Ovo je kraj za Ukrajinu? Rusija rapidno napredovala u svim pravcima - Zelenskog može spasiti samo jedan potez (FOTO)

U nedelju je ukrajinski kanal “DipStejt”, koji prati promene na položajima na frontu, objavio da su Rusi okupirali naselje Berecki i napredovali u Harkovskoj oblasti, preneo je "Novi glas Ukrajine".

- Neprijatelj je okupirao Žovte, Pustinku i Rozdolne - izvestili su u noći 29/30. novembar analitičari ukrajinskog kanala “DipStejt”, koji prati promene na položajima na frontu.

Rusi su takođe, kako se dodaje, napredovali blizu naselja Ilinka, Novodonecke, Trudove, Puškine i Kurahove u Donjeckoj oblasti, prenela je “Ukrajinska pravda”. Kurahove je odskočna daska ka Pokrovsku, logističkom centru ukrajinske vojske u u regionu, ukazuje Institut za proučavanje rata (ISW). Analitičari “DipStejta” su izvestili da su Rusi okupirali selo Novoselidivka na frontu Kurahova i Petrivku na frontu Pokrovska.

Prema izveštaju Instituta za proučavanje rata (ISW) od 30. novembra, Rusi su nastavili da napadaju ukrajinske položaje kod Časiv Jara i Torecka, ali nisu ostvarile veliki uspeh.

Rekordno brz napredak Rusa u Ukrajini

Rusi u poslednje vreme ubrzano napreduju na istoku Ukrajine i zauzeli su teritoriju veličine polovine Londona tokom prošlog meseca, navode analitičari i vojni blogeri. U oktobru su napredovali brže nego tokom čitave 2023, prema ISW. Ruska vojska je zauzela skoro 235 kvadratnih kilometara teritorije u Ukrajini u toku jedne nedelje u oktobru, što je "rekord" za 2024. U novembru su ruske snage zauzele oko 600 kvadratnih kilometara.

Rusi su, ipak, potisnuti iz Kupjanska u Harkovskoj oblasti, ali nastavljaju napade na ovaj strateški grad iz dva ključna razloga - Kupjansk je železničko čvorište i ima puteve koji mogu da posluže ruskoj vojsci za snabdevanje, ali i kao rute za napade na druge oblasti.

Istovremeno, Moskva je intenzivirala napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu i gradove, uključujući Kijev.

Rusija trenutno kontroliše 18 odsto Ukrajine, uključujući čitav Krim, nešto više od 80% Donbasa i 70% oblasti Zaporožja i Hersona, kao i manje od tri odsto Harkovske oblasti, prema mapama otvorenog izvora.

Zelenski prvi put promenio poziciju

U međuvremenu je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski po prvi put nagovestio da je spreman da okonča rat sa Rusijom u zamenu za članstvo u NATO, čak i ako Rusija odmah ne vrati anektirane teritorije.

- Ako želimo da zaustavimo vruću fazu rata, moramo da stavimo pod kišobran NATO-a teritoriju Ukrajine koju imamo pod svojom kontrolom. To je ono što moramo brzo da uradimo, a onda Ukrajina može da povrati drugi deo svoje teritorije diplomatskim putem – rekao je on za “Skaj njuz”.

Ovakav komentar predstavlja značajnu promenu njegove dugogodišnje pozicije. Kijev je prethodno rekao isticao da će nastaviti da se bori protiv Rusije sve dok se Ukrajina ne vrati na svoje međunarodno priznate granice, uključujući četiri regiona koje je ruski predsednik Vladimir Putin anektirao u septembru 2022. i Krim.

Zabrinutost zbog Trampa

Rat u Ukrajini se dve godine vodio jedan po jedan krvavi metar, kako je to opisao “Ekonomist”, a onda je došlo do dramatične promene. Jedan od razloga je što je rusko napredovanje razotkrilo ozbiljne slabosti u ljudstvu i moralu koje bi na kraju mogle da dovedu do kolapsa ukrajinskih linija, a drugi – onaj hitniji – je što je novoizabrani američki predsednik Donald Tramp jasno stavio do znanja da želi da što pre okonča najveći sukob u Evropi od Drugog svetskog rata.

Zabrinutost koja vlada u Kijevu i na Zapadu je da će Tramp nametnuti Ukrajini katastrofalni sporazum.

Putin je rekao da bi možda bio voljan da zamrzne linije fronta, iako Rusija ne kontroliše cele, već svega oko 70-80% teritorije četiri ukrajinske oblasti koje je anektirala 2022. Takođe traži da Zapad ukine sankcije, da se Ukrajina odrekne aspiracija ka članstvu u NATO-u i da bude demilitarizovana, zvanično neutralna i “denacifikovana”. Ako Tramp to podrži, to bi bio katastrofalni poraz za Ukrajinu, i javno poniženje za Ameriku i njenog predsednika, navodi “Ekonomist”, ističući da je to zabrinutost, ali ne i najverovatniji ishod. U Trampovom ličnom interesu je da postigne dogovor koji će čuvati Ukrajinu bar tokom četiri godine njegovog mandata, a za to vreme Ukrajina može da postigne mnogo, navodi se.

Zelenski je u svom prvom intervjuu od Trampove pobede na izborima u SAD rekao da “Kijev mora da radi sa novim predsednikom” kako bi “imao najveću podršku”.

- Moramo da pokušamo da pronađemo novi model. Želim da podelim ideje sa njim i želim da čujem šta on ima da kaže – rekao je tada Zelenski.

Šta bi bilo najbolje za Ukrajinu?

Prema “Ekonomistu”, obnova granica Ukrajine iz 1991. je iluzija.

Cilj bi trebalo da bude stvaranje uslova za Ukrajinu da napreduje na teritoriji koju sada kontroliše. Za je neophodna stabilnost, što zavisi od zaštite od ruske agresije. Zato će srž pregovora biti pronalaženje pouzdanog i trajnog okvira za ukrajinsku bezbednost, zaključio je list.

"Ekonomist” smatra da je najbolji način zaštite Ukrajine priključenje NATO savezu.

Ali, to je sporno zbog Člana 5 koji govori da je napad na jednu - napad na sve članice. Odgovor ipak postoji – kako navodi list, garancija ne mora da pokriva okupirane delove Ukrajine, kao što nije pokrivala Istočnu Nemačku kad je Zapadna ušla u savez 1955. Trupe iz drugih NATO zemalja ne moraju da budu stacionirane u Ukrajini u mirnodopsko vreme, dodaje se.