RATNA ZONA "KURSK" KAO PREKRETNA TAČKA SUKOBA: Pakao na frontu i šta to znači za Rusiji - Ukrajina želi da dođe do pregovora?

Mnogo toga se svodi na percepciju i pokušaje da se odbaci ono što ne ide u prilog. Ukrajinu se već neko vreme doživljava kao stranu u sukobu kojoj počinje hronično nedostajati ljudstvo, posebno nakon što su ruske snage dodatno proširile svoju vojsku pokrenuvši ofanzivu na severoistočni region Harkova. Ukrajinske snage su uspele da zaustave ovaj prodor, ali po cenu prebacivanja trupa sa drugih mesta, pa je Rusija brzo iskoristila ovu činjenicu da postigne veoma značajan napredak u Donjeckoj oblasti.

I sada, baš u trenutku kada su mnogi verovali da Ukrajina gotovo da nema vojnika za nove položaje, kreću u najveći upad na rusku teritoriju sa navodno oko 1.000 vojnika. To nije naročito veliki broj ljudi, ali je svakako više nego što su mislili da će moći. Da li Ukrajina prevazilazi svoje mogućnosti da bi odagnala percepciju da više nemaju dovoljno vojnika? Možda, ali ponekad razbijanje percepcije može imati veći efekat od konkretnih gubitaka koji će biti posledica takve operacije.

Ruska strana će sada želeti da nametne svoju percepciju, da su u stanju da kazne Ukrajinu za operaciju u Kursku, ali da bi to uradili, moraće da pribegnu silama koje mogu biti negde drugde i planovima koje će morati da prilagoditi.

Očekivano, bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev je zagovornik nasilnije eskalacije.

„Od ovog trenutka, specijalna vojna operacija treba da postane otvoreno eksteritorijalna po prirodi“, rekao je Medvedev, koji je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije. „Možemo i treba da idemo dalje u ono što još uvek postoji kao Ukrajina. U Odesi, Harkovu, Dnjepropetrovsku, Nikolajevu. U Kijev i šire. Ne bi trebalo da postoje ograničenja u pogledu priznatih granica“, rekao je on.

Naravno, ovo nije prvi put da Medvedev poziva da „idemo dalje“, po mogućstvu da osvojimo celu Ukrajinu. Međutim, realnost zaista koči njegove ideje, jer imamo situaciju da je ruska vojska 10. maja, odnosno pre skoro tri meseca, pokrenula prekograničnu ofanzivu na oblast Harkova, a nije uspela ni da zauzme Vovčansk, grad oko 17.000 ljudi koji se nalaze na manje od 5 kilometara od ruske granice.

Medvedev može da pita i da pita, ali teško može da objasni kako bi ruska vojska „ušla u Odesu“ (i drugde) sa trenutno demonstriranim kapacitetima.

Verovatno želi da nagovesti da je ovo trenutak kada Rusija treba da odustane od bilo kakvih ograničenja na „specijalnu vojnu operaciju“ i da rat pretvori u „rat“. To bi značilo da bi se Rusija u potpunosti posvetila ratu, slično kao Ukrajina danas, jer je činjenica da Rusija i dalje ne koristi svoje maksimalne kapacitete, ali s razlogom. Započinjanje totalnog rata moglo bi da izazove velike nemire među stanovništvom koje danas u Rusiji – daleko od granice, naravno – i dalje živi veoma mirno, bezbedno, čak i ekonomski stabilno. Nije tajna da Kremlj u isto vreme želi da sačuva tu stabilnost i mogućnost rata.

Inače, to je nešto što su neki ljudi snažno zamerili ruskom rukovodstvu, pa čak i samom Putinu, na primer pokojnom Jevgeniju Prigožinu, koji je tvrdio da su zbog toga ruske trupe pretrpele znatno veće gubitke nego što bi trebalo (npr. u bici za Bahmut).

Hoće li Kremlj ovog puta zaista eskalirati i dovesti Rusiju u „ratno stanje” posle Ukrajine? Sve će zavisiti od toga šta će se dalje dešavati u Kursku. Ako se pokaže da ukrajinske snage i dalje napreduju, onda možda neće imati druge opcije. Međutim, ako uspeju da ih relativno brzo zaustave, možda čak i isele do kraja nedelje, ruska vojska će „zakrpati rupu” na tom delu granice i sve će ostati kako jeste, do sledeće eskalacije, što je svakako moguće posle onoga što su Ukrajinci pokazali u Kursku .

Srbija Danas/Advance.hr