KRV, ZNOJ I SUZE! Ukrajinska vojska SVE DUBLJE PRODIRE na teritoriju Rusije, ima li Putin rešenje ili ga ČEKA KATASTROFA!

Njegova odluka sa svog bivšeg telohranitelja Alekseja Djumina pošalje u Kursk pokazala je da Moskva očajnički pokušava da zaustavi ukrajinski prodor.

Hiljade ukrajinskih vojnika probilo je rusku granicu 6. avgusta, u iznenadnom napadu za koji je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da je usmeren na poboljšanje pregovaračke pozicije Kijeva na potencijalnim budućim mirovnim pregovorima te usporavanje napretka njegovih snaga duž fronta. Kako piše Rojters, ukrajinske snage su isekle deo ruske teritorije, što je Moskvu nateralo da evakuiše skoro 200.000 ljudi i pošalje rezerve.

Ruski ratni blogeri izvestili su o intenzivnim borbama širom “kurskog fronta”, kako su Ukrajinci pokušavali da prošire svoju kontrolu. Oni su rekli da Rusija dovodi vojnike i teško naoružanje i da je odbila brojne ukrajinske napade.

Vanredna situacija u Belgorodu

Ipak, Ukrajinci su pored Kurska napali više oblasti u Rusiji, u kojoj sada bukte sukobi. U Belgorodskoj oblasti proglašena je vanredna situacija na federalnom nivou zbog napada dronovima.

- U skladu sa informacijama dobijenim tokom izveštaja, predlažem da se vanredna situacija koja je nastala u Belgorodskoj oblasti klasifikuje kao federalna vanredna situacija i uspostavi savezni nivo reagovanja - rekao je šef ruskog Ministarstva za vanredne situacije Aleksandar Kurenkov.

Kako je naveo, situacija u regionu je teška i napeta. U napadima ukrajinskih snaga u Belgorodskoj oblasti proteklih dana oštećeni su stambeni objekti i infrastruktura, a ima stradalih i povređenih.

Četiri civila povređena su jednom napadu dronovima na grad Šebekino u ruskoj Belgorodskoj oblasti, saopštio je regionalni guverner Vjačeslav Gladkov.

- Grad Šebekino napadnut je dronovima ukrajinskih oružanih snaga. Četiri civila su povređena, uključujući dva radnika Hitne pomoći - napisao je on na svom Telegram kanalu.

"Zauzeli zemlje koliko Rusija u ovoj godini"

Rusko Ministarstvo odbrane objavilo je slike “Suhoj” bombardera Su-34 kako navodno pogađaju ukrajinske trupe u Kurskoj oblasti, dodajući da su odbili napade u selima na oko 26-28 km od granice. Ministarstvo je navelo da su ukrajinske trupe u jednom danu na Kurskom pravcu izgubile u do 420 vojnika, a od početka napada 6. avgusta 2.030.

Od početka napada uništeno je 35 ukrajinskih tenkova, 31 oklopni transporter, 18 borbenih vozila pešadije, 179 drugih borbenih oklopnih vozila, 78 vozila, četiri PVO raketna sistema, dva lansera višecevnih raketnih sistema i 14 topova, dodaje se.

Načelnik ruskog Generalštaba Valerij Gerasimov tvrdi da je ukrajinsko napredovanje zaustavljeno.

V.d. guvernera Kurske oblasti Aleksej Smirnov rekao je da Ukrajina kontroliše 28 naselja u oblasti, da je upad dubok 12 kilometara, a širok 40 km. Ali, vrhovni komandant Ukrajine Oleksandr Sirski tvrdio je u utorak da oni kontrolišu 74 naselja. Ukrajina tvrdi da kontroliše 1.000 kvadratnih km teritorije, što je dvostruko više od ruskih brojki.

Kako je pisao CNN, Ukrajina je za nedelju dana zauzela zemlje koliko Rusija za ovu godinu (prema ISW 1.175 kvadratnih km).

Bivši telohranitelj na čelu odbrane Kurska?

Kako piše “Njuzvik”, pozivajući se na jednog zvaničnika i ruske proratne blogere, predsednik Rusije Vladimir Putin imenovao je Alekseja Djumina, bivšeg telohranitelja Kremlja, na čelo odbrane Kurske oblaste, naizgled zamenjujući dužnosti Gerasimova u tom području.

Djumin, koji se smatra mogućim naslednikom ruskog lidera, poslat je kao "anđeo osvete" sa zadatkom da pokuša da povrati teritoriju koju je zauzela Ukrajina.

- Moji izvori su potvrdili ovu informaciju unapred. Zaista, Djumin je pozvan na sastanak sa Putinom i dobio je instrukcije da nadgleda sprovođenje protivterorističke operacije. Ali, glavni zadatak je poraz ukrajinskih oružanih snaga koje su izvršile invaziju na teritoriju Kurske oblasti – rekao je u Nikolaj Ivanov, poslanik ruske Dume iz regiona Kursk.

Aleksej Djumin i Sergej Šojgu na sastanku o situaciji u Kursku u Novo Ogarjovu kod Moskve 12. avgusta
Ovo nije moguće nezavisno potvrditi.

Ali, do toga dolazi u trenutku kad se Gerasimov navodno našao pod paljbom jer je odbacio upozorenja obaveštajnih službi da se Ukrajinci pripremaju za upad u Kursk. Poznati "Telegram" kanal “Ribar” navodi da imenovanje Djumina ukazuje na to da, bez učešća Moskve, snage bezbednosti nisu bile u stanju da reše “operativnu krizu u Kurskoj oblasti”.

Prošle nedelje se spekulisalo da je Putin postavio Aleksandra Bortnikova, direktora FSB, da preuzme operacije u Kursku.

Putinovo obećanje

Na sastanku koji je održao sa bezbednosnim zvaničnicima, Putin je rekao da će Rusija isterati ukrajinske trupe.

Komentarišući šanse za pregovore sa Kijevom, Putin je rekao da ne može biti mirovnih pregovora sa onima koji neselektivno gađaju civile i civilnu infrastrukturu. On je rekao da upad u Kursk ima za cilj da zaustavi ofanzivu ruskih trupa duž linije fronta. Putin je rekao da tempo ofanzive ruskih snaga na liniji fronta nakon događaja u Kurskoj oblasti ne samo da nije opao, već je povećan za 1,5 puta. Dodao je da su ruske trupe, uprkos provokacijama Kijeva, napredovale duž čitave linije kontakta.

Ipak, kako piše Rojters, strana okupacija ruske zemlje je sramota za armiju i Putina. Ovo je najozbiljniji upad u Rusiju još od Bitke za Kursk 1943. u Drugom svetskom ratu.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je da je akcija u Rusiji pitanje ukrajinske bezbednosti i da je Rusija iskoristila Kursku oblast za pokretanje mnogih udara na Ukrajinu. Ali, slanjem snaga u Kursk, Ukrajina bi mogla da ostavi druge delove fronta izloženim, baš u trenutku kad Moskva napreduje.

Rusija, koja ima daleko veću vojsku, mogla bi da pokuša da opkoli ukrajinske snage.

Rusija proziva saveznika Kijeva u UN zbog ćutanja

Moskva je takođe kritikovala zapadne saveznike Kijeva u Ujedinjenim nacijama jer nisu osudili upad Kijeva u Kursku oblast, optužujući ukrajinske snage za ubistva civila i dovodeći u pitanje ciljeve tog napada.

- Nismo čuli reč osude na račun ovih akcija od strane zapadnih sponzora kijevskog režima koji nastavljaju da prikrivaju gnusne zločine svoje marionete. Bio bih zahvalan na objašnjenju kako namerno gađanje civila služi cilju ometanja napada na ukrajinsku teritoriju, s obzirom na činjenicu da u toj oblasti nije bilo vojnih objekata ili infrastrukture - rekao je zamenik ruskog ambasadora u UN Dmitrij Poljanski na sastanku Saveta bezbednosti.

Rojters piše da su saveznici Ukrajine u SB UN – uključujući SAD, Britaniju i Francusku – stajali čvrsto u svojoj podršci Kijevu tokom neformalnog skupa koji je sazvala Rusija. Kursku ofanzivu nisu ni pomenuli.

- Nećemo priznati agresora kao žrtvu – rekao je Klemen Ponikvar, diplomata Slovenije, jedne od nekoliko članica koje su optužile Rusiju za dvostruke standard i gubljenje vremena Saveta.

- Nema sumnje u to koja je država počinila brojne, dobro dokumentovane zločine na ukrajinskoj teritoriji. Ta zemlja je Rusija – rekao je američki diplomata Kejleb Pajn.

Zapadni saveznici Kijeva, koji žele da izbegnu eskalaciju rata u direktan sukob između Rusije i NATO, kažu da nije bilo prethodnog upozorenja na ukrajinsku ofanzivu. Diplomate iz Sirije, Belorusije i Severne Koreje govorile su u prilog Rusiji na sastanku SB UN, dodaje Rojters.

Srbija Danas/Blic