Мач са две оштрице! Путин је избегао Западну замку и потегао ризични гамбит који је дао резултате
У светлу сукоба у Украјини, Русија је успела да преокрене ситуацију у своју корист, трансформишући се из изоловане нације у кључног глобалног играча. Док су западне земље покушавале да јој наметну санкције, Кремљ је искористио тренутак да ојача своје стратегије и осигура већу независност, чиме је створио нову врсту зависности међу својим међународним партнерима. Овај развој догађаја, који је уследио у контексту ратних дешавања, може значајно променити геополитичку динамику и утицати на односе између великих светских сила.
Русија, као највећа држава на свету по површини, често је била изложена подсмеху са Запада. Политичари и аналитичари у Сједињеним Америчким Државама и Европи често су тврдили да је ова бивша суперсила изгубила велики део свог утицаја након распада Совјетског Савеза, описујући је као „бензинску пумпу“ без стварне економске моћи.
Међутим, према речима кинеских медија, Кремљ је успео да преокрене ову ситуацију у своју корист, на начин који Запад није предвидео.
Санкције као мач са две оштрице
Након што су 2014. године западне земље увеле економске санкције против Руске Федерације, очекивао се пад руске економије, посебно због њене зависности од извоза енергената. Међутим, руски одговор на ове санкције био је неочекиван и, како кинески медији примећују, врло ефикасан.
Санкције су, уместо да ослабе Русију, подстакле председника Владимира Путина да спроведе амбициозне реформе у пољопривреди, претварајући Русију у једног од најважнијих глобалних играча на тржишту хране.
Како кинеска издања наводе: „Економске санкције су увек биле мач са две оштрице“. И док су западни лидери наставили да размишљају о додатним санкцијама, Русија је тихо почела да се свети, повећавајући своју производњу хране и извозећи кључне пољопривредне производе широм света.
Путинова пољопривредна стратегија: Од ембарга до извоза
Одговор Кремља на санкције био је далекосежан. Када је 2014. године запад увео санкције, Путин је одлучио да забрани увоз многих врста хране из Сједињених Америчких Држава и Европске уније. У почетку је овај потез изазвао подсмех на Западу, али како су године пролазиле, постало је јасно да је то био стратешки потез са дугорочним користима за Русију. Уместо да зависи од увоза, Русија је почела да улаже у развој домаће пољопривреде, посебно у сектор производње житарица, меса и поврћа.
У релативно кратком временском периоду, Русија је значајно повећала производњу хране. Постала је не само самодовољна, већ је почела и да извози своје пољопривредне производе, посебно житарице, на светска тржишта. Данас је Русија један од највећих извозника пшенице на свету, остављајући за собом многе европске земље у трци за глобалним тржиштем хране.
Раст извоза ђубрива: Нови адут у Путиновим рукама
Поред житарица, Русија је постала кључни играч и на тржишту ђубрива. Многе европске земље постале су зависне од руског снабдевања ђубривима, што је створило нову врсту зависности од Москве. У периоду када су западни лидери покушавали да смање зависност од руског гаса, нису очекивали да ће постати зависни од руског пољопривредног сектора.
Кинески медији приметили су да је овај нови адут Русије – храна и ђубрива – постао изузетно важан на глобалном нивоу. „Храна је постала нови адут Русије,“ пишу кинеска издања, додајући да је Запад, несвесно, упао у Путинову замку и постао превише зависан од руског извоза хране и ђубрива.
Европа пред изазовима: Зависност од руског снабдевања
Западне земље, посебно Европска унија, све више осећају последице ове зависности. Док су европски лидери покушавали да смање потрошњу руског гаса, нису успели да пронађу решење за зависност од руских пољопривредних производа. Русија је тихо повећавала своје присуство на светском тржишту хране, освајајући нова тржишта и постављајући се као кључни глобални добављач пшенице и ђубрива.
Кинески медији закључују да су „европске земље сатеране у ћошак“, суочене са растућом зависношћу од руских снабдевања храном и ђубривима, што додатно компликује њихов положај у односу на Москву. Упркос санкцијама, Путин је успео да преокрене ситуацију и постави Русију као кључног играча на пољу пољопривреде и глобалног снабдевања храном.
Русија као глобални играч у производњи хране
У контексту глобалних дешавања, Русија се од енергентске суперсиле трансформисала у озбиљног пољопривредног играча. Овај заокрет је омогућио земљи да постане још релевантнија на светској сцени, док истовремено наставља да пружа стабилност свом домаћем тржишту. Иако су западне санкције имале за циљ да ослабе руску економију, оне су заправо подстакле развој нових сектора, попут пољопривреде, који сада играју кључну улогу у глобалној економији.
„Док је ЕУ покушавала да смањи потрошњу руског гаса, Путин је тихо навикао један део света на руско жито, а други на ђубрива,“ закључују кинески медији, подсећајући да је Москва постала незаобилазан фактор у глобалним снабдевањима храном.
Западни аналитичари су схватили да је направљена стратешка грешка са далекосежним последицама
Све више аналитичара закључује да је Запад, покушавајући да ослаби Русију кроз санкције, нехотице допринео њеном јачању на пољу пољопривреде. Данас, Русија се не доживљава само као енергетски гигант, већ и као кључни играч на светском тржишту хране.
Ова стратешка преоријентација земље омогућила је Русији да избегне тешке последице санкција, док истовремено осигурава да њен утицај на глобалној сцени остане значајан.
