ПРИЧА ИЗ БЕОГРАДСКОГ ДОМА ЗДРАВЉА: Докторка Мирјана грли сваког свог пацијента и за то има ВАЖАН РАЗЛОГ

Постоји једна докторка, педијатар, која познаје сваког свог малог пацијента „у душу“, грли их јер верује да додир и загрљаји лече, а каже да је рад са њима оплемењује. Малени то осећају, узвраћају јој искреним осмесима и радују се свакој посети „својој докторки“.

Др Мирјана Мићовић је педијатар у Дому здравља Стари град у Београду, а за ову специјализацију се одлучила још на факултету, јер је најшира област у медицини. Обухвата све од класичне медицине до психологије, педагогије и социјалног рада.

„Деца су посебан, занимљив и неисцрпан извор инспирације за лекара. Рад са њима оплемењује и доводи до покретања свих унутрашњих потенцијала лекара. Долази до изражаја његово медицинско, али и креативно знање. Док сам била на студијама, желела сам да будем психијатар. Међутим, анализирајући педијатрију, схватила сам да радећи са децом, морам познавати сваку област медицине, укључујући и психијатрију. Никад се нисам покајала“, с осмехом истиче др Мићовић.

Мазите своје дете, јер додир лечи

Загрљаји лече, то и сами осећамо, а додир је чуло које се прво стимулише након рођења. Зато је веома важно да новорођена беба одмах осети додир своје маме, јер се у тим тренуцима луче хормони задовољства и то је нешто што остаје дубоко укорењено у нашем физичком и менталном систему.

„Тај ефекат првог додира, кроз психолошку анализу личности у каснијим годинама, има за свакога од нас огроман значај, јер представља добродошлицу на овај свет и ако изостане, можемо се целог живота осећати одбачено и нежељено“, наглашава др Мићовић и додаје: „Речи никада не могу да буду толико искрене као додир. Кроз искрено руковање, загрљај, тапшање, мажење ми преносимо другој особи, несвесно, садржаје свог менталног програма који су везани за њу, а то је када су драги људи у питању, чиста љубав.“

Гендаи реики хо и базална стимулација

Због снаге додира др Мићовић се одавно заинтересовала за методе алтернативног лечења и исцељивања. Прво за акупунктуру, а затим Гендаи реики хо и базалну стимулацију.

„Имала сам срећу да у животу наилазим на учитеље који су ме несебично подучавали различитим техникама лечења и исцељивања, где су главни инструменти за рад руке, односно додир. Гендаи реики хо је метода самоисцељивања у којој кроз медитативну праксу, музикотерапију, плес, додир има веома важну улогу. Читав процес исцељивања преноси се кроз дланове са човека на човека. Да би се неко бавио оваквом врстом рада потребно је да се суштински и дубински бави собом, превазилази изазове и развије емпатију. Временом сам развила своју технику, коју сам назвала "Додири душе" у којој посебно обраћам пажњу да мој однос према пацијентима буде што је могуће више неутралан, без посебног обраћања пажње на њихове дијагнозе и ставове у животу. Друга метода, базална стимулација, је практична метода неге болесника са најтежим неуролошким проблемима. Као педијатар, применујем је код беба које су рођене са ризиком, али и код потпуно здравих за стимулацију правилног психомоторног развоја“, упознаје нас Мира са својим радом.

Период од треће до осме године кључан за развој потенцијала

Након дугог размишљања како обогатити рад са децом, др Мићовић је основала Холи кидс програм за децу предшколског и школског узраста. „То је програм за развоја и подстицај Универзалних знања код деце којим су обухваћени јога, QI гонг, медитација, шумска медицина, арт терапија, лековити плес, али акценат је на томе да дечјем узрасту прилагоди само начин комуникације, а не и сам рад. Деца су, за разлику од одраслих, отвореног ума и слободног духа, тако да лако прихватају и разумеју ствари о којима ми сада говоримо. Није потребно да их на неки начин "потцењујемо" прилагођавајући одређене садржаје узрастима. Иделано време за упознавање и прихватање интелектуалних, креативних и уметничких потенцијала је управо период од треће до осме године живота. Холи кидс програм је осмишљен да кроз своје разнолике садржаје подржи децу да што више развију и освесте добру и креативну страну себе и да своје "дарове од Бога" подреде личној срећи и напретку.“

Читав тим врхунских професионалаца, лекара и психолога окупљен је око Холи кидс-а. Ни у времену изолације не одустају од своје мисије, већ су је прилагодили online условима. „Време које константно проводимо у кући специфично је за све. Преко наше Facebook странице објављујемо задатке у које препоручујемо да се укључе и родитељи. Одзив је сјајан и имамо много малишана који нису у редовном Холи Кидс програму.“

Деца и новонастала ситуација

„Увек кажем родитељима да не забораве да њихова деца не слушају вести и не читају новине. Она тренутно немају ниједан разлог за бригу. Нелагоду и страх упијају само од одраслих којима су окружени. Тај стрес може код сваког детета изазвати пад имунитета, те је за очекивање да добију вирусну или бактеријску инфекцију "ничим изазвану", објашњава др Мићовић и додаје да је важно да родитељи нађу начин да у кући влада мир, уз што више безбрижне игре и исхране богате витаминима.

Доктор у време изолације

У овим данима често се истиче да су лекари „на првој линији“, па њихови дани нису као већини који раде од куће и навикавају се на нову рутину међу 4 зида.

„Редовно одлазим на посао и остајем дуже него иначе. Рутина ми се није много променила у односу на време пре пандемије, само је степен обазривости подигнут на много виши ниво. Пошто устајем поприлично рано, пре одласка у "нови дан" обавезно попијем велику кафу. Она ми засита подигне тонус и окрепи ме потпуно. Али, није само у томе драж те прве јутарње кафе. То време лаганог испијања и уживања у мирисима и ароми, а преферирам Донцафé кафе, добро ми дође и за планирање акција, рекапитулацију, интроспекцију. Једноставо, то ми је веома важан део дана. Када дођем на посао, чека ме нови ритуал, а то је кафица са колегиницама. Ту нема много филозофирања, већ дискутујемо о вестима, кулинарским вештинама, моди и свим темама типичним за женски колектив као што је мој. И тако, дођемо и до поподневне кафице, када смо већ поприлично уморне од великог броја пацијената. Кафица каже "издржите још мало"!“