KO BLEFIRA U KURSKU, PUTIN ILI ZELENSKI? Biće posledica ako Ukrajinci uspeju u Belgorodu i dobiju JASSM rakete, ali ako se ispostavi da skrivaju ogromne gubitke na ruskom tlu čeka ih noćna mora u Donbasu

Iz Kijeva sada poručuju kako je cilj kreirati "tampon zonu" kako Rusija ne bi mogla napadati lokacije unutar Ukrajine. To je najnoviji "cilj" u nizu. Podsetimo, prethodni (i još uvek aktuelni) su: naterati rusku vojsku da deo svojih snaga iz Donbasa prebaci u odbranu vlastitog teritorija (kako bi se eventualno smanjio pritisak na Pokrovsk, Časiv Jar i druge ključne lokacije), stvoriti nešto snažno za cenkanje kada se i ako se dođe do pregovaračkog stola, osramotiti Kremlj, dakako, te pojačati moral vlastitim snagama, ali i zapadnim saveznicima koji su se počeli bojati da je Ukrajina izgubljena.

Može li Kijev ostvariti sve ove ciljeve upadom u Rusiju? Možda ne sve, ali da ih ostvari bar nekoliko, to bi za njih već bio popriličan uspeh. Nadalje, pojedini izvori sugerišu da uskoro kreće (ili je već krenuo) ukrajinski proboj u još jednu rusku pograničnu regiju, Belgorod.

Činjenica je da je Rusija već proglasila vanredno stanje u Belgorodu, ali i pograničnoj regiji Briansk. Naravno, u Belgorodu se gine već mesecima od ukrajinskih napada, ali to su za sada isključivo prekogranični napadi, većinom dronovima. Ti napadi su sada postali još intenzivniji, ali trenutno nema informacija o prodoru ukrajinskih trupa u ovu rusku regiju.

Ako bi pak došlo do toga, ne treba posebno isticati, bio bi to vrlo velik udarac za Rusiju, možda čak i veći od Kurska. Naime, u slučaju Kurska ruske vlasti mogu argumentovati (više neposredno, jer gledaju da ne daju previše informacija o trenutnom nepovoljnom scenariju po njih) da je Ukrajina uspela da ih uhvati nespremne, da granica na tom prostoru nije bila adekvatno branjena, da su tamo bili stacionirani samo neiskusni regruti koji se nisu mogli nositi s naglim prodorom boljih ukrajinskih jedinica.

Sve je to donekle tačno, ali s takvim argumentom Rusija je potrošila svog propagandnog "džokera" na Kursk. Jer ako nakon svega ovog Ukrajina uspe da probije i rusku regiju Belgorod, onda tu više nema govora o "hvatanju na spavanju" – u tom slučaju bi se ispostavilo da ruska vojska zaista nije u stanju da brani ruske granice, bez obzira što bi i taj prodor verovatno bio ograničen, odnosno naišao bi na čvršće odbrambene linije nekoliko desetaka kilometara unutar ruske teritorije. Ipak, granica je i psihološka stvar i u tom smislu svaki metar je bitan.

Ukrajina, na čijem se teritoriju ratuje još od februara 2022., može "dopustiti" određene gubitke na istoku zemlje, to je nešto na što je već naviknuta i njena javnost kao i njeni saveznici. Rusija je pak do sada uspela da zadrži skoro sav rat na teritoriji Ukrajine (uz više nego sporadične prekogranične napade na Belgorod, ponekad i Kursk te druge regije u dometu ukrajinskih dronova). Zato je Rusija ta koja sebi ne može "dopustiti" takva probijanja granica, osim ako je to nešto što jednostavno ne može fizički sprečiti, a u tom slučaju moraće se nositi sa svim drugim posledicama.

Prva posledica je svakako neminovan pad morala u Rusiji. Može biti i obrnuto, bar delimično, kad bi Kremlj uspeo ovo prikazati kao "napad na domovinu" i isticati kartu patriotizma. No, sudeći prema atmosferi koja vlada u ruskim državnim medijima, izgleda da ne žele ići tim putem. Žele umanjiti važnost ukrajinskog prodora u Kursk te prikazati to kao manju smetnju koja neće rusku vojsku odvratiti od njenih drugih ciljeva (primarno onih u istočnoj Ukrajini).

To je opet pristup koji mogu donekle prakticirati s ukrajinskim upadom u Kursk, ali se priča raspada ako ukrajinske snage uspeju ući u Belgorod. Ne moraju čak previše ni ući, na Kijevu je sada samo da pokaže da je takvo što moguće, odnosno da takav potez prebace iz teorije u praksu.

Druga bitna posledica po Rusiju biće diplomatski pritisak koji Kijev upravo vrši na svoje saveznike. Zelenski iz dana u dan (i iz noći u noć) ponavlja Zapadu samo jedno - ukinite nam sva ograničenja na korišćenje vašeg oružja na prostoru Rusije, nemate se čega bojati, ruska eskalacija je blef.

Dakle, Rusija bi zbog ove situacije uskoro mogla imati pred sobom protivnika koji je odjednom stekao vrlo moćne dodatne kapacitete. Podsetimo, Ukrajina već raspolaže s određenim raketama daljeg dometa, kao što su britanske Storm Shadow rakete koje imaju domet od oko 250 kilometara.

No, Ukrajina možda uskoro dobije i nešto dosta snažnije. Naime, kako je pre nekoliko dana objavio list Politico, pozivajući se na svoje neimenovane izvore, Bajdenova administracija upravo raspravlja te je "otvorena" za slanje JASSM (Joint Air-to-Surface Standoff Missile) raketa Ukrajini kasnije ove jeseni.

Još nije doneta konačna odluka o slanju ovih raketa, ali administracija sada radi na "komplikovanim detaljima", prema jednom dužnosniku Bajdenove administracije. Ta pitanja uključuju preglede prenosa osetljivih tehnologija i obezbeđivanje da ukrajinski avioni mogu lansirati projektil od oko 1 tone koji nosi bojnu glavu od 450 kg.

Naravno, tu bi Ukrajincima dobro došli F-16 vojni avioni koji su već počeli stizati tokom ovog leta, a doći će ih još.

JASSM, s dometom od oko 370 km, razvio je Lockheed Martin i prvi put su u upotrebi bile početkom 2000-ih. SAD ih je štedljivo koristio u borbi i delio ih je sa samo nekolicinom bliskih saveznika.

Što se dometa tiče, spomenimo kako je Moskva od najsjevernije ukrajinske granice (pod kontrolom ukrajinskih snaga) udaljena oko 430 kilometara. Ali u dometu bi bili gradovi kao što je Smolensk (280 km), Voronjež (oko 200 km), svakako i glavni grad napadnute regije, Kursk (oko 90 km od ukrajinske granice, odnosno sada već na oko 80 km od ukrajinskih snaga nakon prodora u regiju).

Znači da za Rusiju u ovom trenutku nema dobrih vesti? Nije baš tako, jer neke stvari nisu nužno onakve kakve se na prvi pogled čine. Naime, valja istaći da prostor koji je Ukrajina zauzela u regiji Kursk je u nekom širem strateškom kontekstu poprilično beznačajan. Da, u Sudži je terminal za poslednji ogranak plinovoda preko Ukrajine do Evrope, ali nakon što se Evropa uvelike okrenula od ruskog plina, sada više ne znači puno.

Ukrajinski potencijalni udari na ruske radarske sisteme unutar Rusije imali bi verovatno značajniji uticaj od ovog upada u Kursk.

Upad u Kursk je za Ukrajinu bitan iz svih ranije spomenutih razloga i "ciljeva", ali čini se da ukrajinska vojska u poslednjim danima ima poprilične gubitke ovde, primarno zbog ruskih vazdušnih napada - i to su informacije koje se sada pojavljuju i u medijima njihovih saveznika.

Za Ukrajinu je u ovakvoj situaciji doslovno svaki vojnik bitan, a da bi zadržali privid ruske slabosti u Kursku će morati gubiti značajan broj vojnika svakog dana. To bi im moglo kronično smanjiti brojke do te mere da im se u Donbasu dogodi noćna mora - da im jednostavno ponestane ljudske snage. U tom slučaju ruska vojska bi mogla jako brzo zauzeti ogromnu teritoriju.

Puno toga je još "u vazduhu", definitivno je prerano da bismo povukli liniju i proglasili pobednike i gubitnike ove jedne nove faze rata. Istakli smo kako se Rusija može naći u popriličnim problemima, mada opet više u smislu imidža nego strateškog gubitka, ako Ukrajinci pronađu put u Belgorod. Veći problem će imati ako zapadni saveznici daju Ukrajini da "raspali" po Rusiji sa svim što imaju, ciljajući ruske baze duboko u unutrašnjosti, možda i gradove. No, Moskva mora biti svesna da će na kraju do toga i doći, naročito ako se ispostavi da dobijaju rat.

Opasnost po Ukrajinu je pak da se Kursk pretvori u "upad od papira", preskupo držani teritorij na kojem će izgubiti previše vojnika ne bi li Zapad uverili da rat sada treba prebaciti na tlo Rusije.

Imajući u vidu da obe strane silovito napadaju propagandom - Rusija tvrdi da Ukrajina ima "ogromne gubitke" u Kursku, Ukrajina pak tvrdi da s lakoćom osvaja dodatni ruski teritorij - biće potrebno pričekati još neko vreme, da se još prašine slegne, a onda će postati jasnije ko je u pravu. Neko definitivno blefira, a posledice po blefera biće velike.

Izvor: Srbija Danas/Advance