ОВО ЈЕ ПРАВА ИСТИНА О ПУТИНУ Запад је у тоталној заблуди, Русија никад одлучнија и бруталнија - спремни за тешка времена
Руска стварност је, каже Становаја, потпуно обрнута.
Грађани Русије припремају се за дуготрајни рат, Украјину доживљавају као претњу постојању Русије, а њих више од две трећине жели да Владимир Путин догодине поново буде изабран за председника земље. То је срж велике анализе коју је у америчком часопису Фореигн Affairs ове недеље објавила руска политоколошкиња Татјана Становаја.
Жестока критичарка Путиновог режима, Становаја се 2010. преселила у Француску. Виша је сарадница Карнеги Русија Евроазијског центра и оснивачица и директорка фирме за политичке анализе Р.Политик, чије аналитичке есеје објављују водећи западни медији.
ДВА СВЕТСКА ЛИДЕРА ОЧИ У ОЧИ Цео свет на ногама, ЕВО када ће се срести Ердоган и Путин!
"ПУТИН НАСТОЈИ ДА ОСВОЈИ ЕВРОПУ, А У УКРАЈИНИ ЈЕ ЖИВОТ ЈЕФТИН" Чудне изјаве пољског председника - нашао најбољи начин да се осујети Кремљ
"ВЕРУЈТЕ МИ НА РЕЧ" Водећи стручњак предвидео побуну Вагнера и био је у праву, сад је изнео НОВУ ЈЕЗИВУ ПРОЦЕНУ!
У овом есеју, под насловом "Путиново доба хаоса: Опасности руског нереда", Становаја истиче како Запад погрешно верује да ће опсежне санкције и бруталност украјинског рата – у којем гину и многи руски војници – као и недавна побуна приватне руске војске Вагнер уздрмати Путинову власт и постакнути обичне Русе да траже окончање рата.
Руска стварност је, каже Становаја, потпуно обрнута.
- Многи западни посматрачи сугеришу да ће ове војне невоље подстакнути елите и шире друштво да жуде за миром. Нажалост, стварност је много суморнија: изазовне ситуације Русију само чине одлучнијом и бруталнијом у вођењу рата и гушењу неслагања код куће - пише руска политиколошкиња.
Као илустрацију, Становаја наводи реакције руске јавности на све чешће украјинске нападе дроновима на Москву и недавне упаде украјинских паравојних формација у руску регију Белгород.
- Према анкети Леваде, ти су догађаји само подстакли подршку рату међу Русима, а људи су постали више непријатељски расположени према обичним Украјинцима и забринути за судбину "специјалне војне операције". Напади ни на који начин нису повећали жељу јавности за мировним преговорима или руским повлачењем из Украјине, земље која се сада више него икад доживљава као претња постојању Русије - истиче Становаваја.
Спремни за тешка времена
Анкете споменутог Левада Центра – истраживачког института који је у Русији још 2016. проглашен "страним агентом" – такође показују како су Руси "последњих месеци почели да закључују да ће рат бити дуг и развучен". Док је прошле године у мају само петина Руса (21%) сматрала да ће рат трајати више од годину дана, овог маја удео таквих испитаника порастао је на 45 посто.
- Они се прилагођавају тој стварности и припремају се за тешка времена која долазе; они не желе да зауставе рат, а антиратни осећаји остају у најбољем случају пригушени, у најгорем случају потпуно потиснути - пише Становаја., наводећи да анкете показују "доследно високу јавну подршку за "специјалну војну операцију" у Украјини и високе оцене одобравања и Путина и владе".
Подсетимо, пре рата са Украјином Путинова анкетна популарност износила је око 60 посто, да би почетком рата скочила на 80 посто, колико износи и данас.
- Народ је Путину делегирао право да се носи са Западом - за који многи Руси верују да прети самом постојању њихове земље - чак и ако то узрокује домаће немире због строгих санкција и гушења либерала - указује руска политиколошкиња.
Уз то, чини се да ће украјински рат Путину олакшати победу на председничким изборима заказаним за идућу годину.
- Анкете показују да (...) 68 посто Руса сада каже како жели да буде поново изабран, што је значајан скок у односу на 48 посто Руса пре рата. Рат је такође повећао подршку свим државним институцијама: кабинету, регионалним гувернерима, парламенту, па чак и владајућој странци, Уједињеној Русији - пише Становаја.
Невероватан успон Пригожина
Велики део есеја ауторка посвећује шефу Вагнер групе Јевгенију Пригожину, за којег каже да је "стицао видљивост и популарност последњих месеци док су његове снаге деловале у Украјини".
Тако су Левадине анкете показале да су Руси у мају ове године Вагнерово заузимање Бахмута видели као "најважнији догађај тог месеца", док је студија агенције Ромир показала да је освајање Бахмута "уздигло Пригожина по први пут међу пет највећих политичара у Русији".
Конкретно, Пригожин је у тој анкети заузео пето место по популарности, "након Путина, министра спољних послова Сергеја Лаврова, (министра одбране Сергеја) Шојгуа и премијера Михаила Мишустина". Невероватан пласман за човека који је до јуче био политички анонимус.
- Његов успон био је стратосферски: почетком године Пригожин је био на 158. месту руских политичких особа од поверења - пише Становаја.
Тај стреловити раст Пригожинове популарности руска политиколошкиња тумачи перцепцијом која се о њему створила у јавности, а према којој шеф Вагнера фигурира као некакав "борац за правду" који се супротставио моћним структурама у име "обичног човека".
- Обични Руси били су погођени Пригожиновим дрским сукобом с Министарством одбране и његовим притужбама да његовим трупама очајнички недостаје муниције. Јавност га је доживљавала као крсташа против корупције и некога ко се усудио да изазове размажене елите. То незадовољство моћницима донекле објашњава лакоћу с којом је Пригожин преузео контролу над градом Ростовом - наводи Становаја.
Почео је лов на "издајице"
Међутим, иако констатује да је недавна побуна Вагнера "гурнула ситуацију до екстрема", руска политиколошкиња указује да та побуна – супротно очекивањима и маштањима Запада - "неће нужно навести јавност да се окрене против Путина и сруши режим".
Наиме, колико год обичним Русима импонирао Пригожинов напад на руске елите – а највише је нападао министра одбране Шојгуа – они су у критичном тренутку ипак стали на страну руске државе.
- То поткрепљују најновије анкете Леваде, спроведене крајем јуна, које су показале промену у ставовима људи: побуна је довела до благог пада поверења у Шојгуа и значајног пада поверења у Пригожина" пише Становаја, те закључује:
- Другим речима, побуна шефа плаћеника није надахнула Русе против државе, већ их је престрашила могућношћу дестабилизације и нереда."
Руска политиколошкиња наводи да након Пригожинове побуне "многи Руси желе да виде државу храбрију, одлучнију, доследнију и чвршћу", те да Русија "постаје све преданија борби, не у потрази за империјалним амбицијама, већ из очајничке бриге за властити опстанак". Цитира и Левадина директора Дениса Волкова, који је у тексту за руски Форбес тврдио да "фракција (Кремља) која се залаже за "одлучан одговор" непријатељу добија нове присталице".
- Ова ситуација директно иде на руку руским тврдолинијашима - пише Становаја, тумачећи да се тај тврдолинијашки камп "састоји од безбедоносне службе, конзервативних јастребова, проратних војних дописника и радикално антизападних ТВ експерата", који се залажу за "лов на издајице и стављање земље у ратни мод како би се акумулирали сви ресурси потребни за победу".
Нема места за либерале
Ауторка есеја истиче и да тренутни политички и друштвени услови "не остављају практично никакву алтернативу" Путиновом режиму, осим да постане "мање толерантан према чак и (...) било каквим сугестијама потребе за помирењем с Украјинцима, а камоли отвореном противљењу рату".
Како каже, због тога би значајан dwo руског друштва "могао на крају подржати, па чак и помоћи наставак рата":
- Расположење јавности постало је мање попустљиво према оним привилегованим Русима који покушавају да одрже дистанцу од рата, настављају да воде луксузан живот и послују као и обично. У Русији је све теже задржати пасиван или дистанциран став према рату; посвуда се Руси осећају под притиском да своје домољубље исказују упадљиво - пише она.
Потом Становаја констатује да руска јавност "постаје све очајнија, антизападњачки и антиукрајински настројена". Како каже, Кремљ је од почетка рата "маргинализирао антиратне снаге и није оставио места либерално оријентисаним особама", било "сламањем протеста", било "доношењем низа закона који де факто забрањују антиратне и антирежимске активности".
- Та репресија и то учвршћивање домољубних осећаја отворило је већи простор за много активније, тврдокорније и одважније јастребове да заузму место у политици и националном разговору. Али рат који је у току (...) учинио је цео политички мејнстрим конзервативним и тврдокорним - пише Становаја.
Оно што руска политиколошкиња заправо поручује јесте да главни идеолошки сукоб у руском друштву није између присталица и противника рата, односно између националиста и либерала, него између старих и нових конзервативних јастребова.
- Одржавање екстремних антизападних и антиукрајинских стајалишта могло би да помогне новим јастребовима да остваре своје политичке циљеве, а истовремена радикализација режима могла би да наведе власти да постану много оштрије према својим домаћим непријатељима - закључује Становаја анализу Путинове Русије.
Све вести из Украјине прочитајте ОВДЕ.
