ZAŠTO JE RUSKA OFANZIVA MNOGO VIŠE OD PUKOG NAZADOVANJA KIJEVA! Stručnjak: Kod Harkova koristi taktiku iz POZNATOG FILMA! (VIDEO)

Umesto toga, napad je disciplinovano napredovanje preko pravog bojnog polja, izvedeno sa toliko sjaja da gotovo panično dovodi branioce u poraz. U starom sovjetskom filmu, ovaj napad je odbijen.

Ipak, u stvarnosti, stvari mogu da ispadnu drugačije: postoje znaci da se nedavna ruska ofanziva na severoistočnu oblast Harkova u Ukrajini, iako je malo verovatno da je bila osmišljena za takve efekte, možda pretvara u psihološki poraz Kijeva i njegovih zapadnih pristalica.

Bez insajderskog znanja, ne možemo znati tačne ciljeve koje Moskva namerava da ostvari ovom operacijom. Znamo šta je postigla, u ovom trenutku, u pogledu teritorije i zauzetih pozicija: više od 100 kvadratnih kilometara, uključujući sve veći broj sela. Prema ukrajinskim oficirima i medijima, ruske snage vode borbe u gradu Volčansku , lokalnom centru od vojnog značaja. Teško je predvideti gde će se ovaj napredak zaustaviti. Ali s obzirom na, barem do sada, relativno male snage raspoređene u ovoj operaciji, malo je verovatno da je ona bila namenjena zauzimanju grada Harkova, drugog po važnosti urbanog centra Ukrajine. Međutim, to može poslužiti da se ponovo dovede u domet ruske artiljerije, koja bi mogla poslužiti budućim i većim ofanzivama.

Verovatnije pretpostavke u vezi sa ciljevima Rusije uključuju stvaranje tampon zone za zaštitu ruskog regiona i grada Belgoroda i vršenje pritiska na ukrajinsku vojsku da preterano proširi svoje već iscrpljene resurse. Ruske snage koje započinju nove napade u dodatnim regionima (Sumi i Černigov) – otvarajući ono što je jedan britanski list već nazvao još jednim, "trećim" frontom – odgovaralo bi ovom obrascu. Ruski ciljevi, naravno, ne moraju da budu statični: Moskva može da započne operacije sa jednim nizom ciljeva, ali da ih revidira kada se otvore nove mogućnosti, što se može desiti u ovom slučaju.

Ono što zahteva manje nagađanja je procena uticaja napada na dva ruska protivnika: Ukrajinu i Zapad, posebno Sjedinjene Države. Nije iznenađujuće da i Kijev i Vašington ulažu napore da stave hrabro lice. Zato, najverovatnije uz određeni stepen koordinacije, pokušavaju da umanje svoje gubitke i buduće rizike. Američki državni sekretar Antoni Blinken boravio je u iznenadnoj poseti Kijevu. Priznajući da je situacija "izazovna", on je pokušao da održi nadu, obećavajući da će američka pomoć uskoro stići i napraviti veliku razliku. Problem je što on to ne može znati; a to je inherentno malo verovatno. Iz dva razloga: Nema dovoljno pomoći, i ne može biti dovoljno, s obzirom na osnovne slabosti Ukrajine u ljudstvu koje se ne mogu popraviti nikakvim zapadnim finansiranjem.  

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski takođe je nastojao da uveri domaću i međunarodnu publiku tvrdeći da njegova vojska razume ruske planove da smanji ukrajinsku odbranu, on je obećao da drugi važni delovi fronta, na primer u Donbaskom gradu Časov Jar, neće biti napušteni. Ali šta ako nije važno da li Zelenski vidi rusku strategiju ili ne? Njegov pravi izbor može biti samo između toga gde će Rusija dobiti i gde će Ukrajina izgubiti. To je suština preopterećenosti. Ukrajinska vojska je već, prema CNN-u, "jasno nagovestila" dalje povlačenje na frontu Donbasa.

Zanimljivije od ovih racionalizacija pogoršanja krize na bojnom polju su reakcije koje su i iskrenije i manje optimistične. Kao prvo, rusko napredovanje se pretvara ne samo u ukrajinski (i zapadni) poraz, već i u ukrajinski skandal koji je na Zapadu objavljen na neobično otvoren način. U Ukrajini, brz i gotovo bez otpora ruski marš kroz ono što je trebalo da bude zona utvrđenja, minskih polja i zamki doveo je do optužbi za korupciju na nivou koji se može opisati samo kao izdajnički. Ukrajinska Pravda, tradicionalni medij prozapadnog raspoloženja i patriotske mobilizacione retorike, postavlja pitanje gde su utvrđenja. Ističući da su regionalne vlasti platile milione fiktivnim kompanijama da grade ono što očigledno ili nema ili je toliko loše da bi ničemu ne služi.

Na Zapadu, Bi-Bi-Si – ništa manje – dao je globalni odjek ukrajinskom specijalnom izviđaču Denisu Jaroslavskom, koji kaže da su on i njegovi ljudi videli kako ruske snage "jednostavno ulaze". Nešto važno što je trebalo da postoji da ih barem uspori, nedostajalo je: dok su ukrajinski zvaničnici "tvrdili da se odbrana gradi uz ogromne troškove". Kako prenosi BBC, troškovi (a za nekoga i profit) su se materijalizovali, ali odbrambeni objekti nisu. 

-Ili je to bio čin nemara, ili korupcija. To nije bio neuspeh. To je bila izdaja -zaključio je Jaroslavski.

Da ukrajinski ratni napori trpe zbog velike korupcije, bila bi vest samo za one najnaivnije, ali otvoreno osuđivanje toga u Ukrajini i van nje ukazuje na smanjenje kapaciteta režima Zelenskog da oblikuje i kontroliše ključne narative. 

Na sličan način, kontradiktorne izjave ukrajinskog  šefa vojne obaveštajne službe Kirila Budanova u najmanju ruku govore o konfuziji. S jedne strane, Budanov je naslikao ono što je Njujork tajms nazvao "tmurnom slikom". U razgovoru za američki list, on je situaciju u Ukrajini opisao kao "na ivici". Tačnije, i što je još važnije, čak je otišao toliko daleko da je otvoreno definisao kao najgoru "Ahilovu petu" svoje zemlje, njen očigledan nedostatak rezervi da se pomeri pod akutnim pritiskom na bilo kom delu fronta. U isto vreme je takođe predviđao buduću "stabilizaciju", ali je Budanov naglasio i rizike i ograničenja toga. Ipak, govoreći domaćoj publici, preko ukrajinske televizije, general je prebacio naglasak samo na "stabilizaciju", obećavajući da su ruske snage već obuzdane, barem "u principu".

Jasno je da je ruska operacija u oblasti Harkov tekuća bitka u ratu. Bilo bi brzopleto predviđati ishode, barem u detalje. Ipak, ako smanjimo i fokusiramo se na veliki razvoj događaja, dve stvari su izvesne: prvo, Moskva ima i zadržava inicijativu. Zato su njene snage u ofanzivi i zbog čega odlučuje o svrsi njihovih napada, dok su Ukrajina i Zapad sada svedeni na reagovanje. Drugo, uprkos mukotrpno održavanoj fasadi optimizma i istrajnosti, i Ukrajina i Zapad otvoreno pokazuju znake nervoze, tačnije nervoze izazvane ruskim pritiskom. To je, za sada, najočigledniji efekat harkovske operacije, čak i ako je možda skriven na vidiku.

To je taj "psihološki napad" iz filma "Čapajev", zaključuje istoričar.