"Све време свира музика" - Потресне речи оца убијене Ане Божовић у Рибникару: Имам плејлисту 'Ана рођендан' и пуштам је чак и док сређујем њен гроб

Ана Божовић трагично је изгубила живот 3. маја када ју је усмртио Коста Кецмановић у Основној школи ''Владислав Рибникар''. Њена породица не може да се помири са стравичном чињеницом да Ана више није међу њима, а њен отац говорио је о Анином одрастању и њиховој повезаности.

Наиме, када су добили сина, Анин отац Иван Божовић је био млад, имао је свега 26 година, али му је било природно да од самог почетка буде укључен у све око бебе Андреја. Исто тако је било и четири године касније, када су добили Ану.

Како му је супруга након две недеље од порођаја имала велико крварење и морала је хитно у болницу, Иван је остао сам са Андрејом и бебом Аном.

Како је Ана расла, расла је и блискост тате и ћерке. Обожавао је да је води у вртић пешке и да се успут шале и играју.

- Утркивали смо се ко ће да уђе у њену собу да је пробуди, јер смо обожавали њен мирис ујутро. Она је спорија, а будим је тако што је много љубим - каже Божовић и додаје:

- Као и Андреја, стално сам је љубио, у главу, врат, иза ушију.

Уживао је и да је вози на разне часове и активности, да проводи време с њом у трамвају, код куће.

- Знао сам тада да је то - то, да је то срећа.

- Кад смо ишли у вртић, а мени су хладне руке, кад ухватим њену топлу ручицу, обузме ме топлина. То је мени био и тада, а и сада је појам среће - каже Иван Божовић и присећа се како је Ана стално била насмејана и ђускала док прича.

Бавила се плесом, музиком, наступала на хип-хоп плесним такмичењима, тренирала џудо. Управо је од оца наследила да чим чује музику заигра, заједно су возили ролере, скејт, ишли на клизање и скијање, а из гепека аутомобила би лопте и опрема стално испадале.

- Ана је била невероватна", као да неко у собу унесе "ореол среће", зврк и иницијатор блесавих акција - описује је тата који додаје да је и док је носила цуцлу, као Меги из серије Симпсонови, висила и превртала се, јер је одувек била спретна у пењању и вратоломијама.

- Једном је на Ташмајдану, тамо где момци вежбају на справама, стала и скинула мајицу, да и она вежба, а мала била - прича уз осмех Божовић.

- Од Ане сам научио шта је права чиста, искрена љубав и знао сам да не можеш да више волиш некога, нема шансе. И сад кад причам о њој, мени је осмех на устима, толико ми је среће давала - говори отац страдале девојчице петог разреда која се кобног дана затекла на дежурству.

Време пролази, а њему је све теже, и даље има осећај да ће се доћи сваког тренутка. Признаје да се првих месеци спутавао и да се преиспитивао да ли има право некада да запева, а сада мисли да би Ана желела да он не буде тужан.

- Она би хтела да ја играм и певам, а ја и сад играм са њом, тако замишљам.

- Имам плејлисту 'Ана рођендан' коју је направила и пуштам је чак и док сређујем њен гроб, све време свира музика - каже неутешни отац Ане Божовић.

Извор: Србија Данас/Република