Putin sprema još jedan napad na Kijev, Ukrajina gubi na svim poljima, a Zelenski ima samo jednu stvar na svojoj strani: Da li se rat završava sledeće godine?

Pobeda Donalda Trampa ubrzaće početak tih mirovnih pregovora. Tokom kampanje, Tramp je obećao da će okončati rat u Ukrajini čak i pre svoje inauguracije. Možda je to bila preterana izjava, ali jasno je da želi da pregovori započnu što pre.

To nije dobra vest za Ukrajinu. Ruske snage napreduju na istoku. Povratile su i deo teritorije koju je Ukrajina osvojila prošlog leta. Ukrajina i dalje poseduje oružje, ali njene trupe su raspršene i iscrpljene. Obaveštajne agencije predviđaju da bi uskoro mogla ostati bez vojnika.

Ukrajinski zvaničnici tvrde da su spremni da nastave borbu. No, republikanci u američkom Kongresu nerado odobravaju dodatnu pomoć Ukrajini, a u Kijevu su svesni da će bez znatno veće pomoći borbe završiti uskoro.

Na nedavnom NATO samitu saveznici su izradili plan za logističku podršku Ukrajini koji bi bio "otporan na Trampa". Ipak, zvaničnici administracije Džoa Bajdena sumnjaju da Evropa može preuzeti tu ulogu. Ekonomsku moć dolara, koja Vašingtonu omogućuje vođenje velikih proračunskih deficita radi finansiranja odbrane, Evropa ne može da isprati. Kada američka podrška nestane, Evropi će biti teško osigurati da osigura dovoljno municije i novca kako bi Ukrajina mogla da nastavi da ratuje.

Sudbina teritorija pod ruskom kontrolom

Bez dodatnog oružja i vojnika, Ukrajina možda neće uspeti da povrati teritoriju koji je izgubila. Predsednik Volodimir Zelenski to zna. Nedavno je priznao da će diplomatija, a ne sadašnji "vrući rat", biti ključ za povratak teritorije.

Tokom predsedničke kampanje, Džej Di Vens predložio je zamrzavanje sukoba, dopuštajući Rusiji da zadrži teritoriju osvojen silom. Ruski predsednik Vladimir Putin trenutno ne pokazuje nameru da osvoji dodatnu teritoriju, ali isto tako ne daje znakove da je spreman da se povuče s ukrajinske teritorije koji kontroliše. Jedini pregovarački adut Ukrajine je Kursk, ruska regija koju su ukrajinske snage delimično zauzele u avgustu.

Administracija Bajdena pokušava Ukrajini da osigura najbolju pregovaračku poziciju. Bela kuća šalje Ukrajini što više oružja. Nedavno je dala dopuštenje Kijevu za uporabu američkih dalekometnih projektila unutar Rusije kako bi zadržala Kursk. Ako to uspe, možda će Rusija pristati na razmenu dela ukrajinske teritorije za Kursk. Ali Kijev verovatno neće povratiti većinu izgubljene teritorije.

Bezbednosne garancije i budućnost Ukrajine

Za Ukrajinu, pobeda ili poraz ne zavise isključivo od teritorije. Ključni su dogovori koje bi mogla postići s Evropom i Amerikom za dugoročnu bezbednost i ekonomsku integraciju sa Zapadom. NATO članstvo, najsnažnije moguće jemstvo, nije opcija. Tramp ga ne bi ponudio, a Senat predvođen republikancima to ne bi odobrio.

Džej Di Vens predložio je neutralnost Ukrajine, što je ključni Putinov zahtev. Tramp nije izneo jasan stav o ovom pitanju. Malo je verovatno da bi podržao vojnu odbranu Ukrajine u slučaju budućeg napada, ali možda bi želeo da postigne dogovor s Putinom. Jedan od mogućih ustupaka mogao bi uključivati dopuštanje Ukrajini da ostvari ekonomsku integraciju s Evropom, što bi Putinu bilo prihvatljivije od ulaska Ukrajine u NATO.

Mogućnost napada na Kijev

Ovde se strahovi Zelenskog i Trampa možda preklapaju. Ukrajinci dugo tvrde da će, ako sada postignu dogovor, Putin iskoristiti priliku da samo konsoliduje snage i ponovno napadne Kijev kasnije.

Tramp je više puta kritikovao povlačenje predsednika Bajdena iz Avganistana i verovatno ne želi sličnu ostavštinu: rusko zauzimanje Kijeva koje bi demokratama dalo priliku da ga optuže za gubitak Ukrajine. Preostali republikanci koji podržavaju Ukrajinu tvrde da Tramp ne voli da izgleda slabo i neće pristati na dogovor koji Putinu ostavlja slobodne ruke. Teško je zamisliti da bi Putin dao obećanje o nenapadanju koje bi Kijev mogao smatrati verodostojnim. Zaštita Kijeva biće najteži i najvažniji deo Trampovih pregovora.

Srbija Danas/Index