Пролећни умор или постковид синдром могу изазвати ОЗБИЉНЕ ПОСЛЕДИЦЕ на организам! Не занемарујте симптоме - ОБАВЕЗНО СЕ ОБРАТИТЕ ЛЕКАРУ

Да ли је у питању пролећни умор, депресивност или постковид синдром? – разговарамо са специјалистом психијатрије др Александром Дамјановић.

Када дође пролеће, када се промене температура и влажност ваздуха, продужи дан, када смо више на сунцу и светлу, долази до промена и у нама и у нашем телу. Наши хормони се луче другачије, и немогуће је да се те промене не одразе на то како се осећамо. Због повишене спољне температуре, наши крвни судови се шире, пада притисак и можемо да се осећамо малаксало. Хормон мелатонин, који регулише ритам будност-спавање, највише се лучи ноћу и у мраку, такође у јесењим и зимским месецима више него у пролеће и лето. Колико смо зими поспани, толико се у пролеће може јавити осећај немира, напетости, раздражљивости, проблем са спавањем и апетитом – открива докторка. 

С друге стране, излагање сунчевој светлости подстиче лучење серотонина и производњу витамина Д. Серотонин је много више од хормона среће како га често називају. То је неуротрансмитер одговоран за много важних процеса у организму. Утиче на сваки део нашег тела. Кад је у мањку, имамо проблема са расположењем, спавањем, апетитом, варењем, нервознији смо, импулсивнији, забринути, осетљивији на бол, теже контролишемо емоције.

Знамо да надокнада серотонина побољшава расположење и смањује анксиозност. Серотонин се у нашем телу ствара од аминокиселине триптофан. То је тзв. есенцијална аминокиселина јер је морамо унети храном. Обично се налази у храни попут црвеног меса, сира, сојиног млека, банана, орашастих плодова. Већи део серотонина у нашем телу налази се у цревима, а мањи у нервном систему. То би могло да објасни онај “осећај из стомака” који нам често поручи да ли смо на правом путу кад доносимо одлуке. 

Пролећни умор је нормална и очекивана појава прилагођавања на нове услове у природи у свету око нас. Осим промена у крвном притиску, може доћи до брзог замарања јер смо били пасивнији за време зимских месеци и потребно је време да се врати физичка кондиција. С обзиром на храну коју једемо зими, очекивано је да нашем организму недостају сада минерали и витамини које треба унети кроз сезонско воће и поврће. Осим тога, могу се јавити промене у расположењу и концентрацији, појачана нервоза, главобоља, проблеми са спавањем, пад имунитета – наглашава др Дамјановић.

Међутим, овог пролећа свет око нас не чине цветање и буђење природе, већ, нажалост, и суочавање са догађајима који су изван наше контроле. Рат, који нам је такорећи у комшилуку, излазак из још једног круга пакла са ковидом, последице које је вирус оставио на већину преживелих, суочавање са губитком вољених чланова породице и пријатеља, све је то подлога на којој засађени страхови, стрепње и туге могу лако да израсту у анксиозност и депресију. Након прелезаног вируса многи имају постковид симптоме као што су слабост, замор, отежано дисање, осећај да не могу да удахну ваздух, болови у грудном кошу, костима, зглобовима и мишићима, главобоља, депресивно расположење, анксиозност, проблеми са спавањем – објашњава др Дамјановић.

И без ових неповољних друштвено-политичких околности, пролећна депресија је феномен за који знамо да постоји и који мучи један део становништва. То је уствари пролећно-летња презентација сезонске депресије која се чешће јавља у јесен и зиму. Они који пате од пролећне депресивности имају симптоме карактеристичне за депресију. Осећају се безвољно, без енергије, ујутру им се не устаје из кревета док их ноћу често мучи несаница, избегавају контакте са људима, осећају да ништа не може да их обрадује, немају апетит или је он појачан. Ове особе понекад мучи осећај бесмисла и безнадежности. Делује им да сви око њих живе боље и срећније животе, проводе дане напољу, путују, друже се, док се они боре да прегурају дан. Такав начин размишљања додатно отежава стање у коме се налазе. Друштвене мреже као што су фејсбук и инстаграм на којима се могу видети фотошопиране слике лепог и срећног живота још их више гурају у очај и депресивност. 

Као што видимо, симптоматологија је слична, па овог пролећа није лако разазнати шта је у питању. Важно је да имамо на уму да смо део природе и да јој се препустимо кад год смо у могућности, тако што ћемо време  провести напољу, на сунцу, тако што ћемо јести храну коју нам пружа ово доба године и тако надокнадити све што телу недостаје. Наше тело само производи витамин Д када је кожа изложена сунчевој светлости, али га уносимо у организам и путем хране. Знамо да је витамин Д важан за здравље костију али се његов недостатак доводи и у везу са мигреном, опадањем косе, депресијом, честим прехладама, боловима у леђима и зглобовима.

Ако је у питању пролећни умор, проблеме најпре можемо покушати  решавати додацима у исхрани који садрже природне састојке (као што их наше тело производи). Треба проверити ниво витамина Д у крви и надокнадити га у случају недостатка. За спавање треба прво покушати са надокнадом мелатонина, пре него што се пређе на лекове за спавање који су корисни али могу да изазову зависност. За промене у расположењу, напетост, умор, пад енергије, проблеме са концетрацијом треба прво покушати са надокнадом С-аденозил-Л-метионина (САМе) и Б витамина, састојака који су садржани у производу Тенсилен®. Лично препоручујем Тенсилен® јер садржи супстанце које се природно налазе у сваком организму, а важне су за одржавање доброг расположења, јер је у условима појачаног прилива стреса смањена њихова производња. Надокнадом САМе и комплекса витамина Б групе можемо допринети бољем расположењу.  Уколико су симптоми израженији, треба имати у виду да може бити неко стање које захтева терапијску примену лекова и консултацију са лекаром. Такође, уколико симптоми умора, исцрпљености, нерасположења потрају и не дође до побољшања, онда се треба обратити психијатру за  процену  даљег третмана.