КРВ, ЗНОЈ И СУЗЕ! Украјинска војска СВЕ ДУБЉЕ ПРОДИРЕ на територију Русије, има ли Путин решење или га ЧЕКА КАТАСТРОФА!
Иако су руске снаге пројектилима, дроновима и ваздушним ударима узвратиле украјинским трупама које су упале у Курску област, све је очигледније да Владимир Путин нема ефикасну стратегију за одбрану територије Русије.
Његова одлука са свог бившег телохранитеља Алексеја Ђумина пошаље у Курск показала је да Москва очајнички покушава да заустави украјински продор.
Хиљаде украјинских војника пробило је руску границу 6. августа, у изненадном нападу за који је руски председник Владимир Путин рекао да је усмерен на побољшање преговарачке позиције Кијева на потенцијалним будућим мировним преговорима те успоравање напретка његових снага дуж фронта. Како пише Ројтерс, украјинске снаге су исекле део руске територије, што је Москву натерало да евакуише скоро 200.000 људи и пошаље резерве.
Руски ратни блогери известили су о интензивним борбама широм “курског фронта”, како су Украјинци покушавали да прошире своју контролу. Они су рекли да Русија доводи војнике и тешко наоружање и да је одбила бројне украјинске нападе.
Ванредна ситуација у Белгороду
Ипак, Украјинци су поред Курска напали више области у Русији, у којој сада букте сукоби. У Белгородској области проглашена је ванредна ситуација на федералном нивоу због напада дроновима.
- У складу са информацијама добијеним током извештаја, предлажем да се ванредна ситуација која је настала у Белгородској области класификује као федерална ванредна ситуација и успостави савезни ниво реаговања - рекао је шеф руског Министарства за ванредне ситуације Александар Куренков.
Како је навео, ситуација у региону је тешка и напета. У нападима украјинских снага у Белгородској области протеклих дана оштећени су стамбени објекти и инфраструктура, а има страдалих и повређених.
Четири цивила повређена су једном нападу дроновима на град Шебекино у руској Белгородској области, саопштио је регионални гувернер Вјачеслав Гладков.
- Град Шебекино нападнут је дроновима украјинских оружаних снага. Четири цивила су повређена, укључујући два радника Хитне помоћи - написао је он на свом Телеграм каналу.
"Заузели земље колико Русија у овој години"
Руско Министарство одбране објавило је слике “Сухој” бомбардера Су-34 како наводно погађају украјинске трупе у Курској области, додајући да су одбили нападе у селима на око 26-28 км од границе. Министарство је навело да су украјинске трупе у једном дану на Курском правцу изгубиле у до 420 војника, а од почетка напада 6. августа 2.030.
Од почетка напада уништено је 35 украјинских тенкова, 31 оклопни транспортер, 18 борбених возила пешадије, 179 других борбених оклопних возила, 78 возила, четири ПВО ракетна система, два лансера вишецевних ракетних система и 14 топова, додаје се.
Начелник руског Генералштаба Валериј Герасимов тврди да је украјинско напредовање заустављено.
В.д. гувернера Курске области Алексеј Смирнов рекао је да Украјина контролише 28 насеља у области, да је упад дубок 12 километара, а широк 40 км. Али, врховни командант Украјине Олександр Сирски тврдио је у уторак да они контролишу 74 насеља. Украјина тврди да контролише 1.000 квадратних км територије, што је двоструко више од руских бројки.
Како је писао CNN, Украјина је за недељу дана заузела земље колико Русија за ову годину (према ISW 1.175 квадратних км).
Бивши телохранитељ на челу одбране Курска?
Како пише “Њузвик”, позивајући се на једног званичника и руске проратне блогере, председник Русије Владимир Путин именовао је Алексеја Ђумина, бившег телохранитеља Кремља, на чело одбране Курске областе, наизглед замењујући дужности Герасимова у том подручју.
Ђумин, који се сматра могућим наследником руског лидера, послат је као "анђео освете" са задатком да покуша да поврати територију коју је заузела Украјина.
- Моји извори су потврдили ову информацију унапред. Заиста, Ђумин је позван на састанак са Путином и добио је инструкције да надгледа спровођење противтерористичке операције. Али, главни задатак је пораз украјинских оружаних снага које су извршиле инвазију на територију Курске области – рекао је у Николај Иванов, посланик руске Думе из региона Курск.
Алексеј Ђумин и Сергеј Шојгу на састанку о ситуацији у Курску у Ново Огарјову код Москве 12. августа
Ово није могуће независно потврдити.
Али, до тога долази у тренутку кад се Герасимов наводно нашао под паљбом јер је одбацио упозорења обавештајних служби да се Украјинци припремају за упад у Курск. Познати "Телеграм" канал “Рибар” наводи да именовање Ђумина указује на то да, без учешћа Москве, снаге безбедности нису биле у стању да реше “оперативну кризу у Курској области”.
Прошле недеље се спекулисало да је Путин поставио Александра Бортникова, директора ФСБ, да преузме операције у Курску.
Путиново обећање
На састанку који је одржао са безбедносним званичницима, Путин је рекао да ће Русија истерати украјинске трупе.
Коментаришући шансе за преговоре са Кијевом, Путин је рекао да не може бити мировних преговора са онима који неселективно гађају цивиле и цивилну инфраструктуру. Он је рекао да упад у Курск има за циљ да заустави офанзиву руских трупа дуж линије фронта. Путин је рекао да темпо офанзиве руских снага на линији фронта након догађаја у Курској области не само да није опао, већ је повећан за 1,5 пута. Додао је да су руске трупе, упркос провокацијама Кијева, напредовале дуж читаве линије контакта.
Ипак, како пише Ројтерс, страна окупација руске земље је срамота за армију и Путина. Ово је најозбиљнији упад у Русију још од Битке за Курск 1943. у Другом светском рату.
Председник Украјине Володимир Зеленски рекао је да је акција у Русији питање украјинске безбедности и да је Русија искористила Курску област за покретање многих удара на Украјину. Али, слањем снага у Курск, Украјина би могла да остави друге делове фронта изложеним, баш у тренутку кад Москва напредује.
Русија, која има далеко већу војску, могла би да покуша да опколи украјинске снаге.
Русија прозива савезника Кијева у УН због ћутања
Москва је такође критиковала западне савезнике Кијева у Уједињеним нацијама јер нису осудили упад Кијева у Курску област, оптужујући украјинске снаге за убиства цивила и доводећи у питање циљеве тог напада.
- Нисмо чули реч осуде на рачун ових акција од стране западних спонзора кијевског режима који настављају да прикривају гнусне злочине своје марионете. Био бих захвалан на објашњењу како намерно гађање цивила служи циљу ометања напада на украјинску територију, с обзиром на чињеницу да у тој области није било војних објеката или инфраструктуре - рекао је заменик руског амбасадора у УН Дмитриј Пољански на састанку Савета безбедности.
Ројтерс пише да су савезници Украјине у СБ УН – укључујући САД, Британију и Француску – стајали чврсто у својој подршци Кијеву током неформалног скупа који је сазвала Русија. Курску офанзиву нису ни поменули.
- Нећемо признати агресора као жртву – рекао је Клемен Пониквар, дипломата Словеније, једне од неколико чланица које су оптужиле Русију за двоструке стандард и губљење времена Савета.
- Нема сумње у то која је држава починила бројне, добро документоване злочине на украјинској територији. Та земља је Русија – рекао је амерички дипломата Кејлеб Пајн.
Западни савезници Кијева, који желе да избегну ескалацију рата у директан сукоб између Русије и НАТО, кажу да није било претходног упозорења на украјинску офанзиву. Дипломате из Сирије, Белорусије и Северне Кореје говориле су у прилог Русији на састанку СБ УН, додаје Ројтерс.
Србија Данас/Блиц