке улоге у организму човека и постоје препоруке када треба уносити додате шећере и колико их треба конзумирати. Употреба нискокалоријских заслађивача је оправдана јер омогућава уживање у слатком укусу без додавања шећера. Нискокалоријски заслађивачи смањују енергетску густину намирница те могу да смање ризик за прекомерну телесну масу, гојазност и последичне болести - истиче
професор др Будимка Новаковић.