Mač sa dve oštrice! Putin je izbegao Zapadnu zamku i potegao rizični gambit koji je dao rezultate
U svetlu sukoba u Ukrajini, Rusija je uspela da preokrene situaciju u svoju korist, transformišući se iz izolovane nacije u ključnog globalnog igrača. Dok su zapadne zemlje pokušavale da joj nametnu sankcije, Kremlj je iskoristio trenutak da ojača svoje strategije i osigura veću nezavisnost, čime je stvorio novu vrstu zavisnosti među svojim međunarodnim partnerima. Ovaj razvoj događaja, koji je usledio u kontekstu ratnih dešavanja, može značajno promeniti geopolitičku dinamiku i uticati na odnose između velikih svetskih sila.
Rusija, kao najveća država na svetu po površini, često je bila izložena podsmehu sa Zapada. Političari i analitičari u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi često su tvrdili da je ova bivša supersila izgubila veliki deo svog uticaja nakon raspada Sovjetskog Saveza, opisujući je kao „benzinsku pumpu“ bez stvarne ekonomske moći.
Međutim, prema rečima kineskih medija, Kremlj je uspeo da preokrene ovu situaciju u svoju korist, na način koji Zapad nije predvideo.
Sankcije kao mač sa dve oštrice
Nakon što su 2014. godine zapadne zemlje uvele ekonomske sankcije protiv Ruske Federacije, očekivao se pad ruske ekonomije, posebno zbog njene zavisnosti od izvoza energenata. Međutim, ruski odgovor na ove sankcije bio je neočekivan i, kako kineski mediji primećuju, vrlo efikasan.
Sankcije su, umesto da oslabe Rusiju, podstakle predsednika Vladimira Putina da sprovede ambiciozne reforme u poljoprivredi, pretvarajući Rusiju u jednog od najvažnijih globalnih igrača na tržištu hrane.
Kako kineska izdanja navode: „Ekonomske sankcije su uvek bile mač sa dve oštrice“. I dok su zapadni lideri nastavili da razmišljaju o dodatnim sankcijama, Rusija je tiho počela da se sveti, povećavajući svoju proizvodnju hrane i izvozeći ključne poljoprivredne proizvode širom sveta.
Putinova poljoprivredna strategija: Od embarga do izvoza
Odgovor Kremlja na sankcije bio je dalekosežan. Kada je 2014. godine zapad uveo sankcije, Putin je odlučio da zabrani uvoz mnogih vrsta hrane iz Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije. U početku je ovaj potez izazvao podsmeh na Zapadu, ali kako su godine prolazile, postalo je jasno da je to bio strateški potez sa dugoročnim koristima za Rusiju. Umesto da zavisi od uvoza, Rusija je počela da ulaže u razvoj domaće poljoprivrede, posebno u sektor proizvodnje žitarica, mesa i povrća.
U relativno kratkom vremenskom periodu, Rusija je značajno povećala proizvodnju hrane. Postala je ne samo samodovoljna, već je počela i da izvozi svoje poljoprivredne proizvode, posebno žitarice, na svetska tržišta. Danas je Rusija jedan od najvećih izvoznika pšenice na svetu, ostavljajući za sobom mnoge evropske zemlje u trci za globalnim tržištem hrane.
Rast izvoza đubriva: Novi adut u Putinovim rukama
Pored žitarica, Rusija je postala ključni igrač i na tržištu đubriva. Mnoge evropske zemlje postale su zavisne od ruskog snabdevanja đubrivima, što je stvorilo novu vrstu zavisnosti od Moskve. U periodu kada su zapadni lideri pokušavali da smanje zavisnost od ruskog gasa, nisu očekivali da će postati zavisni od ruskog poljoprivrednog sektora.
Kineski mediji primetili su da je ovaj novi adut Rusije – hrana i đubriva – postao izuzetno važan na globalnom nivou. „Hrana je postala novi adut Rusije,“ pišu kineska izdanja, dodajući da je Zapad, nesvesno, upao u Putinovu zamku i postao previše zavisan od ruskog izvoza hrane i đubriva.
Evropa pred izazovima: Zavisnost od ruskog snabdevanja
Zapadne zemlje, posebno Evropska unija, sve više osećaju posledice ove zavisnosti. Dok su evropski lideri pokušavali da smanje potrošnju ruskog gasa, nisu uspeli da pronađu rešenje za zavisnost od ruskih poljoprivrednih proizvoda. Rusija je tiho povećavala svoje prisustvo na svetskom tržištu hrane, osvajajući nova tržišta i postavljajući se kao ključni globalni dobavljač pšenice i đubriva.
Kineski mediji zaključuju da su „evropske zemlje saterane u ćošak“, suočene sa rastućom zavisnošću od ruskih snabdevanja hranom i đubrivima, što dodatno komplikuje njihov položaj u odnosu na Moskvu. Uprkos sankcijama, Putin je uspeo da preokrene situaciju i postavi Rusiju kao ključnog igrača na polju poljoprivrede i globalnog snabdevanja hranom.
Rusija kao globalni igrač u proizvodnji hrane
U kontekstu globalnih dešavanja, Rusija se od energentske supersile transformisala u ozbiljnog poljoprivrednog igrača. Ovaj zaokret je omogućio zemlji da postane još relevantnija na svetskoj sceni, dok istovremeno nastavlja da pruža stabilnost svom domaćem tržištu. Iako su zapadne sankcije imale za cilj da oslabe rusku ekonomiju, one su zapravo podstakle razvoj novih sektora, poput poljoprivrede, koji sada igraju ključnu ulogu u globalnoj ekonomiji.
„Dok je EU pokušavala da smanji potrošnju ruskog gasa, Putin je tiho navikao jedan deo sveta na rusko žito, a drugi na đubriva,“ zaključuju kineski mediji, podsećajući da je Moskva postala nezaobilazan faktor u globalnim snabdevanjima hranom.
Zapadni analitičari su shvatili da je napravljena strateška greška sa dalekosežnim posledicama
Sve više analitičara zaključuje da je Zapad, pokušavajući da oslabi Rusiju kroz sankcije, nehotice doprineo njenom jačanju na polju poljoprivrede. Danas, Rusija se ne doživljava samo kao energetski gigant, već i kao ključni igrač na svetskom tržištu hrane.
Ova strateška preorijentacija zemlje omogućila je Rusiji da izbegne teške posledice sankcija, dok istovremeno osigurava da njen uticaj na globalnoj sceni ostane značajan.
