КО БЛЕФИРА У КУРСКУ, ПУТИН ИЛИ ЗЕЛЕНСКИ? Биће последица ако Украјинци успеју у Белгороду и добију JASSM ракете, али ако се испостави да скривају огромне губитке на руском тлу чека их ноћна мора у Донбасу

Из Кијева сада поручују како је циљ креирати "тампон зону" како Русија не би могла нападати локације унутар Украјине. То је најновији "циљ" у низу. Подсетимо, претходни (и још увек актуелни) су: натерати руску војску да део својих снага из Донбаса пребаци у одбрану властитог територија (како би се евентуално смањио притисак на Покровск, Часив Јар и друге кључне локације), створити нешто снажно за ценкање када се и ако се дође до преговарачког стола, осрамотити Кремљ, дакако, те појачати морал властитим снагама, али и западним савезницима који су се почели бојати да је Украјина изгубљена.

Може ли Кијев остварити све ове циљеве упадом у Русију? Можда не све, али да их оствари бар неколико, то би за њих већ био поприличан успех. Надаље, поједини извори сугеришу да ускоро креће (или је већ кренуо) украјински пробој у још једну руску пограничну регију, Белгород.

Чињеница је да је Русија већ прогласила ванредно стање у Белгороду, али и пограничној регији Брианск. Наравно, у Белгороду се гине већ месецима од украјинских напада, али то су за сада искључиво прекогранични напади, већином дроновима. Ти напади су сада постали још интензивнији, али тренутно нема информација о продору украјинских трупа у ову руску регију.

Ако би пак дошло до тога, не треба посебно истицати, био би то врло велик ударац за Русију, можда чак и већи од Курска. Наиме, у случају Курска руске власти могу аргументовати (више непосредно, јер гледају да не дају превише информација о тренутном неповољном сценарију по њих) да је Украјина успела да их ухвати неспремне, да граница на том простору није била адекватно брањена, да су тамо били стационирани само неискусни регрути који се нису могли носити с наглим продором бољих украјинских јединица.

Све је то донекле тачно, али с таквим аргументом Русија је потрошила свог пропагандног "џокера" на Курск. Јер ако након свега овог Украјина успе да пробије и руску регију Белгород, онда ту више нема говора о "хватању на спавању" – у том случају би се испоставило да руска војска заиста није у стању да брани руске границе, без обзира што би и тај продор вероватно био ограничен, односно наишао би на чвршће одбрамбене линије неколико десетака километара унутар руске територије. Ипак, граница је и психолошка ствар и у том смислу сваки метар је битан.

Украјина, на чијем се територију ратује још од фебруара 2022., може "допустити" одређене губитке на истоку земље, то је нешто на што је већ навикнута и њена јавност као и њени савезници. Русија је пак до сада успела да задржи скоро сав рат на територији Украјине (уз више него спорадичне прекограничне нападе на Белгород, понекад и Курск те друге регије у домету украјинских дронова). Зато је Русија та која себи не може "допустити" таква пробијања граница, осим ако је то нешто што једноставно не може физички спречити, а у том случају мораће се носити са свим другим последицама.

Прва последица је свакако неминован пад морала у Русији. Може бити и обрнуто, бар делимично, кад би Кремљ успео ово приказати као "напад на домовину" и истицати карту патриотизма. Но, судећи према атмосфери која влада у руским државним медијима, изгледа да не желе ићи тим путем. Желе умањити важност украјинског продора у Курск те приказати то као мању сметњу која неће руску војску одвратити од њених других циљева (примарно оних у источној Украјини).

То је опет приступ који могу донекле практицирати с украјинским упадом у Курск, али се прича распада ако украјинске снаге успеју ући у Белгород. Не морају чак превише ни ући, на Кијеву је сада само да покаже да је такво што могуће, односно да такав потез пребаце из теорије у праксу.

Друга битна последица по Русију биће дипломатски притисак који Кијев управо врши на своје савезнике. Зеленски из дана у дан (и из ноћи у ноћ) понавља Западу само једно - укините нам сва ограничења на коришћење вашег оружја на простору Русије, немате се чега бојати, руска ескалација је блеф.

Дакле, Русија би због ове ситуације ускоро могла имати пред собом противника који је одједном стекао врло моћне додатне капацитете. Подсетимо, Украјина већ располаже с одређеним ракетама даљег домета, као што су британске Сторм Shadow ракете које имају домет од око 250 километара.

Но, Украјина можда ускоро добије и нешто доста снажније. Наиме, како је пре неколико дана објавио лист Политицо, позивајући се на своје неименоване изворе, Бајденова администрација управо расправља те је "отворена" за слање JASSM (Јоинт Аир-то-Сурфаце Standoff Missile) ракета Украјини касније ове јесени.

Још није донета коначна одлука о слању ових ракета, али администрација сада ради на "компликованим детаљима", према једном дужноснику Бајденове администрације. Та питања укључују прегледе преноса осетљивих технологија и обезбеђивање да украјински авиони могу лансирати пројектил од око 1 тоне који носи бојну главу од 450 кг.

Наравно, ту би Украјинцима добро дошли Ф-16 војни авиони који су већ почели стизати током овог лета, а доћи ће их још.

JASSM, с дометом од око 370 км, развио је Лоцкхеед Мартин и први пут су у употреби биле почетком 2000-их. САД их је штедљиво користио у борби и делио их је са само неколицином блиских савезника.

Што се домета тиче, споменимо како је Москва од најсјеверније украјинске границе (под контролом украјинских снага) удаљена око 430 километара. Али у домету би били градови као што је Смоленск (280 км), Вороњеж (око 200 км), свакако и главни град нападнуте регије, Курск (око 90 км од украјинске границе, односно сада већ на око 80 км од украјинских снага након продора у регију).

Значи да за Русију у овом тренутку нема добрих вести? Није баш тако, јер неке ствари нису нужно онакве какве се на први поглед чине. Наиме, ваља истаћи да простор који је Украјина заузела у регији Курск је у неком ширем стратешком контексту поприлично безначајан. Да, у Суџи је терминал за последњи огранак плиновода преко Украјине до Европе, али након што се Европа увелике окренула од руског плина, сада више не значи пуно.

Украјински потенцијални удари на руске радарске системе унутар Русије имали би вероватно значајнији утицај од овог упада у Курск.

Упад у Курск је за Украјину битан из свих раније споменутих разлога и "циљева", али чини се да украјинска војска у последњим данима има поприличне губитке овде, примарно због руских ваздушних напада - и то су информације које се сада појављују и у медијима њихових савезника.

За Украјину је у оваквој ситуацији дословно сваки војник битан, а да би задржали привид руске слабости у Курску ће морати губити значајан број војника сваког дана. То би им могло кронично смањити бројке до те мере да им се у Донбасу догоди ноћна мора - да им једноставно понестане људске снаге. У том случају руска војска би могла јако брзо заузети огромну територију.

Пуно тога је још "у ваздуху", дефинитивно је прерано да бисмо повукли линију и прогласили победнике и губитнике ове једне нове фазе рата. Истакли смо како се Русија може наћи у поприличним проблемима, мада опет више у смислу имиџа него стратешког губитка, ако Украјинци пронађу пут у Белгород. Већи проблем ће имати ако западни савезници дају Украјини да "распали" по Русији са свим што имају, циљајући руске базе дубоко у унутрашњости, можда и градове. Но, Москва мора бити свесна да ће на крају до тога и доћи, нарочито ако се испостави да добијају рат.

Опасност по Украјину је пак да се Курск претвори у "упад од папира", прескупо држани териториј на којем ће изгубити превише војника не би ли Запад уверили да рат сада треба пребацити на тло Русије.

Имајући у виду да обе стране силовито нападају пропагандом - Русија тврди да Украјина има "огромне губитке" у Курску, Украјина пак тврди да с лакоћом осваја додатни руски териториј - биће потребно причекати још неко време, да се још прашине слегне, а онда ће постати јасније ко је у праву. Неко дефинитивно блефира, а последице по блефера биће велике.

Извор: Србија Данас/Адванце