ODRŽANA KOMEMORACIJA U LOGORU MAUTHAUZEN: Ukrajinci dočekani uz ovacije, pravi oslobodioci i stradalnici na margini
Komemoracija u Mauthauzenu u znaku rata u Ukrajini
Ovogodišnja komemoracija, kojoj je prisustvovala i delegacija Srbije, povodom godišnjice oslobađanja nacističkog koncentracionog logora Mauthauzen bila je u znaku, ne samo sećanja na žrtve tog strastišta, nego i rata u Ukrajini. Predsednik Mauthauzen komiteta Austrija Vili Mernji uputio je apel da se rat u Ukrajini završi.
UKRAJINSKI ZVANIČNICI TVRDE: "Ovaj grad će se pripojiti Rusiji, uskoro se sprema referendum!"
"KATASTROFALNA OPERACIJA KIJEVA NA ZMIJSKOM OSTRVU" Rusi tvrde da je ubijen ukrajinski pukovnik - "Naši lovci brzo sprečili napad"
PRVE REAKCIJE MOSKVE NA POBEDU UKRAJINE NA EVROVIZIJI! Zaharova uputila brutalnu poruku, pomenula Azovstalj
- Ako po svaku cenu mora biti pobednika, onda neka to ne budu nacije, velike vođe, već vrednosti kao što su mir, sloboda i solidarnost - naglasio je on.
Zvanični moto komemoracije bio je "Politički otpor", u znak sećanja na ljude koji su tokom Trećeg rajha pružali otpor, i zbog toga bili sistematski ubijani. Mernji je istakao da je i danas važno pružiti otpor. "Vidimo kao našu obavezu da kažemo jasno ne ratu“, podvukao je on.
Predsednik Međunarodnog komiteta Mauthauzen Gi Dokendorf podsetio je na brojne ruske i ukrajinske ratne zarobljenike, koji su se u Mauthauzenu tretirali kao "ista kategorija" zatvorenika.
- Oni su kao građani Sovjetskog saveza dali doprinos zajedničkoj borbi protiv nacističkih agresora - ukauzao je on.
Na komemoraciju tradicionalno dolaze delegacije iz svih delova sveta, pošto su logoraši bili poreklom iz više od 70 nacija. Ambasadore Rusije i Belorusije su, zbog rata u Ukrajini, organizatori zamolili da ne prisustvuju ovogodišnjem sećanju, ali su predstavnici porodica žrtava i humanitarnih organizacija iz te dve zemlje bile dobrodošle.
Ispred spomenika ukrajinskim žrtvama bile su postavljene fotografije koje pokazuju strahote trenutnog oružanog sukoba u Ukrajini, ali i one iz Drugog svetskog rata, sa ciljem da "ukažu na sličnost". Samo jedan preživeli logoraš ove godine prisustvovao je komemoraciji, 90-ogodišnji Danijel Hanoh, poreklom iz Litvanije, koji danas živi u Izraelu. On je bio zatočen u jednom od sporednih logora Mauthauzen, u logoru Gunskirhen.
Kada je oslobođen logor, on je imao 12 godina i dana danas prenosi sve užase koje je kao dete video i preživeo u jednom od najvećih nacističkih logora.
Na zvaničnoj svečanosti, na kojoj po ustaljenoj tardiciji, predstavnici zemalja i organizacija polažu cveće pred sarkofag u centru memorijalnog centra, ruska delegacija je predstavljena kao "Koordinacioni savez organizacija ruske dijaspore u Austriji". Na drugoj strani ukrajinska delegacija pozdravljena je dugim i glasnim aplauzom.
Delegacija Srbije, koju su, između ostalih činili ambasador Srbije u Austriji Nebojša Rodić i sekretar u Minstarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Miodrag Kapor, položila je venac kod spomenika srpskim i jugoslovenskim žrtvama zloglasnog nacističkog logora iz Drugog svetskog rata.
Mauthauzen je poznat kao jedan od najozloglašenijih nacističkih logora. Sejao je smrt u Prvom svetskom ratu, a nastavio i u Drugom. Uspostavljen je 22. septembra 1914, a ponovo aktiviran 8. avgusta 1938. godine. Bio je aktivan sve do oslobađanja od strane američke vojske 5. maja 1945. godine.
Sastojao se od glavnog logora i 49 sporednih, a do 1945. godine u logor Mauthauzen i njegove sporedne logore deportovano je oko 200.000 osoba, a više od polovine njih je ubijeno ili su umrli od posledica prisilnog rada. Među njima je bilo ljudi preko 30 različitih nacionalnosti, a poslednji logoraški broj bio je 139.317, izdat 3. maja 1945. godine. Američke trupe su 5.maja 1945. oslobodile koncentracioni logor Mauthauzen i taj dan se svake godine održava komemoracija.
Više informacija o dešavanjima u Ukrajini pročitajte OVDE.
