Ово је крај за Украјину? Русија рапидно напредовала у свим правцима - Зеленског може спасити само један потез (ФОТО)

У недељу је украјински канал “ДипСтејт”, који прати промене на положајима на фронту, објавио да су Руси окупирали насеље Берецки и напредовали у Харковској области, пренео је "Нови глас Украјине".

- Непријатељ је окупирао Жовте, Пустинку и Роздолне - известили су у ноћи 29/30. новембар аналитичари украјинског канала “ДипСтејт”, који прати промене на положајима на фронту.

Руси су такође, како се додаје, напредовали близу насеља Илинка, Новодонецке, Трудове, Пушкине и Курахове у Доњецкој области, пренела је “Украјинска правда”. Курахове је одскочна даска ка Покровску, логистичком центру украјинске војске у у региону, указује Институт за проучавање рата (ISW). Аналитичари “ДипСтејта” су известили да су Руси окупирали село Новоселидивка на фронту Курахова и Петривку на фронту Покровска.

Према извештају Института за проучавање рата (ISW) од 30. новембра, Руси су наставили да нападају украјинске положаје код Часив Јара и Торецка, али нису оствариле велики успех.

Рекордно брз напредак Руса у Украјини

Руси у последње време убрзано напредују на истоку Украјине и заузели су територију величине половине Лондона током прошлог месеца, наводе аналитичари и војни блогери. У октобру су напредовали брже него током читаве 2023, према ISW. Руска војска је заузела скоро 235 квадратних километара територије у Украјини у току једне недеље у октобру, што је "рекорд" за 2024. У новембру су руске снаге заузеле око 600 квадратних километара.

Руси су, ипак, потиснути из Купјанска у Харковској области, али настављају нападе на овај стратешки град из два кључна разлога - Купјанск је железничко чвориште и има путеве који могу да послуже руској војсци за снабдевање, али и као руте за нападе на друге области.

Истовремено, Москва је интензивирала нападе на украјинску енергетску инфраструктуру и градове, укључујући Кијев.

Русија тренутно контролише 18 одсто Украјине, укључујући читав Крим, нешто више од 80% Донбаса и 70% области Запорожја и Херсона, као и мање од три одсто Харковске области, према мапама отвореног извора.

Зеленски први пут променио позицију

У међувремену је председник Украјине Володимир Зеленски по први пут наговестио да је спреман да оконча рат са Русијом у замену за чланство у НАТО, чак и ако Русија одмах не врати анектиране територије.

- Ако желимо да зауставимо врућу фазу рата, морамо да ставимо под кишобран НАТО-а територију Украјине коју имамо под својом контролом. То је оно што морамо брзо да урадимо, а онда Украјина може да поврати други део своје територије дипломатским путем – рекао је он за “Скај њуз”.

Овакав коментар представља значајну промену његове дугогодишње позиције. Кијев је претходно рекао истицао да ће наставити да се бори против Русије све док се Украјина не врати на своје међународно признате границе, укључујући четири региона које је руски председник Владимир Путин анектирао у септембру 2022. и Крим.

Забринутост због Трампа

Рат у Украјини се две године водио један по један крвави метар, како је то описао “Економист”, а онда је дошло до драматичне промене. Један од разлога је што је руско напредовање разоткрило озбиљне слабости у људству и моралу које би на крају могле да доведу до колапса украјинских линија, а други – онај хитнији – је што је новоизабрани амерички председник Доналд Трамп јасно ставио до знања да жели да што пре оконча највећи сукоб у Европи од Другог светског рата.

Забринутост која влада у Кијеву и на Западу је да ће Трамп наметнути Украјини катастрофални споразум.

Путин је рекао да би можда био вољан да замрзне линије фронта, иако Русија не контролише целе, већ свега око 70-80% територије четири украјинске области које је анектирала 2022. Такође тражи да Запад укине санкције, да се Украјина одрекне аспирација ка чланству у НАТО-у и да буде демилитаризована, званично неутрална и “денацификована”. Ако Трамп то подржи, то би био катастрофални пораз за Украјину, и јавно понижење за Америку и њеног председника, наводи “Економист”, истичући да је то забринутост, али не и највероватнији исход. У Трамповом личном интересу је да постигне договор који ће чувати Украјину бар током четири године његовог мандата, а за то време Украјина може да постигне много, наводи се.

Зеленски је у свом првом интервјуу од Трампове победе на изборима у САД рекао да “Кијев мора да ради са новим председником” како би “имао највећу подршку”.

- Морамо да покушамо да пронађемо нови модел. Желим да поделим идеје са њим и желим да чујем шта он има да каже – рекао је тада Зеленски.

Шта би било најбоље за Украјину?

Према “Економисту”, обнова граница Украјине из 1991. је илузија.

Циљ би требало да буде стварање услова за Украјину да напредује на територији коју сада контролише. За је неопходна стабилност, што зависи од заштите од руске агресије. Зато ће срж преговора бити проналажење поузданог и трајног оквира за украјинску безбедност, закључио је лист.

"Економист” сматра да је најбољи начин заштите Украјине прикључење НАТО савезу.

Али, то је спорно због Члана 5 који говори да је напад на једну - напад на све чланице. Одговор ипак постоји – како наводи лист, гаранција не мора да покрива окупиране делове Украјине, као што није покривала Источну Немачку кад је Западна ушла у савез 1955. Трупе из других НАТО земаља не морају да буду стациониране у Украјини у мирнодопско време, додаје се.