Тијани су се појавили отоци на ногама, имала је грчеве и болове - лекар је прегледао и изговорио само ово

Нико не воли проширене вене на ногама, нарочито не даме. Ипак, са проширеним венама не сусрећу се само жене, већ проблем погађа и мушкарце. Може се лечити на разне начине, а о томе је у емисији РТС Ординација детаљно говорио др Дарио Јоцић, васкуларни хирург. Како све то изгледа из личног угла и како је проблем правезаишла - искрено је представила певачица и глумица Тијана Дапчевић.

Тијана је проблем решила пре три године, а испричала је како је све изгледало пре операције: „Имала сам крофне на ногама. То је оно кад попусти зид, а у једном тренутку је попустио зид, и ја сам то окарактерисала да имам крофне на ногама, али то није био једини проблем. Мени су ноге отицале, имала сам болове, ноћу сам морала да устајем јер сам имала грчеве и отишла сам на доплер и доктор је рекао - Ово је требало да урадимо пре годину дана, ја не знам шта ти чекаш”.

Препричала је и колико је било тешко ускладити термин захвата са њеним ужурбаним пословним животом, па је тако испало да је операција заказана баш на њен рођендан, што је др Јоцић симпатично прокоментарисао: „Па таман нове ноге за рођендан”.

Тијана Дапчевић објаснила је да проширене вене нису само естетски, већ и здравствени проблем. Иако је и сама знала да се проширене вене најчешће очекују код старијих људи, открила је да сама има предиспозицију да их наследи од мајке, баке, тетака, те да је њен проблем генетске природе.

„То ја волим у шали да кажем - Мама, нисам од тебе наследила кућу и њиве и куле и градове, него проблем са венама. Тијани се проблем са венама није вратио већ три године: „Обе ноге у локалној анестезији и ја, Богу хвала, више проблема немам”, рекла је.

„Сад могу да носим и кратке сукње”

Истакла је да операција вена није страшна како је сви замишљају, и да то углавном прође прилично безболно: „То свакоме ко је нормалан прође као да те пецнуо комарац, буквално, али ја нисам нормална”, нашалила се на свој рачун. „Скинула сам са леђа један огроман проблем, првенствено здравствени, а после и естетски, и сад могу да носим и кратке сукње”, искрено је испричала.

Тијана је рекла да као млађа није уопште примећивала проблем са венама, све до тренутка док није родила Вука, када је имала 33 гоине. „Угојила сам се 45 кила. Ја сам књишки пример како не треба у трудноћи јести - без задршке апсолутно никакве. Имала сам 115 кила на порођају и ту су почеле да се дешавају промене на ногама”, признаје гошћа Ординације.

Претерана гојазност може изгледати као проблем са венама, иако није тако
Осим генетике као фактора ризика, др Јоцић је говорио и о другим, тзв. променљивим факторима ризика на које можемо да утичемо да би се та болест појавила што касније, њен интензитет био што мањи или да се уопште не би појавила: „Свакако је гојазност фактор ризика који доводи до проширених вена”, рекао је доктор и напоменуо да претерано гојазне особе чак имају теже промене на ногама које потпуно одговарају проблему са проширеним венама, а да уствари немају венски проблем.

- Значи, имају све знаке те хроничне венске инсуфицијенције, чак могу имати и ране, а немају проблем са проширеним венама. Свакако је начин живота и радне активности је не само нешто што погоршава стање проширених вена, већ погоршава и симптоматологију, јер ако неко стоји десет сати на једном месту, њему ће сигурно симптоматологија бити тежа него неком ко седи четири сата на послу, тако да то јесте нешто што значајно утиче, пре свега на симптоматологију венске болести - јасан је био васкуларни хирург.

Пошто се проблем са венама најчешће уочи тек кад капилар постане видљив, логично питање је - како да уочимо почетак проблема са венама у правом тренутку.

- И капилари су фаза венске болести. То је апсолутно почетна фаза венске болести и јесте фаза венске болести. Може почети тако, међутим оно што је најчешће је да пацијенти виде пре свега чворове на ногама, виде неки чворић па се то прошири горе - доле - каже др Јоцић и преноси утиске пацијената које прво забрине таква појава.

Међутим, након првих импресија и наставка проширења вена горе и доле, пацијенти се, каже доктор, навикну на изглед својих ногу. Нагласио је да неки пацијенти редовно долазе на контролне прегледе због бола у ногама, иако не виде такве чвориће, али и да они заиста ретко имају проблем са проширеним венама.

„Као да ми је неко ставио ноге у стегу”

На питање о томе - могу ли вене да буду проширене а да ипак не боле, др Јоцић је појаснио да крвни судови заправо не боле, али да боле ноге, због болесних крвних судова. Иако може да ништа не боли и пацијенти практично кажу да их није ништа болело пре интервенције, тек касније, након операције, схватају промену: „Након интервенције кажу - мени је ипак све другачије. Није ме болело, али сам сад лакши, полетнији сам”, препричао је гост Ординације типичан случај.

То је потврдила и Тијана Дапчевић: „Ја сам имала утисак, кад сам имала проблем, као да ми је неко ставио ноге у стегу, као да ми је неко сео на ноге, имала сам тај проблем”.

Док се није одлучила за операцију и сама је примењивала оне „рецепте” као што је подизање ногу: „Имала сам потребу да сваких сат времена подигнем ноге да ми тај оток спадне, да ми та бол престане, да престане тај грч и да престане тај притисак. Стално су ми ноге биле подигнуте”, искрено је испричала.

Шетња је пријатељ наших вена

Доктор Дарио Јоцић причао је о шетњи као изузетном пријатељу наших вена, иако од шетње могу и да отекну ноге: „Отекну кад стане, то је проблем, зато што када су мишићи активни они траже више крви, али када су активни и пумпају више крви, али кад стане - потражња је и даље велика и онда је проблем”, појаснио је стручњак за вене. Додао је да ситуација може да се адаптира ношењем чарапа, али да их пацијенти врло ретко носе, и да мали број пацијената пристаје да носи чарапе, баш као што је, како наглашава, то одбијала и Тијана Дапчевић.

- Али сам била штреберка после операције - рекла је Тијана.

- Ја то кажем - прво неће да носе, а онда неће да скину. У принципу три недеље и непотребно, али некако се осећају сигурније пацијенти док их носе тако да сами желе да носе дуже него што је заиста потребно - пренео је доктор своје искуство.

Чарапе се некада користе и пре операције, да би се спречио настанак проблема, превентивно, а др Јоцић је појаснио да оне пре свега служе за спречавање компликација венске болести. „Оне не успоравају венску болест, за то нема никаквих доказа, али могу да смање ризик од компликација у смислу појаве упале вена, могу да смање ризик од појаве отока и могу да смање ризик од кожних компликација венске болести, као што су ранице - појаснио је васкуларни хирург.

Додао је да постоје случајеви када су еластичне чарапе трајна терапија: „Тако код пацијената који имају озбиљнији проблем са венама, а што је мали број пацијената, некада је чак дефинитивна терапија ношење еластичних чарапа, и тада пацијенти то радо носе”.

После два месеца Тијанине „крофне” на ногама су нестале

Метода склерозација је заправо врста инјекције која се убризга у проблематичан крвни суд и та вена нестане.

- Решава проблем у одређеним случајевима. То је лек који затвара крвни суд. Ласер затвара крвни суд топлотом, а склерозација затвара тако што хемијски уништи унутрашњост крног суда. То је потпуно адекватна метода код адекватне индикације”, објаснио је доктор и додао да адекванта индикација значи склерозацију пеном, те главне вене из површинског венског система. Није упоредива са резултатима у односу на ласерску операцију. Значи, много су слабији резултати, па тако практично не може да се реши увек проблем. Код неких мањих проблема можемо да приступимо том типу решавања, међутим уколико је већи проблем мора се ићи на ласерску операцију - речи су др Јоцића.

Ласерска операција Тијане Дапчевић није била компликована, а решила јој је вишегодишњи проблем. Операција је урађена под локалном анестезијом, за коју Тијана каже да „само пецне та иглица док се убацује”, па и да је све време била будна и чак причала са доктором и певала.

Након операције се не виде одмах резултати јер, како каже, ту постоје подливи након интервенције: „Хируршки захват јесте ласером, али то су модрице као после мало јачег антицелулитског третмана. То се мени изгубило после три недеље, кад сам престала да носим чарапе. И сећам се после нека два месеца сам стала, и била у фазону - јаооо, види немам оне крофне по ногама”, испричала је певачица.

Зашто се не препоручује тотална анестезија код операције вена?

Питање о томе - када је неопходна класична хирургија, а није могуће урадити ласерску интервенцију за проширене вене, др Јоцић појашњава тако што каже да када не може ласер онда најчешће не може ни класична операција. „То је када постоји тромб у главном стаблу и када тај тромб дође до ушћа. Е онда треба сачекати, није да не може. Некада то и може, али касније, односно кад се реши тромб”, разјаснио је гост РТС Ординације.

Доктор Дарио Јоцић сликовито је објаснио како изгледа ласерска операција вена: „Под контролом ултразвука се ласером уђе у вену и скроз до препоне се уведе тај ласер, затим се око те целе вене да локална анестезија и она се практично исто под контролом ултразвука та вена ласером затвори. Она се код класичне операције физички извади, а овде се ласером затвори, чиме се задржавају све добре ствари класичне операције, а то је да се та вена укине, а избегавају лоше ствари - ожиљци, хематоми који су много већи код класичне операције, и један болни постоперативни опоравак”, навео је предности ласерске операције вена у односу на класичну.

За оне који се плаше, или просто не воле да буду свесни операције постоји и могућност да се да аналгоседација, међутим доктор наглашава да се компликације у смислу тромбоза и тромбоза дубоких вена избегавају раном активацијом пацијената, па је зато најбезбедније за пацијента да одмах устане након интервенције, прошета по ординацији 10 - 15 минута, па још неких пола сата ван ординације.

- То је нешто што чува од компликација. Када имамо аналгоседацију мора два сата да лежи и зато је апсолутно безбедније за пацијента да буде будан. Раде неки центри и у нашој земљи у општој анестезији, лежи пацијент цео дан, али некако губимо основну предност ове интервенције, а то је безбедност, јер нама је најважније код минимално инвазивних процедура да пацијент буде безбедан - закључио је др Јоцић.

На питање о томе - шта превентивно можемо да радимо како не би дошло до проширених вена, др Јоцић је рекао да је мало тога чиме можемо да превенирамо овај проблем. С обзиром на то да највећи део дана и свог будног времена проведемо на послу, доктор каже да можемо да радимо оно што нам посао дозвољава, па тако и да нашим венама можемо помоћи само онолико колико то посао дозвољава.

- Значи не могу ту много да постигнем. Могу да се не угојим, могу да евентуално слободно време искористим за шетњу и то је отприлике то. Да носим те компресивне превентивне чарапе, и то је отприлике то што могу да урадим за себе као превенцију. Не нешто претерано - искрено је закључио саговорник РТС Ординације.