OVO JE PRAVA ISTINA O PUTINU Zapad je u totalnoj zabludi, Rusija nikad odlučnija i brutalnija - spremni za teška vremena
Ruska stvarnost je, kaže Stanovaja, potpuno obrnuta.
Građani Rusije pripremaju se za dugotrajni rat, Ukrajinu doživljavaju kao pretnju postojanju Rusije, a njih više od dve trećine želi da Vladimir Putin dogodine ponovo bude izabran za predsednika zemlje. To je srž velike analize koju je u američkom časopisu Foreign Affairs ove nedelje objavila ruska politokološkinja Tatjana Stanovaja.
Žestoka kritičarka Putinovog režima, Stanovaja se 2010. preselila u Francusku. Viša je saradnica Karnegi Rusija Evroazijskog centra i osnivačica i direktorka firme za političke analize R.Politik, čije analitičke eseje objavljuju vodeći zapadni mediji.
DVA SVETSKA LIDERA OČI U OČI Ceo svet na nogama, EVO kada će se sresti Erdogan i Putin!
"PUTIN NASTOJI DA OSVOJI EVROPU, A U UKRAJINI JE ŽIVOT JEFTIN" Čudne izjave poljskog predsednika - našao najbolji način da se osujeti Kremlj
"VERUJTE MI NA REČ" Vodeći stručnjak predvideo pobunu Vagnera i bio je u pravu, sad je izneo NOVU JEZIVU PROCENU!
U ovom eseju, pod naslovom "Putinovo doba haosa: Opasnosti ruskog nereda", Stanovaja ističe kako Zapad pogrešno veruje da će opsežne sankcije i brutalnost ukrajinskog rata – u kojem ginu i mnogi ruski vojnici – kao i nedavna pobuna privatne ruske vojske Vagner uzdrmati Putinovu vlast i postaknuti obične Ruse da traže okončanje rata.
Ruska stvarnost je, kaže Stanovaja, potpuno obrnuta.
- Mnogi zapadni posmatrači sugerišu da će ove vojne nevolje podstaknuti elite i šire društvo da žude za mirom. Nažalost, stvarnost je mnogo sumornija: izazovne situacije Rusiju samo čine odlučnijom i brutalnijom u vođenju rata i gušenju neslaganja kod kuće - piše ruska politikološkinja.
Kao ilustraciju, Stanovaja navodi reakcije ruske javnosti na sve češće ukrajinske napade dronovima na Moskvu i nedavne upade ukrajinskih paravojnih formacija u rusku regiju Belgorod.
- Prema anketi Levade, ti su događaji samo podstakli podršku ratu među Rusima, a ljudi su postali više neprijateljski raspoloženi prema običnim Ukrajincima i zabrinuti za sudbinu "specijalne vojne operacije". Napadi ni na koji način nisu povećali želju javnosti za mirovnim pregovorima ili ruskim povlačenjem iz Ukrajine, zemlje koja se sada više nego ikad doživljava kao pretnja postojanju Rusije - ističe Stanovavaja.
Spremni za teška vremena
Ankete spomenutog Levada Centra – istraživačkog instituta koji je u Rusiji još 2016. proglašen "stranim agentom" – takođe pokazuju kako su Rusi "poslednjih meseci počeli da zaključuju da će rat biti dug i razvučen". Dok je prošle godine u maju samo petina Rusa (21%) smatrala da će rat trajati više od godinu dana, ovog maja udeo takvih ispitanika porastao je na 45 posto.
- Oni se prilagođavaju toj stvarnosti i pripremaju se za teška vremena koja dolaze; oni ne žele da zaustave rat, a antiratni osećaji ostaju u najboljem slučaju prigušeni, u najgorem slučaju potpuno potisnuti - piše Stanovaja., navodeći da ankete pokazuju "dosledno visoku javnu podršku za "specijalnu vojnu operaciju" u Ukrajini i visoke ocene odobravanja i Putina i vlade".
Podsetimo, pre rata sa Ukrajinom Putinova anketna popularnost iznosila je oko 60 posto, da bi početkom rata skočila na 80 posto, koliko iznosi i danas.
- Narod je Putinu delegirao pravo da se nosi sa Zapadom - za koji mnogi Rusi veruju da preti samom postojanju njihove zemlje - čak i ako to uzrokuje domaće nemire zbog strogih sankcija i gušenja liberala - ukazuje ruska politikološkinja.
Uz to, čini se da će ukrajinski rat Putinu olakšati pobedu na predsedničkim izborima zakazanim za iduću godinu.
- Ankete pokazuju da (...) 68 posto Rusa sada kaže kako želi da bude ponovo izabran, što je značajan skok u odnosu na 48 posto Rusa pre rata. Rat je takođe povećao podršku svim državnim institucijama: kabinetu, regionalnim guvernerima, parlamentu, pa čak i vladajućoj stranci, Ujedinjenoj Rusiji - piše Stanovaja.
Neverovatan uspon Prigožina
Veliki deo eseja autorka posvećuje šefu Vagner grupe Jevgeniju Prigožinu, za kojeg kaže da je "sticao vidljivost i popularnost poslednjih meseci dok su njegove snage delovale u Ukrajini".
Tako su Levadine ankete pokazale da su Rusi u maju ove godine Vagnerovo zauzimanje Bahmuta videli kao "najvažniji događaj tog meseca", dok je studija agencije Romir pokazala da je osvajanje Bahmuta "uzdiglo Prigožina po prvi put među pet najvećih političara u Rusiji".
Konkretno, Prigožin je u toj anketi zauzeo peto mesto po popularnosti, "nakon Putina, ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, (ministra odbrane Sergeja) Šojgua i premijera Mihaila Mišustina". Neverovatan plasman za čoveka koji je do juče bio politički anonimus.
- Njegov uspon bio je stratosferski: početkom godine Prigožin je bio na 158. mestu ruskih političkih osoba od poverenja - piše Stanovaja.
Taj streloviti rast Prigožinove popularnosti ruska politikološkinja tumači percepcijom koja se o njemu stvorila u javnosti, a prema kojoj šef Vagnera figurira kao nekakav "borac za pravdu" koji se suprotstavio moćnim strukturama u ime "običnog čoveka".
- Obični Rusi bili su pogođeni Prigožinovim drskim sukobom s Ministarstvom odbrane i njegovim pritužbama da njegovim trupama očajnički nedostaje municije. Javnost ga je doživljavala kao krstaša protiv korupcije i nekoga ko se usudio da izazove razmažene elite. To nezadovoljstvo moćnicima donekle objašnjava lakoću s kojom je Prigožin preuzeo kontrolu nad gradom Rostovom - navodi Stanovaja.
Počeo je lov na "izdajice"
Međutim, iako konstatuje da je nedavna pobuna Vagnera "gurnula situaciju do ekstrema", ruska politikološkinja ukazuje da ta pobuna – suprotno očekivanjima i maštanjima Zapada - "neće nužno navesti javnost da se okrene protiv Putina i sruši režim".
Naime, koliko god običnim Rusima imponirao Prigožinov napad na ruske elite – a najviše je napadao ministra odbrane Šojgua – oni su u kritičnom trenutku ipak stali na stranu ruske države.
- To potkrepljuju najnovije ankete Levade, sprovedene krajem juna, koje su pokazale promenu u stavovima ljudi: pobuna je dovela do blagog pada poverenja u Šojgua i značajnog pada poverenja u Prigožina" piše Stanovaja, te zaključuje:
- Drugim rečima, pobuna šefa plaćenika nije nadahnula Ruse protiv države, već ih je prestrašila mogućnošću destabilizacije i nereda."
Ruska politikološkinja navodi da nakon Prigožinove pobune "mnogi Rusi žele da vide državu hrabriju, odlučniju, dosledniju i čvršću", te da Rusija "postaje sve predanija borbi, ne u potrazi za imperijalnim ambicijama, već iz očajničke brige za vlastiti opstanak". Citira i Levadina direktora Denisa Volkova, koji je u tekstu za ruski Forbes tvrdio da "frakcija (Kremlja) koja se zalaže za "odlučan odgovor" neprijatelju dobija nove pristalice".
- Ova situacija direktno ide na ruku ruskim tvrdolinijašima - piše Stanovaja, tumačeći da se taj tvrdolinijaški kamp "sastoji od bezbedonosne službe, konzervativnih jastrebova, proratnih vojnih dopisnika i radikalno antizapadnih TV eksperata", koji se zalažu za "lov na izdajice i stavljanje zemlje u ratni mod kako bi se akumulirali svi resursi potrebni za pobedu".
Nema mesta za liberale
Autorka eseja ističe i da trenutni politički i društveni uslovi "ne ostavljaju praktično nikakvu alternativu" Putinovom režimu, osim da postane "manje tolerantan prema čak i (...) bilo kakvim sugestijama potrebe za pomirenjem s Ukrajincima, a kamoli otvorenom protivljenju ratu".
Kako kaže, zbog toga bi značajan dwo ruskog društva "mogao na kraju podržati, pa čak i pomoći nastavak rata":
- Raspoloženje javnosti postalo je manje popustljivo prema onim privilegovanim Rusima koji pokušavaju da održe distancu od rata, nastavljaju da vode luksuzan život i posluju kao i obično. U Rusiji je sve teže zadržati pasivan ili distanciran stav prema ratu; posvuda se Rusi osećaju pod pritiskom da svoje domoljublje iskazuju upadljivo - piše ona.
Potom Stanovaja konstatuje da ruska javnost "postaje sve očajnija, antizapadnjački i antiukrajinski nastrojena". Kako kaže, Kremlj je od početka rata "marginalizirao antiratne snage i nije ostavio mesta liberalno orijentisanim osobama", bilo "slamanjem protesta", bilo "donošenjem niza zakona koji de fakto zabranjuju antiratne i antirežimske aktivnosti".
- Ta represija i to učvršćivanje domoljubnih osećaja otvorilo je veći prostor za mnogo aktivnije, tvrdokornije i odvažnije jastrebove da zauzmu mesto u politici i nacionalnom razgovoru. Ali rat koji je u toku (...) učinio je ceo politički mejnstrim konzervativnim i tvrdokornim - piše Stanovaja.
Ono što ruska politikološkinja zapravo poručuje jeste da glavni ideološki sukob u ruskom društvu nije između pristalica i protivnika rata, odnosno između nacionalista i liberala, nego između starih i novih konzervativnih jastrebova.
- Održavanje ekstremnih antizapadnih i antiukrajinskih stajališta moglo bi da pomogne novim jastrebovima da ostvare svoje političke ciljeve, a istovremena radikalizacija režima mogla bi da navede vlasti da postanu mnogo oštrije prema svojim domaćim neprijateljima - zaključuje Stanovaja analizu Putinove Rusije.
Sve vesti iz Ukrajine pročitajte OVDE.
