ORBAN JEDNIM POTEZOM POKUŠAO DA "REŠI" RAT U UKRAJINI? Mađarski premijer obišao četiri ključne strane, a evo šta su zaključci sastanka sa Zelenskim, Putinom, Si Đinpingom i Donaldom Trampom
Nakon što je Mađarska preuzela rotirajuće predsedavanje Evropskom unijom, njihov premijer Viktor Orban je sebi postavio veliki zadatak – da okonča rat u Ukrajini. Može li da uradi ono što je naizgled nemoguće? Može li on pomoći da se okonča rat koji prijeti cijeloj Evropi? I može li to ići protiv svojih nominalnih saveznika iz Evropske unije i NATO-a?
U okviru te misije, Orban je prvo posetio Kijev i tamo se sastao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Bila je to veoma značajna poseta jer je to zapravo bila prva poseta mađarskog lidera otkako je izbio rat u Ukrajini. Sama činjenica da je Orban „poslednji” stigao u Kijev, nakon što su verovatno svi zapadni državnici bili bar jednom, svakako je važna i govori da su njegove mirovne namere ozbiljne i konkretne. Jer da bi se nešto postigao, neophodno je da razgovara sa svim relevantnim akterima. To je ono što je nedostajalo prethodnim pokušajima, posebno onom „mirovnom” samitu u Švajcarskoj gde su se okupili samo ukrajinski saveznici – jasno je da takve inicijative ne mogu da dovedu do okončanja rata, zapravo mogu samo da dovedu do njegovog rasplamsavanja.
Za Orbana, kojeg godinama nazivaju proruskim, bilo je važno da je prvo otišao u Kijev i time pokazao da su njegove namere autentične. Jasno je da Mađarska, kao zemlja koja se graniči sa Ukrajinom, ima vrlo jasan interes da se rat okonča što je pre moguće. Eskalacija može biti katastrofalna za Mađarsku, posebno ako se dogodi najgori scenario – direktan sukob Rusije i NATO-a. U takvom slučaju stradala bi i Mađarska, bez obzira na prijateljstvo koje postoji između Orbana i Putina, zbog čiste inercije članstva Mađarske u NATO-u i činjenice da cela teritorija Mađarske u slučaju takvog rata može biti iskorišćena od strane saveznika za rat protiv Rusije.
Pogođene bi bile i druge zemlje u okruženju, uključujući Slovačku, koja se, kao i Mađarska, zalaže za drugačiju politiku i traži prekid rata, a svakako i one koje otvoreno i glasno podržavaju Ukrajinu – u ovom bliskom regionu to bi bile Češke. Republika, Poljska i Hrvatska. Jedina na ovim prostorima koja u takvom slučaju ne bi bila na udaru je Austrija, jer je vojno neutralna, odnosno nije članica NATO-a (iako je Evropske unije).
Orban je razgovarao sa Zelenskim i obe strane su rekle da je to bio veoma direktan i otvoren razgovor. Međutim, niko unapred nije znao šta su tačno planovi mađarskog premijera i kuda planira dalje. Saveznici Ukrajine, ali i sam Kijev, prilično su negativno reagovali kada je Orban najavio da će posle Kijeva posetiti Moskvu, gde namerava da se sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Saveznici Ukrajine i sam Kijev su veoma oštro reagovali na taj sastanak. Za mnoge je to što se Orban, lider zemlje koja je članica NATO-a i EU, sastaje sa Putinom, ravno „izdaji”. Počelo je da se piše o tome da je mađarski premijer „otrgao kontroli”. Zanimljivo, nikom od dežurnih kritičara nije palo na pamet da je za bilo kakav pokušaj mira neophodno da se potencijalni posrednik sastane bar sa oba predstavnika sukoba, što je Orban i učinio.
Jasno, onima koji ne žele ni prekid rata u Ukrajini, cela ova inicijativa mađarskog premijera je nepoželjna.
Ali da li je postigao nešto konkretno ovim sastancima sa Zelenskim i Putinom? I ne baš. Izvori iz mađarske administracije navode da su mu obojica rekli isto - ne pristaju ni na kakav prekid vatre jer veruju da bi druga strana to iskoristila za pregrupisavanje. Drugim rečima, i Moskva i Kijev su veoma daleko od potencijalnog mira. Rusija je zaključila da neće odustati dok ne ostvari svoje ciljeve, koje za sebe smatra bezbednosnom zaštitom (sprečavanjem članstva Ukrajine u NATO). Ukrajina, s druge strane, oseća da može da nastavi da vodi rat u nedogled sve dok im Zapad šalje obilnu i sve moćniju vojnu podršku.
Očigledno je da Orban neće naći mir ni u Kijevu ni u Moskvi i zato mora da ide dalje. Kao što je iznenada posetio Kijev i Moskvu, tako se iznenada i bez šireg znanja pojavio u Pekingu gde se sastao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom.
To je takođe bila ključna poseta. Si je jedan od onih lidera koje Ukrajina ne može da isključi, iako njeni zapadni saveznici žele da ga izoluju tvrdnjom da Kina pomaže rusku invaziju na Ukrajinu. U Kijevu su svesni da moraju da održavaju liniju komunikacije sa Kinom, inače će zavisiti isključivo od američkih geopolitičkih želja, što za Ukrajinu, bez obzira na to što dobija toliko američkog i zapadnog naoružanja, može biti ćorsokak. .
Ukrajina je u nekoliko navrata pokušala da pridobije Kinu na svoju stranu ili da natera Peking da zauzme neutralan stav prema Rusiji. U tome baš i nisu uspeli. Kina je ostala značajno na strani Rusije, ali i dalje ostaje po strani, ponavljajući da želi diplomatski kraj rata.
Ne zna se o čemu je tačno Orban razgovarao sa kineskim predsednikom, ali je očigledno želeo da dobije podršku za svoju misiju koja se ne završava u Pekingu.
Naime, posle Kijeva, Moskve i Pekinga, na red je došao Vašington. Viktor Orban je ove nedelje boravio u Vašingtonu na samitu NATO, kao i svi drugi lideri zemalja članica, ali kada je reč o njegovom planu da okonča rat u Ukrajini, nije se sastao sa aktuelnim predsednikom SAD Džoom Bajdenom. S obzirom na to u kojoj meri Bajden snažno podržava ratne sposobnosti Ukrajine, to čak ne bi imalo smisla. Ni u jednom trenutku Bajden nije rekao (bilo on ili ljudi koji zapravo vladaju u njegovo ime) da više voli mir i kraj rata. Poput Zelenskog, on samo pominje potrebu za totalnim porazom Rusije i kako da protera sve njene snage sa teritorije Ukrajine koja je pod okupacijom.
Ali zato se Orban juče sastao sa nekim drugim – bivšim, potencijalno budućim predsednikom SAD Donaldom Trampom.
Dvojac je razgovarao o "mogućnostima mira", rekao je portparol premijera Orbana.
Tramp i Orban sastali su se u Trampovoj kući Mar-a-Lago na Floridi "kao sledeća stanica mirovne misije", rekao je Orbanov portparol.
Savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan, upitan o Orbanovoj inicijativi, rekao je da bi Ukrajina s pravom bila zabrinuta zbog bilo kakvog pokušaja pregovora o mirovnom sporazumu bez učešća Kijeva.
„Kakav god avanturizam da se preduzima bez saglasnosti ili podrške Ukrajine nije nešto što je u skladu sa našom politikom, spoljnom politikom Sjedinjenih Država“, rekao je Saliven.
Ali ko kaže da Kijev nije umešan? Prva stanica Orbanove turneje u okviru ove inicijative bio je Kijev. Što se tiče pretpostavke da Kijev odbacuje ideju mira, to je nešto sasvim drugo, ali nije da nisu pokušali da se uključe.
Kijev bi do sada morao da shvati da im realnost ne ide u prilog. Njihov najveći saveznik Džo Bajden je u velikoj nevolji, a svakim danom su sve veće šanse da će demokrate dočekati težak poraz (bez obzira da li smene Bajdena ili će ostati sa njim) i da bi Donald Tramp mogao da se vrati u Belu kuću, a Tramp je rekao da planira da odmah okonča rat u Ukrajini. Kijev dobro zna šta to znači, ali izgleda da, kao i mnoge demokrate, i dalje ne žele da prihvate da se realnost kreće u ovom pravcu.
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto rekao je da Mađarska veruje da bi drugo Trampovo predsedavanje povećalo nade u mir u Ukrajini.
Ne zna se o čemu su tačno Orban i Tramp razgovarali. Objavljene su samo njihove zajedničke fotografije koje podsećaju na njihov intimni odnos. Ne zna se, međutim, šta je Orban razgovarao sa Zelenskim, Putinom, Sijem... Ali njegova inicijativa je konkretna. On je sve relevantne aktere upoznao sa trenutnom situacijom i kako se situacija, prema njegovom mišljenju, razvija. Možda se nikome ne sviđa način na koji bi Orban želeo da okonča sukob između Rusije i Ukrajine, ali možda je zato to najbolji način.