ОТПОРНОСТ БАКТЕРИЈА РАСТЕ: Шта се дешава када антибиотици престану да делују?

Замислите да вам антибиотици, некада сигурни заштитници здравља, више не могу помоћи. Антимикробна резистенција значи управо то - бактерије, гљивице и вируси постају отпорни на лекове који су до сада успешно лечили инфекције. Због све веће отпорности опасне инфекције постају све теже за лечење, а чак и рутински медицински захвати носе озбиљан ризик.

Са проф. др Иваном Ћирковић са Института за микробиологију и имунологију, Медицинског факултета у Београду разговарамо о томе због чега се антимикробна резистенција јавља и како можемо решити овај проблем. 

Шта је антимикробна резистенција и због чега је важно да причамо о њој? Антимикробна резистенција је озбиљан јавноздравствени проблем, јер смањује могућности лечења инфекција и повећава ризик од ширења отпорних сојева микроорганизама у болницама, али и у општој популацији. Важна је за појединца, али и за целокупно друштво јер може значајно утицати на успешност лечења, повећати ризике за јавно здравље и угрозити напредак медицине.

Према подацима из 2021. године, антимикробна резистенција се доводи у везу са 4,95 милиона смртних случајева у свету, а процена је да ће до 2050. године додатних 39 милиона људи умрети због инфекција које изазивају отпорни микроорганизми, чинећи ове инфекције једним од водећих узрока смртности људи у свету у будућности. Због тога је кључно да о овом проблему причамо, да истакнемо шта га узрокује и како се против њега можемо борити.

Све више говоримо о резистенцији на антибиотике. Да ли то значи да су бактерије отпорније и шта је узрок ове промене? У праву сте, последњих неколико година дошло је до значајног пораста отпорности бактерија на најчешће коришћене антибиотике, укључујући пеницилине, цефалоспорине, флуорохинолоне и карбапенеме. Главни узроци су прекомерена, неадекватна и неоправдана употреба антибиотика. Рецимо, често су се антибиоци прописивали за вирусне инфекције, попут прехладе или грипа, иако антибиотиц заправо у овим ситуацијама немају никаквог ефекта. Напротив, могу само да направе додатну штету јер уништавају добре бактерије.

Такође, прескакање дозе, прекидање терапије пре времена доводе до тога да само део бактерија буде елиминисан, док преостале бактерије преживе и развију отпорност на антибиотике.

Додатно, примена антибиотика у сточарству и пољопривреди када се они користе за промовисање раста и спречавање болести код животиња, може допринети развоју отпорних бактерија које се путем исхране могу пренети на људе.

Још један од узрока за развој отпорних микроорганизама је неадекватно одржавање хигијене и прекомерена употреба антибиотика у болничкој средини јер може допринети ширењу отпорних микроорганизама међу пацијентима и болничким особљем.

У складу са наведеним за борбу против резистенције кључни су развој нових лекова, едукација о правилној употреби антибиотика, контрола употребе антибиотика у пољопривреди и здравственим установама, као и јачање имунитета и спречавање инфекција.

Прва линија одбране 

Микробиота представља скуп бактерија, гљивица и других микроорганизама који живе у нашем телу и имају кључну улогу у очувању здравља. Цревна микробиота је посебно важна. Она функционише као прва линија одбране од штетних микроорганизама, па чак и оних отпорних на антибиотике, јер се “такмичи” са њима за простор и храну. Када је микробиота здрава и разноврсна, теже је да се штетни микроорганизми (укључујући и оне отпорне) населе и развију инфекцију. Поред тога, микробиота помаже имунском систему да препозна потенцијалне претње и да одговори на инфекције на ефикасан начин, чиме се смањује потреба за антибиотицима и смањује могућност за појаву резистенције.

Битно је знати да антибиотици не делују селективно само на штетне микроорганизме, већ могу уништити и корисне бактерије у цревима. Када се то догоди, повећава се ризик од развоја отпорних бактерија и опортунистичких инфекција. 

Одржавање здраве микробиоте може се постићи избегавањем непотребне употребе антибиотика, али и уравнотеженом исхраном богатом влакнима и пробиотицима.

Због чега се саветују пробиотици? У борби против отпорности бактерија на антибиотике све су важнија истраживања о улози пробиотика у превенцији и контроли антимикробне резистенције. Важно је и добро да и у нашој земљи постоје научно-истраживачки центри какав је рецимо Пробиотиц Excellence Центер®, који се бави оваквим истраживањима, али и производњом висококвалитетних пробиотика.

Пробиотици играју важну улогу у очувању здравља јер доприносе равнотежи корисних микроорганизама који су кључни за правилно функционисање црева, имунски одговор и смањење ризика од инфекција. Такође помажу очување микробиоте током и након антибиотске терапије и самим тим спречавају ширење штетних микроорганизама који би могли постати отпорни на антибиотике. 

Предност има примена пробиотика Буларди®, који садржи пробиотску гљивицу Saccharomyces боулардии, јер је отпоран на деловање свих антибиотика и може се примењивати истовремено са њима. Saccharomyces боулардии омогућава везивање штетних бактерија за себе, смањује губитак воде, електолита и обнавља епител. Помаже регулацији нарушеног цревног баланса, нормализацији рада црева и заустављању дијареје.

Порука за понети - Свако од нас може допринети смањењу антимикробне резистенције кроз неколико једноставних, али врло важних корака:

1.    Консултујте се с лекаром пре узимања антибиотика – не лече све инфекције.
2.    Завршите терапију до краја – Важно је довршити прописану терапију, чак и када се осећате боље
3.    Редовно и правилно прање руку смањује шансе за ширење инфекција које захтевају антибиотике
4.    Редовни превентивни прегледи и одговорно понашање према здрављу може смањити потребу за антибиотским лечењем, чиме се смањује ризик од појаве резистенције

Сви ови кораци доприносе глобалној борби против антимикробне резистенције, и када се примењују широко, могу имати значајан утицај на очување ефикасности антибиотика за будуће генерације.