ОЈАЧАЈТЕ ИМУНИТЕТ ЗА 15 СЕКУНДИ и припремите га за ЗИМУ: Вунене чарапе као ЛЕК за артритис, болове, крвни притисак
Да, да, баш оне
Професор доктор Сергеј Бубновскиј, чувени московски специјалиста за кинезитерапију, препоручује једноставан метод за јачање имунитета.
Сибирски стил
Свако вече, кад се вратите кући после напорног радног дана, сипајте у каду или лавор 10-15 центиметара потпуно хладне, ледене воде. Никако не додајте топлу воду! Затим уђите боси у каду и тапкајте стопалима по леденој води само 10-15 секунди! Можете и да заплешете уз неку веселу музику.
Неплодност, ослабљено срце... ОВО помаже у лечењу МНОГИХ БОЛЕСТИ! Ево како можете НАДОКНАДИТИ мањак
У ВРЕМЕ СЛАВА ХИТНА ДОБИЈА НАЈВИШЕ ПОЗИВА ЗБОГ ЈЕДНОГ! Докторка УПОЗОРАВА, сутрадан обавезно морате ово урадити
Након тога изађите из каде и обришите ноге грубим фротирским пешкиром и обујте вунене чарапе. Тако радите свако вече и знатно ћете ојачати свој имунитет.
Ако вас је већ ухватио грип, то је разлог више да одлучно ојачате свој имунитет. У том случају тапкајте босим ногама по леденој води на свака четири сата, саветује Бубновскиј.
Ако заболи глежањ или неки зглоб вежите га вуненим облогом и можете се ослободити болова у зглобовима.
Природана вуна се сматра леком за многе болести, на пример ношењем вунених чарапа је могуће у значајној мери побољшати циркулацију крви, сманити крвни притисак и проширити крвне судове.
Ношењем вунених чарапа делујемо масажно на акупресурне тачке на стопалима које су повезане са вителним деловима нашег организма.
Влакна од вуне, која се налазе уз нашу кожу врше лагану масажу. Вуна лагано и нежно масира све нервне завршетке на људском телу, а то поспешује циркулацију крви и нормализује крвни притисак у целом организму.
У састав овчије вуне улази супстанца која се зове ланолин или животињски восак. Ланолин се раствара на температури од 36 степени, а затим продире у нашу кожу, делујући на мишиће, кичму, дисајне путеве и зглобове, а такође помаже у ослобађању напетости наших мишића.
Ноћу када држите вунене чарапе, од природне вуне не-фарбане, на ногама обезбедићете себи добар сан.
Овчија вуна у себе упија 40% влаге, док је сува. Такво загревање се сматра веома здравим. Јединствена својства вуне помажу у лечењу болести повезаних са мишићно скелетним системом. Артритис и реуматизам.
Добра је за лечење жуљева на ногама.
Људи који су имали преломе много брже се опораве ако носе вунене одевне предмете на местима прелома.
Са било којим оболењем електростатичко поље нашег тела је нарушено, а обнавља се искључиво природним путем. Вунена влакна трљајући се једно о друго помажу у стварању електростатичког поља.
Због своје комплексне структуре, производи од овчије вуне имају заштитна својства топлине, лакоћу и мекоћу. Својства загревања благотворно делују на побољшање микроциркулације у целом организму.
Природни материјали који пропуштају ваздух су стално потребни људској кожи и потрудите се да их што више користите.
Плетење вунених чарапа
Плетење вунених чарапа део је традиције старих заната које упркос савременом начину живота и одевања и даље опстаје. Иако је сваки крај наше земље имао своје специфичне шаре и мотиве које их чине малим уметничким делима, може се рећи да се оне плету на исти начин са пет игала и да сваки пар потпуно нов или окрпљен има своју лепоту и топлину.
Плеле су их чобанице, баке, мајке за своје укућане, поклањале су их и даривале, спремале као део девојачког мираза. Оне које су укућани носили сваког дана биле су једноставније од оних украшених богатом орнаментиком које су биле намењене ондашњим свечаностима, углавном светковинама и венчањима. Вунене чарапе носиле су се зими да штите од хладноће али и током лета како би спречиле знојење ногу.
Како се спремала вуна?
Највише чарапа настало је током дугих зимских вечери када су домаћице имале најмање посла, те су се са иглама у рукама дружиле, како предање каже, уз лампу, али и песму и шалу размењујући и упоређујући шаре и мотиве на својим рукотворинама.
Вредне плетиље радовале су се и пролећу, периоду када су се шишале овце и када их је чекао веома важан посао око припеме вуне који би почео прањем на оближњим рекама и потоцима. После сушења вуну су чешљале гребенима, а затим је на ред долазила преслица и вретено којом су жене вештих руку уз стару народну песму преле нити.
